U proteklih 50 godina povrće je izgubilo 27% vitamina C i gotovo 50% gvožđa
Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih naroda (FAO), u proteklih sto godina nestalo je 75% svetskih kultivisanih sorti. Gubitak hranjivih materija, privatizacija života... Otkrivamo kako je poljoprivredna industrija monopolisala naše voće i povrće.
Šezdeset godina proizvodnje standardizovanog voća i povrća, kao i stvaranje industrijskih hibrida, uveliko je uticalo na sastav hranjivih materija u njemu.
Uzmimo za primer paradajz. Višestrukom hibridizacijom naučnici neprestano uzgajaju crveniji, glatkiji, tvrđi plod. Ali, on je u međuvremenu izgubio četvrtinu kalcijuma, kao i više od 50% vitamina.
Seme iz kojeg se uzgaja povrće u vlasništvu je nekoliko multinacionalnih kompanija, kao što su Bajer ili Dau-Dipon. Većina tog semena proizvodi se u Indiji, gde radnici kao platu dobivaju samo šaku rupija, dok korporacije ostvaruju promet veći od dve milijarde evra. U tom globalizovanom biznisu seme se prodaje skuplje nego zlato...
Dokumentarac Linde Bendali i Sofi Le Gal putuje preko polja i sela širom Francuske, secira poljoprivrednu politiku koja je oblikovala sadržaj našeg tanjira, dovodi u pitanje modernu poljoprivredu i dešifruje njen vrtoglavi skok u globalizaciju, posle četiri decenije industrijalizacije.
Francuska je vodeća evropska poljoprivredna zemlja. Poljoprivreda je njegova snaga. Sa trgovinskim suficitom od 12 milijardi evra, poljoprivredni izvoz je najisplativiji posle aeronautike. Vodeći je proizvođač pšenice, vina i govedine, drugi je najveći proizvođač mleka i četvrti najveći izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Evropi.
Francuska poljoprivreda hrani Francuze, ali i Evropljane. Svima je omogućila da pronađu prehrambene proizvode po najpovoljnijim cenama. Od ’60-ih, ova politika se nije promenila. Francuska želi da proizvodi puno i po nižim troškovima kako bi osigurala svoju autonomiju hrane...
Međutim, ovaj model je poljuljan 2000-ih i mora ponovo da se osmisli. Francuski poljoprivrednici su sada u direktnoj konkurenciji sa poljoprivrednicima u zemljama u razvoju, poput Kine ili Brazila, što rezultira masovnom proizvodnjom hrane, jeftinom za potrošača.
Koliko zaista vredi ono što imamo u tanjiru, u svetlu ovog pogleda na francusku poljoprivredu? Šta zapravo jedemo?
Film preispituje uticaj svih preokreta na naše tanjire i mesto Francuske i njenih poljoprivrednika u novom svetskom poljoprivrednom poretku...
SEEDS OF PROFIT (LES SEMENCES DE LA RÉVOLTE) BY LINDA BENDALI - JAVA FILMS
Komentara: 0