Iz obraćanje Ane Brnabić, predsednice Vlade Republike Srbije

Tradicionalno, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izlaganjem je zatvorila rad 28. Kopaonik biznis foruma.

Premijerka je istakla dva događaja koji govore o tome da je Vlada ispunila obećanje da će započeti tranziciju ka ekonomiji i društvu zasnovanom na inovacijama i znanju. Jedan od njih je pisanje slovenačkog Dela o tome da je Beograd postao tehnološki centar gde dolaze stručnjaci. Drugi je polaganje kamena temeljac za izgradnju BioSens instituta u Novom Sadu.

Brnabić je govorila o značaju spoja biotehnologije i tehnologije, da će zelena i biotehnološka transformacija biti veća od digitalne transformacije.

- Prošle godine na forumu predložila sam treću fazu razvoja privrede, energetsku transformaciju i zelenu ekonomiju, digitalizaciju zdravstva i biotehnologije. Prilike koje pružaju zelena ekonomija i biotehnologije su veće i od potencijala digitalizacije. Što se tiče zelene tranzicije usvojen je set zakona iz energetike, o korišćenju OIE, o energetskoj efikasnosti, izmene zakona o energetici i zakon o klimatskim promenama koji daje osnov za ograničenje emisije gasova staklene bašte, istakla je premijerka.

Drugi izvor rasta prema njenim rečima su biotehnologije.

- Svetski ekonomski forum predviđa da će se na svaka 73 dana količina medicinskog znanja duplirati, a da će globalno tržište biotehnologije porasti na 873 milijarde dolara u 2027. godini. To su ogromne prilike i mi se pozicioniramo za to. Zato osnivamo Bio4 kampus, gde će na jednom mestu biti Farmaceutski fakultet, Biološki fakultet, Institut Torlak, Iinstitut za genetiku, uz institut za veštačku inteligenciju. Cilj je da se iz tog znanja kreira novi rast. Prva faza projekta je otvaranje centra za sekvenciranje genoma do kraja godine, poručila je Brnabić.

Iz preseka II dana 28. Kopaonik biznis foruma

Zeleni i održivi oporavak – energetska politika u Srbiji

Tokom panela posvećenog zelenom i održivom oporavku, istaknuto je da smo svedoci velikog pokreta za zelenom i održivom energijom. Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović i ministarka rudarstva i energetike naglasila je da pitanje energetske tranzicije i zelenog odgovora ne može da čeka.

Govoreći o energetskoj efikasnosti rekla je da je cilj da povećamo energetsku efikasnost i da trenutno trošimo 40% više energije nego zemlje u EU. Ona je istakla da se pravi nova strategija energetike i da moramo da vodimo računa o razvoju energetskog sektora i zaštiti životne sredine.

Jelena Popara iz NIS-a istakla je uspešne projekte koje je kompanija realizovala.

- NIS je završio veliki projekat duboke prerade čiji je cilj bio umanjiti mazut sa visokim sadržajem sumpora. Zahvaljujući ovom projektu smanjili su emisije sumpornih oksida za 98% i azotne okside za 9,8%, rekla je Popara.

Pametna specijalizacija, pogotovo u oblastima kao što su informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, kreativne industrije, mašine i proizvodni procesi budućnosti, predstavlja šansu za razvoj srpske privrede zasnovane na znanju i naprednim tehnologijama, zaključak je drugog dana na Kopaonik biznis forumu.

Profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Jasna Atanasijević kaže da se u Srbiji u stvara svaki 300. deo naučnih saznanja u svetu.

- U nekim oblastima smo još napredniji, kao u prehrambenoj tehnologiji i inženjerskim i prirodnim naukama gde stvaramo čak stoti deo svetske naučne produkcije, kaže Atanasijević.

Iz preseka III dana 28. Kopaonik biznis foruma

Na panelu posvećenom agendi zelenog rasta govorilo se o tome kako da Srbija pokrene agendu "zelenog rasta", podigne stope ekonomskog rasta iznad 3-4% i krene u tranziciju ka zelenijoj, otpornijoj i inkluzivnijoj ekonomiji.

Duško Vasiljević iz Svetske banke istakao je da će regulatorna politika biti važna, kao i da su velike kompanije aktivnije u sprovođenju politike zaštite životne sredine u odnosu na mala i srednja preduzeća.

Ari Naim, regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije za Centralnu i Jugoistočnu Evropu je izjavio da se strategija fokusira na konkurentnost, povezanost i klimatske promene, kao i da će ova organizacija pružati podršku finansijskom sektoru i lokalnim tržištima u finansiranju zelenih projekata.

Na panelu posvećenom očuvanja životne sredine istaknuto je da su pitanja održivog rasta i razvoja postala bitna, kao i da se postavlja pitanje kako uskladiti regulatore, poslovnu zajednicu i građane.

Sem Fabrizi, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji istakao da je interesovanje u vezi sa temama životne sredine i klimatskih promena poraslo.

- U Evropskoj uniji su ova pitanja politički već rešena, EU je prošle godine donela program Zeleni dogovor gde je cilj da Evropa postane kontinent sa nultom emisijom ugljenika, izjavio je Fabrici. On je dodao da Evropska komisija radi na izradi nacrta novih propisa, kao i da do 2030. žele da emisiju ugljendioksida smanje na 50%.

Dragan Filipović iz Đenerali osiguranja rekao je da je suština novog nacrta zakona da kompanije koje zagađuju životnu sredinu, pored kazne imaju i obavezu da otklone sve posledice koje proizvedu, što je sjajna stvar, izjavio je Filipović.

Direktor Vojvodinašume Roland Kokai govorio je da je moguće koristiti prirodu u ekonomske svrhe, ali da bude opravdano sa strane zaštite životne sredine. On je rekao da Vojvodinašume sprovodi aktivne mere zaštite životne sredine.

Savetnica u kompaniji Rio Tinto Margareta Milosavljević izjavila je da je ova kompanija ima poslovanje usklađeno sa Zelenom agendom, istakla je da je od 2018. prestala proizvodnja fosilnih goriva 75% energije kompanija koristi iz obnovljivih izvora svuda u svetu i zaključila da ovečanstvo ne može da napreduje ako nema inovativnih procesa i projekata.

Aleksandar Milošević iz kompanije CRH Srbija podsetio je da je cementna industrija u Srbiji prva privatizovana, ali da "nekako postoji animozitet od strane lokalne sredine, društva i industrije, neka vrsta straha ljudi prema industriji" i da mislim da treba da se radi na smirivanju suprotnosti. 

Izvor: Kopaonik biznis forum; Danas