Čeri paradajz se koristi u Srbiji, ali nije GMO

Čeri paradajz se koristi u Srbiji, ali nije GMO

GM hrana je zabranjena u Srbiji, a čeri paradajz u Srbiji gaji samo u malim količinama i uglavnom za poznate kupce


Premijer Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo je u prethodnih nekoliko dana brojne diskusije svojom izjavom da je "čeri" paradajz cherry zapravo genetički modifikovan (GMO) proizvod. Osim rasprava o poreklu i genetici ovog povrća, javnost se zainteresovala i za način uzgajanja i isplativost, a usledila su i poređenja sa domaćim, "običnim" paradajzom.

Poljoprivredni stručnjaci i povrtari podsećaju da je kod nas zabranjena proizvodnja genetički modifikovane hrane, a podaci pokazuju da se čeri paradajz u Srbiji gaji samo u malim količinama i uglavnom za poznate kupce. Najčešće je reč o HoReCa sektoru, odnosno restoranima i hotelima, gde ugostitelji ovaj trešnjoliki paradajz, koji je u stvari hibrid nastao prirodnim ukrštanjem domaćeg, baštenskog i divljeg paradajza, koriste prvenstveno prilikom dekoracije hrane.

U Institutu za povrtarstvo tvrde da sitan trešnjoliki paradajz čeri donosi mnogo veću zaradu od običnog, ali se kod nas ne proizvodi za tržište. Plodovi koji se mogu videti na pijaci i po hotelima, uglavnom su stigli iz uvoza. Takođe napominju da ovaj paradajz može da se proizvodi cele godine, ali da u Srbiji, zbog klime, to ne bi bilo isplativo jer bi plastenik morao dodatno da se greje. Kao osnovni usev može da se gaji od početka marta do kraja oktobra.

- Nema preciznih podataka o proizvodnji ovog povrća kod nas. Međutim, ako je suditi po prodaji na Kvantaškoj pijaci u Beogradu, čeri paradajz nema svakodnevni ulaz na pijacu i kada se dobavlja reč je o manjim količinama koje su ispod jedne tone, a postiže stabilnu cenu od 200 dinara za kilogram, bez obzira na to da li je reč o domaćem ili uvoznom čeriju - navodi u razgovoru za eKapiju Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina.

On smatra da je ovo odličan artikal koji ima prođu na domaćem i inostranom tržištu, jer "gde god da odete u restoran retko će vam servirati jelo, a da na njemu nema čeri paradajza, rukole ili neke od zelenih salata poput ajsberga ili kristalke"

Đaković ističe da je evidentno da se pojedine tradicionalne sorte povrća sve više potiskuju novim, ali - "kao i u svemu, moda postoji i u kuhinji".

I neki od najvećih proizvođača povrća rekli su eKapiji da čeri paradajz uzgajaju uglavnom za poznate kupce, a da je na tržištu mnogo prisutniji i znatno je veća potražnja "običnog", domaćeg paradajza.

Holandija najveći izvoznik

Jedan od najznačajnih igrača na tržištu paradajza je Holandija koja ima veliki izbor sorti. Tako pored čeri paradajza imaju i paradajz boje šljive, vinski i mnoge druge.

- Ova zemlja je i najveći svetski izvoznik sa 22% tržišta i zaradom od 2 mlrd EUR. Vrlo blizu su Meksiko sa 19,3% i Španija sa 14% tržišnog udela. Od zemalja u regionu i naših konkurenata po pitanju poljoprivrednih proizvoda interesantna je Poljska sa tržišnim učešćem od 1,1%, što je vrednost od oko 96 mil USD. Ako se ima u vidu da je naš izvoz sitnog voća vredan 250 mil USD, trebalo bi razmisliti o jačanju proizvodnje čeri paradajza koji je "lakši" za proizvodnju, odnosno traži manje ulaganja i ima brži obrt kapitala - navodi Goran Đaković.

M. A.
Izvor: Ekapija 


PREPORUKA PPNS 

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove) 
 
PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html