Saznanje da je pčela jedini oprašivač i da bi njenim nestankom istog trenutka nestalo i 20.000 biljnih vrsta baca novo svetlo na činjenicu da broj pčelinjih zajednica u Evropi i u svetu svake godine rapidno opada
Ukoliko bi Srbija dozvolila gajenje genetski modifikovanih biljaka, to bi značajno unazadilo sektor pčelarstva
Početak nestajanja pčela u Severnoj Americi poklapa se s masovnim gajenjem genetski modifikovanih biljaka u SAD
Da li se čovečanstvo, a da toga nije svesno, polako bliži svom kraju? Pčelar Branko Gaković, čije su košnice stacionirane u Krčedinu, ove godine je poslušao savet prijatelja i preneo ih na polje suncokreta u Slankamenu. Iako je pčele, odabrane matice profesora Kulinčevića, odneo tri dana pre cvetanja, tako da su imale vremena da se aklimatizuju i započnu sakupljanje nektara i polena, nije upotrebio vrcaljku. Raskošni cvetovi na 100 hektara zemlje nisu privuklu niti jednu pčelu. Ispostavilo se da seme na ovim poljima nije medilo.
"Vlasnik zemlje ponudio nam je da donesemo košnice kako bi pčele oprašile biljke. Posle 20 dana pčele su bile mršavije nego kada sam ih doneo. Razlog ne mogu biti loša društva, jer sam odneo najmoćnija, niti upotreba insekticida, pošto se njihov otrov provlači iz semena kroz biljku do cveta i ubija pčelu. Jedini logični zaključak je da se radi o GMO semenu kod koga ne postoji potreba za oprašivanjem, pa pčele ne žele ni da priđu cvetu."
Saznanje da je pčela jedini oprašivač i da bi njenim nestankom istog trenutka nestalo i 20.000 biljnih vrsta baca novo svetlo na činjenicu da broj pčelinjih zajednica i u Evropi i u svetu svake godine rapidno opada. Porazna statistika kaže da se u Severnoj Americi broj zajednica smanjio sa 5,9 miliona, koliko ih je bilo 1947, na samo 2,1 milion, dok je u Evropi 1970. registrovan 21 milion, a danas svega 15 miliona zajednica.
SMRT NA POLJU GMO
Prema Studiji o statusu oprašivača u Severnoj Americi iz 2006. početak nestajanja pčela, nazvan Colony collapse disorder, poklapa se s masovnim gajenjem genetski modifikovanih biljaka u SAD. Od 2006. pa na dalje, pokazuju analize i studije američkih stručnjaka, pčelari gube najmanje trećinu pčelinjih zajednica, a sada su izgubili čak 44 odsto, odnosno 3,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.
Dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, objašnjava da genetski modifikovane biljke, inače otporne na štetne insekte, sadrže gene bakterije Bacillus thuringiensis, koji stvaraju proteine sa insekticidnim svojstvima.
"Poslednji podatak koji mi je dostupan iz 2004. govori da su se takve biljke gajile na 22,4 miliona hektara širom sveta. Danas je pod genetski modifikovanim biljkama čak 160 miliona hektara, što je površina tačno 50 puta veća od oranica koje ima Srbija.
Toksin koji stvaraju geni Bacillus thuringiensis-a u biljkama smanjuje aktivnost izleta pčela iz košnice. Eksperimenti rađeni 2001. nisu pokazali direktno štetno dejstvo toksina na pčele, ali u tim eksperimentima nisu proučavani subletalni efekti na pčele. Tim naučnika na Univerzitetu Džena u Nemačkoj od 2001. do 2004. utvrdio je da pčele inficirane mikrosporidijama mnogo brže umiru, i mikrosporidije im nanose mnogo veću štetu kada su istovremeno izložene i toksinu Bacillus thuringiensis-a nego kada njega nema. A mikrosporidija ima u svakoj košnici na svetu. Takođe, istraživanje rađeno u Kanadi 2004. godine pokazalo je da su pčele manje posećivale cvetove genetski modifikovane repice otporne na herbicid zbog oprašivanja, nego cvetove klasične ili organske repice. Očigledno je da se istraživanja moraju nastaviti, ali je problem što oni koji imaju novac nemaju interesa da finansiraju takva istraživanja, a oni koji imaju interesa pak nemaju sredstava. Jasno je da pčele nešto osećaju i znaju što mi ne znamo, ali nažalost još nismo ovladali nemuštim jezikom. Ako budemo čekali da ga naučimo, sumnjam da ćemo se dobro provesti. Slučaj u Slankamenu mi nije poznat, ali znam da ukoliko bi Srbija dozvolila gajenje genetski modifikovanih biljaka, to bi značajno unazadilo sektor pčelarstva."
Da nije uobičajeno da pčele potpuno izostanu sa suncokreta smatra i dr Sreten Terzić, viši naučni saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Posebno, naglašava, ako su donete u odgovarajuće vreme, pred početak cvetanja, osim u slučajevima kada izostane lučenje ili pristupačnost nektara, što je najčešće uzrokovano nepovoljnim spoljašnjim faktorima (suša, kiša tokom cvetanja...). Međutim, on napominje da je bojazan da je reč o GMO semenu neopravdana jer se u oplemenjivanju suncokreta ne koriste genetske modifikacije. "U Srbiji je gajenje takvih biljaka zabranjeno, a u zemljama gde je dozvoljeno nema finansijskog interesa za primenu takve skupe metode oplemenjivanja pošto se suncokret na svetskom nivou gaji na značajno manjim površinama od kukuruza i soje gde je ta metoda našla primenu."
ČLANAK U CELOSTI
Piše Nataša Jovanović Izvor: Pečat
DEKLARACIJA "MI NE ŽELIMO GMO NA NAŠOJ TERITORIJI!" - AUTOR PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ
Komentara: 0