DNEVNIK SAZNAJE: NOVOSADSKI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO U POSEDU STROGO POV. INFORMACIJA
Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu upravo radi projekat o postojanju genetski modifikovanog kukuruza u Vojvodini, a javnost će o rezultatima tog istraživanja biti obaveštena - jednog dana. Ovu informaciju potpisniku teksta dala je Jedna Žena u kabinetu direktora Instituta dr Borislava Kobiljskog, do kojeg se jednostavno ne može doći pozivom na njegov službeni broj. A istorijat nastanka ove informacije traje čitavih mesec dana, za koje vreme je dole potpisani Tu Ženu - koristimo ovaj neutralni izraz budući da je zadržala pravo da ne otkriva svoj identitet - zvao nekoliko puta ne bi li došao do informacije. Ta Žena je, naime, nakon što je na sajtu "Agroservisa" 25. septembra objavljena informacija o postojanju genetski modifikovanog kukuruza na poljima Vojvodine, u našem prvom kontaktu rekla da nema pojma o čemu je reč. Nakon što nam je urednik sajta Čedomir Keco rekao da je dr Borislav Kobiljski na jednom sastanku u Privrednoj komori Srbije govorio da je po nalogu pokrajinske administracije Institut radio istraživanja o postojanju GMO kukuruza u Vojvodini, Ta Žena se, zanemarujući mogućnost da neko i usmeno komunicira, pozvala na činjenicu da se u "Agroservisovom" tekstu nigde eksplicitno ne spominje ni Institut, a još manje Njen Pretpostavljeni.
Lepo nam je Keco u telefonskom razgovoru rekao da mu nije jasno zašto Institut od javnosti taji informaciju da je na poljima Srema i južne Bačke otkriveno postojanje genetski modifikovanog kukuruza. Urednik "Agrservisa" i časopisa "Moje gazdinstvo" dodao je i da je sve to potvrđeno i nezavisnom superanalizom u jednoj laboratoriji u Nemačkoj - nije znao da kaže u kom gradu. Sumnjajući u potpunu iskrenost Te Žene s Instituta pozvali smo i direktora Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede Jana Boćanskog. Međutim, tek on nije znao o čemu je ovde reč. Boćanski je, naime, rekao da je tako nešto prvi put čuo upravo od dole potpisanog, odnosno da ga niko drugi ni o čemu sličnom službeno nije obavestio. Takođe, kaže Boćanski, fitosanitarna inspekcija svakodnevno na graničnim prelazima Srbije obavlja rigoroznu kontrolu, pa tako i eventualnih pokušaja ilegalnog uvoza GMO proizvoda. Dakle, sudeći po rečima direktora Uprave, "nema šanse" da se neko slično čudo pojavilo u Vojvodini.
Dodatnu zabunu u ovu priču unela je bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković, koja ne veruje ni Keci ni Boćanskom. Za prvog tvrdi da je "nepouzdan izvor informacija“, za drugog da je "nekompetentan za posao koji obavlja". Na svu sreću, u Subotici se sredinom oktobra pojavio pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić, koji je za razliku od Već Spomenute Žene - spremno odgovorio da "ima saznanja" o postojanju genetski modifikovanog kukuruza u Vojvodini. I sve ostalo što je rekao uglavnom se poklapa s Kecinim rečima. Ne spominjući kada i gde tačno, Ješić tvrdi da je prema njegovim informacijama na graničnom prelazu s Rumunijom prešao kamion sa inkriminisanom robom. Potvrdio je i da se uzorci tog kukuruza nalaze u dve nezavisne laboratorije u inostranstvu, kao i da se čekaju rezultati superanalize. Ukoliko se, kaže pokrajinski sekretar, pokaže tačnom slutnja da je u spomenutom kamionu bio GMO kukuruz, "mi ćemo se naći u velikom problemu". Kakvom, nije rekao, ali je dodao da se to direktno kosi s nastojanjima Vlade Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu da Vojvodina bude proglašena za "region netolerantan prema genetski modifikovanim organizmima".
Veliki zagovornik organske proizvodnje i još veći protivnik GMO proizvoda, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu dr Miladin Ševarlić veli da je neslužbeno čuo za ovu priču, ali da o tome nema detaljnijih informacija. Međutim, kaže Ševarlić, ukoliko je to tačno, nadležni na čelu s Ministarstvom poljoprivrede, su u obavezi da o tome obaveste javnost i utvrde ko je odgovoran za takvu vrstu propusta. Pritisnuta, verovatno, rečima Gorana Ješića, Ta Žena sa Instituta autoru ovog teksta - koji, ne zaboravimo, uporno traži izjavu dr Borislava Kobiljskog – toplo je preporučila da sva pitanja koja ima uputi pismenim putem na elektronsku adresu izvesne Daniele Baltic, koja je, verovatno, posrednica između novinara koji o ovome piše i gospodina Kobiljskog. Rečeno - učinjeno. Skratimo li uobičajene izlive poštovanja i uljudnosti, dr Borislava Kobiljskog preko izvesne Daniele Baltic pitali smo koliko je istine u Ješićevim rečima o postojanju GMO kukuruza u Vojvodini; kada, gde i na osnovu kojih pretpostavki su istraživanja obavljena; o kolikim površinama je reč; da li je o tome obaveštena Uprava za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede i, konačno, zašto Institut o svemu tome ćuti?
Kako, međutim, ni posle desetak dana iz Instituta nije stiglo ni pismo ni razglednica, a još manje odgovori na postavljena pitanja (podsetimo, Ta Žena rekla nam je da ćemo odgovore dobiti u istoj formi u kojoj smo poslali pitanja), pozvali smo opet službeni broj Instituta, gde nam je prva linija zaštite kabineta direktora Instituta ljubazno saopštila rečenicu kojom smo počeli ovaj tekst. Još je dodala da joj nije jasno šta nama u celoj priči nije jasno, kada je jasno da će se Institut obratiti naciji kada projekt bude završen. Kada? Ne zna ni Ta Žena, ne zna onaj koji bi trebalo znati. Za početak, recimo, Jan Kobiljski. Dodajmo ovoj priči da smo se istim pitanjima, na isti način obratili i drugoj osobi u istoj instituciji: Goranu Krajinoviću iz odeljenja (valjda) za marketing. Dodajmo i to da je rezultat svega isti kao i sa posrednicom u komunikaciji sa gospodinom Kobiljskim, izvesnom Danielom Baltic – nikakav. I šta nakon svega tu nije jasno, osim što smo ostali bez odgovora na pitanja?
Možda samo tračak nejasnoća čini činjenica da u celoj priči ćute i oni kojih se potencijalno (a kasnije, možda i praktično) ovo pitanje najviše tiče. Naravno, reč je o poljoprivrednicima. Da ih nismo zvali, možda bismo i poverovali da niko od njih nikada ne čita sajtove s poljoprivrednim sadržajima. Poverovali bismo možda i da poljoprivrednici veruju Ivani Dulić-Marković da je urednik "Agroservisa" nepouzdan izvor informacija (mada na sajtu ne piše ko je urednik), pa samim tim svako dalje pitanje otpada u startu. Međutim, teško je prihvatiti činjenicu da, recimo, predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Ivković odbija bilo kakav komentar na ovu temu. Ponašanje Ivkovića tim je čudnije, jer je poznat kao oštar kritičar svih prethodnih ministara u različitim sazivima Ministarstva poljoprivrede. Verujemo, naravno, u Ivkovićeve reči da on nije stručnjak za pitanja GMO-a, ali po toj bismo logici mogli prihvatiti i ćutanje stanovnika određenog naselja u kome se planira prenos prljave tehnologije samo zato što među njima nema nijednog eksperta za ekologiju.
Ali, sve dok je ova ili slična informacija Janu Boćanskom bela kao lanjski sneg, odnosno sve dok ga ne nagna da proveri i utvrdi činjenice i eventualnu odgovornost svojih fitosanitarnih inspektora, Jedna Žena će se uvek negde naći da ometa ili određuje način komunikacije koja se, s obzirom na ozbiljnost teme, može preusmeriti i u okvire Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja. Naravno, paralelno s tim mogla bi se pokrenuti i priča o nečijoj odgovornosti zbog nečinjenja ili zataškavanja činjenica čiji se karakter nalazi s druge strane zakona.
BORBA SE NASTAVLJA
Već izvesno vreme objavljuju se studije da je genetički izmenjeni kukuruz opasan po zdravlje. Tako je francuski biolog Žil-Erik Seralini sa svojom naučnom ekipom na univerzitetu u Kanu, tajno, da izbegne sve lobije trgovaca modifikovanim zrnevljem i pesticidima, tokom rada na dvogodišnjoj studiji na pacovima, došao do rezultata da je postotak raka jetre 2 do 5 puta povećan u populaciji koja se hrani samo ovom hranom. Vest je objavljena u magazinu Chemical Toxicology i odjeknula je kao bomba u Evropskoj uniji. Dugogodišnji zagovornici zabrane genetski modifikovanog kukuruza pokrenuli su ofanzivu u medijima, ali i među evropskim parlamentarcima. Ali lobisti velikih proizvođača, kao što su Roundup i Monsanto, ubrzo su se "oporavili". Podsećaju da je o famoznom genetski modifikovanom kukuruzu (u ovom konkretnom slučaju imenovanom NK603) već objavljeno dvadesetak studija u najstručnijim časopisima i da nijedna nije dala zabrinjavajuće rezultate. Jer, ne postoji ni jedno istraživanje o razlici u korišćenju ovog kukuruza i njegovog herbicidnog pratioca. Sledeća zamerka odnosi se na izbor vrste pacova, sorte sprague-dawley, i inače sklone raku dojke. Zatim, budući da su pacovi bili izdeljeni u deset grupa po dvadeset parova, a samo je jedna hranjena osumnjičenom hranom (te upoređena sa svim ostalim), to metodološki zahteva veći broj pacova "inkrimisane" grupe. Potom sledi zamerka da je doza ishrane bila preterana… Borba zrnobranitelja i zrnoboraca se nastavlja.
Zlatko Romić, D. Simin Izvor: Dnevnik, 4. 11. 2012.
Komentara: 0