Genetski rulet

Osim nitrofena u pilićima i kašicama za bebe, akrilamida u čipsu, pomfritu i tostu, na meniju su i genetski modifikovani proizvodi od soje, kukuruza... i ko zna od čega još?

Marketinški nepopularno, ali zakonom regulisano, u EU su proizvođači hrane svoje proizvode obeležili nalepnicom: da sadrže GM - genetski modifikovane sastojke, ili ne, ako su organskog porekla. Proizvodi od soje, kukuruza, cerealije, margarin, čokolada sa lecitinom, kečap, mleko za bebe, sladoled, zaslađivači, supe... hrana uz dodatak genetski modifikovanih organizama je jasno obeležena čim sadrži više od jednog procenta GMO.

Prema moratorijumu EU od 1998, zabranjen je uvoz novih GMO, a set mera o identifikaciji porekla i obeležavnju tih proizvoda predložen je Evropskom savetu i Skupštini u julu 2001.

Na nedavno završenom Trećem sastanku međuvladinih komiteta za Protokol o biodiverzitetu iz Kartagene, održanom u Hagu 22-26. aprila 2002, članice EU su ratifikovale ovaj ugovor u nastojanju da se pronađe balans između zahteva političko-finansijskih lobija i pobornika zaštite čovekove okoline.

Dok se čeka na pedesetu zemlju potpisnicu ovog protokola da bi postao važeći, prošlog meseca u Rimu na Svetskom samitu o hrani, izgleda da su jedini pobednici bile GM multinacionalne kompanije iz SAD koje su uspele da ubede ostatak sveta kako imaju moralno pravo da prodaju i koriste genetički modifikovanu hranu kao pomoć gladnima u nerazvijenim zemljama. Biološku bezbednost korišćenja GM hrane nisu dovodili u sumnju.

Šta je kod nas učinjeno sa zakonskom regulativom koja biotehnologiju GM hrane stavlja pod kontrolu i koji se ustupci -propusti čine kad je u pitanju uvoz i plasman biotehnoloških proizvoda?

Savezni ili republički GMO?

Uredba o zabrani uvoza GMO i njihovih proizvoda iz 2001. godine nalagala je da uvoznici GMO traže dozvolu za uvoz od tadašnjeg Saveznog ministarstva za poljoprivredu, čime bi se poljoprivredni proizvodi i prehrambena industrija obezbedili od nelegalnog uvoza GM semena, reproduktivnog materijala, kao i proizvoda dobijenih od GMO. Na ovaj način bila je omogućena delimična kontrola nad uvozom GMO, kao i uknjižba kvantiteta i kvaliteta sačme soje i kukuruza.

Ovom uredbom zabranjuje se uvoz celog zrna soje i kukuruza, a laboratorije koje testiraju uzorke uvezenih sačmi soje i kukuruza, kao i semena koje se uvozi su: Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena - Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, Institut za molekularnu biologiju i genetički inžinjering iz Beograda i Institut za kukuruz iz Zemun Polja.

Šta biva kada se laboratorijski na uzorku uvezene sačme utvrdi prisustvo GMO? Da bi takva soja i kukuruz našli put do proizvođača, poljoprivrednika ili industrije za preradu, pa i do potrošača, potrebno je da uvoznik u ovakvom slučaju pribavi dozvolu od Saveznog instituta za biljne i životinjske genetičke resurse. U praksi, to obično nije slučaj; kontrola nad GMO je prepuštena haotičnom tržištu ili firmama koje tu kontrolu vrše za svoje potrebe.

“Potrebno je što pre obezbediti potpunu kontrolu nad tipovima soje u proizvodnji i uvozu, kao i striktno razdvajanje genetički modifikovanog zrna soje od prirodnog, jer je najveća opasnost od nekontrolisanog uvoza a naročito šverca semena”, apeluje mr Vukica Molnar, direktor sektora obezbeđenja kvaliteta u firmi “Sojaprotein DD”, iz Bečeja, i naglašava da se kod nas zvanično ne uzgajaju genetički modifikovane sorte soje.

Najveće multinacionalne kompanije za biotehnologiju iz SAD, “Monsanto”, uz “Aventis”, “Novartis” i “Dipon”, ulažu mnogo novca u proizvodnju genetski modifikovane soje i kukuruza, i na svetskom tržištu novim tehnologijama žele da obezbede status svetske velesile i u ovom domenu - proizvodnji semena ratarskih kultura. To, naravno, podrazumeva i odgovarajući profit u konkurenciji biotehnologije sa tradicionalnom proizvodnjom semena u ovdašnjim institutima (za kukuruz u Zemun Polju i za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu) koji u tom domenu imaju dugogodišnje iskustvo. Da li uslove na globalnom tržištu i u ovom domenu diktiraju moćniji sprovodeći biotehnologijom “monsantoizaciju”?

Od jula prošle godine prestalo je sa radom Savezno ministarstvo za poljoprivredu, što navodi na zaključak da u ovoj zemlji, iako postoji savezni zakon u kojem je za ta pitanja nadležno pomenuto ministarstvo, kao da nema kontrole uzgoja i distribucije genetski modifikovanih organizama. Jednostavno rečeno, niko nije odgovoran ni za šta.

Dileri soje

Novim tehnologijama u genetici, postupcima ukrštanja i selekcije biljaka stvorene su nove sorte ili rase, ili su postojećim poboljšana određena svojstva prema insektima, bolestima ili herbicidima, čime su postignuti rezulatati u praksi. Tako je i omogućeno stvaranje transgenih biljaka, što podrazumeva genetičku manipulaciju: određeni gen mikroorganizma - najčešće bakterije - ubacuje se u naslednu osnovu - genostrukturu biljke, i podrazumeva se da taj gen ima funkcionalno dejstvo u novoj sredini. Otpornošću mikroorganizma na herbicide obezbeđuje se i otpornost biljaka na totalne herbicide, jer prirodna varijabilnost neke biljne vrste - kukuruza, soje, pšenice - to po pravilu ne poseduje. Međutim, kako nema potpune zaštite od korova, unošenjem u biljku gena iz mikroorganizma omogućava se otpornost na totalne herbicide vrste koja nosi takav gen iz mikroorganizma. Sve ostale korovske vrste, kao i druge biljke iz vrste koje nemaju ovaj gen otpornosti, bivaju uništene, pa se na ovaj način dobija njiva bez korova, na kojoj uspeva biljna vrsta koja daje visok prinos.

“Monsantov” varijetet kukuruza i soje je Roundup Readdž. Kukuruz sadrži implantiran herbicid tipa Roundup UltraMAX širokog spektra koji redukuje ukupnu količinu herbicida i tako kontroliše korov već u plodu.

Kontaminiranost soje u Jugoslaviji “Monsantovom” roundup GMO - mutiranom sojom, zabeležena je još 1997. godine, kada je u uzorcima soje “Sojaproteina” iz Bečeja potvrđeno prisustvo soje otporne na roundup. Iz “Sojaproteina”, smatraju da je kontaminacija GMO prouzrokovana švercom rumunske GMO soje koja je nađena na nekoliko mesta u Vojvodini, mada je soja mogla biti dopremljena i drugim kanalima.

Istovremeno, pojavili su se izveštaji o jednom polju u okolini Šapca, na kojem je gajena soja otporna na roundup, u vreme kad je tadašnji ministar za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije Jordan Aleksić propagirao biološku poljoprivredu - orijentaciju države Srbije na organsku poljoprivredu kao nacionalnu strategiju, odnosno proizvodnju koja isključuje najveći deo hemijskih proizvoda koje koristi konvencionalna poljoprivreda s ciljem da se dobiju proizvodi sa višim nutritivnim kvalitetom.

Nalazi sa bačkih i sremskih polja iz 2001. ukazuju da su na tri parcele (površine 5-7 hektara) pronađeni zasadi prokrijumčarene soje otporne na roundup, pa su usevi uništeni.

Inače, semenska GMO soja može da se kupi od dilera soje na “najlon” pijaci u Novom Sadu i kažu da je tražena zbog cene koja je niža nego cena semena domaće soje.

Poslednjih godina uvozi se soja iz Argentine i Brazila koja je u 97 odsto slučajeva genetski mutirana, a industrija je koristi u proizvodnji čokolade, keksa, piva, čipsa, brze hrane, kečapa....

Uništenje nekontrolisanih GMO je neophodno zbog problema u primeni totalnih herbicida na transgene biljke. Obezbeđenjem totalne zaštite od korova, može, na primer, genetski modifikovan kukuruz da se ujedini sa korovom i da uništi i štetne i korisne biljke, kao i insekte na tom lokalitetu. Zatim, nastaju problemi zagađenja životne sredine, kao i moguće posledice korišćenja transgenih biljaka u ishrani čoveka ili životinje. Jer, neosporno je da transgene biljke sadrže deo genoma druge vrste - mikroorganizma koji nikada nije bio deo čovekove ishrane. Još danas ne postoji jedinstveno mišljenje i podaci na osnovu kojih bi se zaključilo koje su moguće posledice korišćenja tih biljaka u ishrani.

Gen iz boce

Maja 2001. godine stupio je na snagu zakon o GMO, mada izrada pravilnika koji regulišu njegovo korišćenje još nije privedena kraju. Ovim zakonom regulisano je ograničeno korišćenje, uvođenje u životnu sredinu i stavljanje u promet GMO, sa ciljem da se spreče ili eliminišu negativne posledice. Potom je osnovan Komitet za biološku sigurnost, koji čine ugledni naučnici a bez predstavnika vladinih zvaničnika i NVO.

Kako više nije dozvoljen uvoz celog zrna GM soje i kukuruza, ispitivanje uvezenih količina obavljaju pomenute laboratorije Instituta za ratarstvo i Instituta za kukuruz, kao i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inžinjerstvo. U slučaju sumnje na postojanje GMO, pošiljke se prosleđuju Saveznom institutu za biljne i životinjske genetičke resurse koji izdaje dozvole a da pri tom ne ograničava maksimalan udeo GMO u pošiljci.

Od prošle godine Savezni institut za biljne i životinjske genetičke resurse počeo je da izdaje dozvole za korišćenje GMO - “Monsantov” kukuruz otporan na roundup (50 biljaka), za potrebe eksperimenata na oglednim parcelama u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo i Institutu za kukuruz. Radi se o tri varijeteta genetski modifikovanog kukuruza koji nije odobren u Evropskoj uniji - Libertdž Link-a “Aventisa” i Monsantovog BtXtra i RoundUp readdž.

Proizvođač StarLink-a “Aventis” nije bio u stanju da pruži dokaz da zadovoljava uslove US Environmental protection Agencdž (EPA) da pesticidni protein Crdž9C u StarLink-u nije alergen, i kompanija je bila prinuđena da povuče tone ovog proizvoda sa tržišta u septembru 2000. godine.

Zahtev “Monsanta” za odobrenje ogleda sa Bt kukuruzom otpornim na insekte odbacio je Komitet za biološku sigurnost, dok se već nekoliko godina obavljaju eksperimenti na oglednim parcelama sa hibridima kukuruza “Monsanto” roundup i “Aventisovi otpornim na LibertdžLink. Iako se radi o živim GM organizmima, dozvola je izdata, ali tada nije bilo Zakona o GMO.

Osnovne karakteristike opšte procene opasnosti od GM su različite od onih kad se koriste hemikalije. Organizmi GM su živi organizmi, nasuprot hemikalijama koje mogu da se rastvore, GM imaju mogućnosti da se rašire na nova staništa, kolonijalizuju ih i multipliciraju se. Njihove nove aktivnosti, uključujući proizvodnju metaboličkih proizvoda, enzima i toksina, dešavaće se dok god GM ostanu metabolički aktivni. Jednom smešteni - zasnovani, živi organizmi ne mogu biti opozvani. Koliko je donošenje odluka o zajedničkim GM projektima (i ulaganju) u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo sa “Monsantom”, “Aventisom”, Pioneerom i Sdžngenteom nezavisno od uticaja ovih moćnih multinacionalnih kompanija, a u okviru zajedničke asocijacije u ASSINEL-u (Međunarodnoj asocijaciji uzgajivača biljaka radi zaštite biljnih vrsta), s obzirom na to da laboratorija Instituta za ratarstvo koja je nadležna za kontrolu uvoza GM, više nije u državnom vlasništvu. Postoji li sukob interesa?

“Kontaminacija GMO”, na koju se poziva Zelena stranka Vojvodine, zvuči alarmantno i odnosi se na GM soju i na uzgajanje nepoznatih sorti i hibrida. Šta o tome misle u Nacionalnom savetu za biološku sigurnost i koja je njihova uloga u “sprečavanju uništenja jugoslovenskog semenja”?

Da se ipak ova osetljiva materija ne prepušta slučaju i da se o značaju identifikacije proizvoda GMO pristupa s pažnjom, govori u prilog i najava dr Ivane Dulić-Marković, direktorke Saveznog zavoda za biljne i životinjske resurse, o pravilniku o obeležavanju GMO i proizvoda od GMO koji uskoro treba da bude izrađen.

Mirjana Nikolić
Izvor: NIN 2693, 8. 9. 2002.

ARHIVA PPNS

O GMO

Šta su stare sorte, šta hibridi, a šta GMO?
Prof. dr Jelena Bošković: GMO i savremena poljoprivredna proizvodnja
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina (rezime projekta)
Predavanje ’Agroekonomski pokazatelji štetnosti GMO za Srbiju’ - prof. dr Miladin M. Ševarlić
Predavanje ’Srbija i GMO - prošlost, sadašnjost i budućnost’ - prof. dr Miodrag Dimitrijević (VIDEO)
Predavanje ’Kovid-19 - Katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta?’ - prof. dr Tatjana Brankov
Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina: Opis problema

Detaljno: OVDE

GMO: SRBIJA

Biotehnologija pruža veće prilike i od potencijala digitalizacije - Brnabić na Kopaonik biznis forumu
Nedimović: Nema GMO na teritoriji Srbije ni u proizvodnji, ni u prometu
Nastavlja se budžetska eutanazija srpske poljoprivrede i sela i u 2021.
Mladi u Srbiji imaju negativan stav o GM hrani
Prof. Brankov: Promena stava o uzgoju GMO semena bi bio suicid za domaću proizvodnju

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

Za GMO nema mesta u hrvatskoj poljoprivredi
Nova genomska tehnika (NGT) mogla bi da zameni GMO?
Većina Evropljana (86%) želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno označena
Ombudsman EU kritikovao proceduru EK za odobravanja pesticida
Organska proizvodnja u Srbiji na manje od jedan odsto zemljišta, u Austriji na preko 20

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

Gejts najveći vlasnik zemljišta u SAD, upitno je da li će i dalje da propagira GMO kulture
Dvostruki moral Bajer-Monsanta
Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!
Kina odobrava GMO kukuruz i soju za stočnu hranu, sadnja ostaje zabranjena
Olivije de Šuter: Izgubili smo 75% biljaka - biološka raznolikost je ključna za svetsku prehrambenu sigurnost

Detaljno: OVDE

GMO: DOKUMENTI

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
Zakon o genetički modifikovanim organizmima
Bioetički aspekti istraživanja i korišćenja rezultata u oblasti GMO
Strategija zaštite prirode Republike Srbije za period od 2019. do 2025. godine - predlog

Detaljno: OVDE

GMO: VIDEO