Svetska trgovinska organizacija radi gotovo tajno, a dokumenti su poverljivi. Mnogo je kritičara STO koji joj zameraju da selektivno primenjuje svoje odredbe u korist razvijenih i bogatih zemalja
Ovih dana u javnosti je pokrenuto pitanje, koliko možemo da istrajavamo u stavu da se u Srbiji zabrani promet i uzgoj GM proizvoda, a vezano za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).
Uslov za članstvo u STO je uklanjanje otvorene zabrane prometa genetski modifikovanih proizvoda, dok uzgoj može biti i zabranjen. Iz Ministarstva trgovine preciziraju da Srbija ima načine da se zaštiti od priliva GMO proizvoda raznim merama, poput složenih procedura za registraciju ili visokog nivoa zaštite poput onih u EU.
U Uniji se gaji samo jedna GMO kultura u samo pet zemalja, a mogućnost zvanične zabrane uzgoja iskoristilo je 19 zemalja, od čega 17 na celoj teritoriji, navode u ministarstvu.
Koliko je važno učešće Srbije u STO kada se toliko lome koplja oko uslova koje ona postavlja pred svoje članice? Šta je tačno STO, koja mu je uloga i koje i kakve (i da li) benefite ima zemlja članica STO?
Svetska trgovinska organizacija je 1995. zamenila GATT (Opšti sporazum o tarifama i trgovini) sa ciljem da osigura olakšano,slobodno, pravedno i predvidljivo kretanje robe i usluga. Međutim, mnogo je kritičara STO koji joj zameraju da selektivno primenjuje svoje odredbe u korist razvijenih i bogatih zemalja.
Kako je glasanje u STO po principu jedna država jedan glas, pitanje je da li ove kritike onda imaju realnu osnovu? Na prvi pogled ne, ali analiza ugovora unutar STO može da da jasniju sliku šta može da očekuje članica STO.
Počnimo od *Agreement on Agriculture (AoA), Ugovora o poljoprivredi, koji su potpisale sve sadašnje članice STO. Iako se ovim ugovorom zahteva smanjenje restrikcija na uvoznu poljoprivrednu robu i smanjenje subvencija za domaću, najbogatije zemlje sveta kroz subvencije izdvajaju više od 600 milijardi dolara godišnje, a uvele su i niz protekcionističkih mera ulaska robe na njihovo tržište.
Siromašne zemlje su otvorile svoje granice uvoznoj robi sa Zapada koja je jeftinija i uništava lokalne proizvođače. Delom zbog efikasnije proizvodnje u bogatim i razvijenijim zemljama, ali većim delom zbog državnih subvencija. I umesto da zabrani prekomerno državno subvencionisanje bogatih i spreči njihov protekcionizam, organi STO se rukovode dvostrukim aršinima i obično budu kažnjavane siromašne zemlje.
Primera je napretek. Tako proizvodi iz SAD ili EU mogu biti i do tri puta jeftiniji od onih iz zemalja koje nemaju toliko novca za subvencije. Po podacima International Food Policy Research Institute (IFPRI), ovaj protekcionistički pristup tržištu najbogatijih zemalja i subvencionisanje njihove industrije za posledicu ima gubitak desetine milijarde dolara siromašnih zemalja godišnje, zbog sprečavanja dolaska njihovih proizvoda na zapadno tržište.
Zatim, Ugovor SPSA (Sporazum o sanitarnimi i fitosanitarnim standardima). On sadrži pravila o sigurnosti prehrambenih proizvoda (sastojci, pesticidi, GMO) po zdravlje životinjskih ili biljnih proizvoda. SPSA ograničava i gotovo zabranjuje korištenje "mera predostrožnosti", odnosno STO traži od zemalja koje ograničavaju ulazak nekog "sumnjivog" proizvoda da prethodno naučno dokažu njegovu štetnost po zdravlje ljudi, što je prilično neuobičajeno i iziskuje velike troškove.
Na osnovu ovog pravila, SAD su tužile EU zbog zabrane uvoza govedine koja je tretirana zabranjenim hormonima rasta. Traži se i zabrana da države članice mogu da objave sastav proizvoda, već da to može učiniti samo STO. Praktično, ljudi neće znati šta jedu.
Dalje, sporazum GATS (Opšti sporazum o trgovini i usligama). On propisuje potpunu deregulaciju tržišta usluga. Ovo se odnosi na privatizaciju vodovoda, telekomunikacija, finansija, transporta itd. Posebno je opasna komercijalizacija voda i ovo je izazvalo velike otpore u EU, ali je Sporazum i dalje na snazi u punom kapacitetu.
Ugovor TRIPS (Trade-Related Intellectual Property Agreement) je ugovor koji uslovljava pravila za patente, autorska prava i zaštitne marke određenoga proizvoda. To praktično znači, nametanje zapadnog sistema zaštite intelektualnoga vlasništva. Intelektualno vlasništvo, po TRIPS, može biti jedino privatna svojina, a ne i zajednička (društvena). Ovaj ugovor je posebno sporan jer uslovljava članice da nevoljno prihvate monopole najbogatijih korporacija (farmakologija i biotehnologije). To znači da uprkos tome što neka zajednica vekovima koristi određene preparate za lečenje (čajevi npr.), ako neka korporacija prijavi patent na njega, automatski se zabranjuje njegova upotreba na nekomercijalnoj osnovi, odnosno mora se platiti korporaciji koja ga je patentirala ili slede tužbe i zahtevi za ogromnu odštetu.
Sud STO inače sačinjavaju tri člana koji ničim nisu odgovorni prema javnosti. Rade gotovo tajno, a svi dokumenti ili prikupljene činjenice smatraju se poverljivim materijalom a ne postoji ni mogućnost žalbe nakon odluke suda STO? Zemlja koja izgubi spor mora da promeni svoje zakone ili da plati štetu tužitelju. Ako i dalje istrajava u svom stavu, rizikuje dugogodišnje sankcije STO. Kritičari STO su skloni da objektivnost suda STO dovedu u pitanje jer ishodi ogromnog broja suđenja pokazuju "naklonost" prema interesima korporacija.
Borislav Borović, Forum nezavisnih ekonomista Izvor: Novosti
Komentara: 0