Inspektori kreću sa uništenjem njiva pod genetski modifikovanim semenom

Beograd Inspektori koji kreću u kontrolu parcela već imaju mapu na kojoj se nalaze sve „crne tačke“ na kojima se već godinama gaji GM soja.

Fitosanitarna inspekcija kreće u kontrolu oko 2.000 parcela zasejanim sojom, potvrđeno je „Blicu“ u Ministarstvu poljoprivrede.

Ovogodišnja kontrola biće prvenstveno sprovedena u okruzima koji su prethodnih godina bili „najproblematičniji“, odnosno u kojima je već gajena genetski modifikovana soja. Značajnije prisustvo GM soje prethodnih godina je primećeno u mačvanskom, zapadnobačkom, južnobačkom i sremskom okrugu i u okolini Beograda.

Inače, u kontroli useva fitosanitarni inspektori koriste proteinske test trake kojima mogu vrlo brzo da otkriju prisustvo GMO.

- Kada otkrijemo genetski modifikovanu soju, GPS uređajima utvrđujemo koordinate parcela na kojima se ona uzgaja kako bismo u službama katastra saznali ko su njihovi vlasnici. Kada i naknadni izveštaj laboratorije potvrdi prisustvo GMO, donosimo rešenje kojim se nalaže uništavanje useva i pokretanje kaznenih mera protiv uzgajivača - kažu za “Blic” u Fitosanitarnoj inspekciji i dodaju da sva količina GM soje mora da bude uništena pre nego što sazri i postane spremna za žetvu.

Uzgoj GM soje mogao bi ozbiljno da uzdrma domaću proizvodnju klasične soje koju tržište Evropske unije i želi. Zato proizvođači soje u Srbiji i apeluju da se kazne od 30.000 do 50.000 dinara, a koliko plaćaju oni koji gaje GMO soju, značajno uvećaju.

Onaj na čijoj njivi se otkriju GM usevi plaćaju troškove njihovog uništavanja i više nema prava ni na kakve povlastice od države, poput subvencija ili povoljnijih kredita.

Lane je u Srbiji nađena GM soja na 23 hektara, što je četiri odsto kontrolisanog uzorka. Na osnovu tog uzorka, stručnjaci procenjuju da je u Srbiji najmanje 3.000 hektara pod GM sojom.

Rizik za građane

One kod kojih se u više navrata pronađe GM soja trebalo bi dodatno ozbiljno kazniti, jer uključuju GM soju u lanac industrije stočne hrane i preko toga i u ljudsku ishranu - kaže agroekonomista Miladin Ševarlić.


Izvor: Blic
G. Avalić