Kada je nastao spor sa Hrvatskom, Crna Gora i Makedonija su odmah počele da se pozivaju na zaštitu Svetske trgovinske organizacije (STO), što Srbija nije mogla budući da nije članica, iako je pre 12 godina odlučila da aplicira za članstvo.
Ljajić kaže da je velika šteta što Srbija još nije u STO jer je mehanizam rešavanja sporova u toj organizaciji, efikasniji i brži čak nego u EU.
Dva su razloga što Srbija nije članica STO, kaže Ljajić. Prvi razlog je to što Srbija i dalje ima izričitu zabranu prometa GMO proizvoda.
Srbija, prema stavu STO, može svojim zakonima da ograniči proizvodnju, ali ne i promet GMO proizvoda, objašnjava ministar, ali dodaje da se promet praktično može zabraniti podzakonskim aktima.
“Ljudi nemaju razlog da se plaše. De jure ne bi bio zabranjen, de fakto bi bio zabranjen. Hoćemo da uvedemo zemlju u STO, a ne da omogućimo nešto što je do sada bilo zabranjeno. Faktičko stanje se ne bi promenilo”, kaže on.
Drugi razlog su bilateralni pregovori sa članicama STO i otvorenja pitanja su ostala sa još četiri zemlje.
“SAD su rekle da će odustati od zahteva oko mesa, ako rešimo GMO. Brazil - sa kojim imamo problem oko kvota za živinsko mesto - traži 500 tona, a mi smo im dali 50 tona. Oni izvoze na Kosovo koje ne priznaju, već gledaju kao deo Srbije, i tamo izvoze već 500 tona, pa se ništa ne bi promenilo. Ukrajina je ozbiljan problem i to će ići teže, EU je stala na našu stranu. I Rusija se pojavila sad sa svojim zahtevima vezano za čelik i automobile. Imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ali kada postanemo članica EU onda taj sporazum ne važi i Rusija želi da se zaštiti za taj period”, objasnio je ministar.
Ljajić kaže i da je Rusija, kada je pre tri godine ušla u STO, slavila u Ženevi cele noći, jer su znali šta to znači.
Komentara: 0