Srbija. Zemlja bogata, plodna i samoodrživa. Mogla bi da bude! Dovoljno obradive zemlje po glavi stanovnika, dovoljno prirodnih resursa, ozbiljne naučne institucije sa isto toliko ozbiljnim programom razvoja i unapređivanja sorti i kultura sa dugogodišnjim rezultatima u svetu. Srbija ima sve predispozicije za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, koju podržava 80% građana Srbije, koji su u 135 opština u Srbiji, rekli NE GMO!
Po rečima prof. dr Miodraga Dimitrijevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prvo spominjanje GMO je bilo 2001. god. kada se obelodanila priča o uvozu genetički modifikovanog kukuruza. Jedno od glavnih pitanja koje naučnici od tada stavljaju sami ispred sebe je „da li čovek ima prava i znanja da se igra Boga?“ Prof. dr Miladin Ševarlić, agroekonomista tvrdi da jak GMO lobi utiče na donošenje odluka i da postoji mogućnost ignorisanja mišljenja i volje svojih građana. Po njegovim rečima, formiranje Stručnog saveta za bezbednost hrane je dobar potez ali bez stručnih ljudi u tom Savetu, verovatno i jalov. U Savetu nema ni jednog genetičara, niko od članova nije osposobljen, niti ima naučne reference koje bi opravdavale činjenicu da taj Savet odlučuje o bezbednosti hrane koju jede 7,5 miliona ljudi u ovoj zemlji.
Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji je donet u proleće 2001. godine je, kako kaže prof. dr Dimitrijević, bio u skladu sa svim što je Srbiji potrebno. Taj Zakon je bio u skladu sa evropskim propisima, nije izričito zabranjivao promet, izričito je zabranjivao setvu. Tada smo bili prva zemlja u regionu koja je donela takav zakon. Međutim, trenutno je na snazi Zakon iz 2009. godine koji dovodi u pitanje Svetska trgovinska organizacija, zbog toga što, navodno, ovaj Zakon osporava „slobodan promet robe“, jednu od osnovnih vrednosti na kojima počiva EU.
Imamo savršene uslove da budemo zemlja zdravstveno bezbednih proizvoda i organske hrane. Jedno od rešenja, u poljoprivredi, je da se ulaže u propagiranje i razvoj organske poljoprivrede, u male proizvođače. Poljoprivredni instituti i fakulteti u Srbiji su puni mladih i talentovanih ljudi koji nastavljaju rad svojih prethodnika i vrlo su kvalifikovani da očuvaju naše autohtone vrste i sorte. Time se čuva i zdravlje cele nacije, koja bi pojavom GMO proizvoda postala veštački hranjena nacija. Prof. dr Danica Grujičić se pita da li ljudi iz vrha korporacija hrane svoju decu tim proizvodima. Da li bi oni dozvolili da njihovi najbliži budu deo eksperimenta zvanog GMO?
Ljudi iz struke, agronomi, poljoprivrednici, naučnici predlažu razna zdravija, samoodrživa i dugotrajnija rešenja. Stalnim ulaganjem i inovacijama u poljoprivredi, podsticajima i drugim merama, pomoći, pogurati, dati ruku srpskom seljaku. Seljak je vredan, seljak će se prilagoditi i uvek, kada može da bira, izabrati zdravije.
S druge strane, sa ekonomskog aspekta, ukoliko se dozvoli upotreba i promet GMO, to ce značiti potpuno potpuno prepuštanje srpskog tržišta stranim korporacijama, zavisnost od stranih kompanija i delimični gubitak suvereniteta države.
Zakon se, valjda, odnosi na sve. I na političare i na seljaka i na građanina. Da li je zaista GMO lobi toliko jak da može polako i da počne da se igra Boga? Mešanjem u zakone, meša se i u interna pitanja jedne suverene države. U pitanja u koja treba da se mešaju samo građani ove zemlje a građani su rekli STOP GMO u ogromnom broju.
- GMO je deo problema a ne rešenja! Jer, kada bi se dala prilika našoj nauci i struci, kada bi se podržala proizvodnja autohtonih proizvoda u Srbiji, kada bi se ispoštovola volja građana to bi bilo i ekološki održivo i ekonomski opravdano i socijalno pravedno. Ne bi uopšte ni postojala potreba da se razmišlja o GMO. Domaće je najbezbednije! – zaključuje prof. dr Dimitrijević.
Komentara: 0