Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović rekao je u Leskovcu da će Vlada Srbije uskoro doneti predlog uredbe za oznaku “Srpki kvalitet”
“Ja treba ispred Ministarstva poljoprivrede da uputim u naredna dva-tri dana predlog uredbe za oznaku „Srpski kvalitet“, za oznaku mesnih prerađevina koje će imati oznaku srpskog kvaliteta”, rekao je Nedimović.
“To znači da smo mi istraživanjem tržišta utvrili da naši kupci na prostoru Srbije žele da kupe ono što je proizvedeno u Srbiji, što je sirovina, da tako kažem, da su grla poreklom iz Srbije, rođena u Srbiji, da je NON GMO, da ima još neke oznake kvalitativnosti i mi ćemo pružiti takvu mogućnost. Donećemo propis kojim ćemo omogućiti proizvođačima mesa da mogu u rafovima da označe šta je srpskog porekla”, rekao je Nedimović i dodao da je “usvojen žig” I da time ministarstvo želi da “poveća konkurentnost naših proizvođača mesa na srpskom tržištu”.
To su alati koji stoje na raspolaganju državi, da pruži nekom mogućnost da svoje, da tako kažem na mala vrata, isfavorizuje, objasnio je ministar. On je rekao i da će se maksimalno insistirati na standardizaciji proizvoda od mesa koja je, dodao je, “neophodna”.
“Suština cele priče danas, u svim robama koje su životinjskog porekla, da imaju maksimalnu usaklašenost sa propisima zemalja u koje se izvoze, bilo da je to reč o Evropskoj uniji, bilo da je to reč i o Kini o kojoj toliko pričamo ovih dana. Da bi se ovi prerađivački kapaciteti što više razvili neophodno je da razvijemo bazu, ali kada imate tržišta vi imate mogućnosti i imate izvesnost”, rekao je Nedimović.
Na pitanje novinara JUGpressa da se poljoprivredni proizvođači sa juga Srbije žale da najveći iznos subvenccija odlazi u Vojvodinu i da su tako tamošnji vlasnici zemlje favorizovani jer imaju mnogo veće posede, Nedimović je rekao da je ideja da nerazvijene opštine imaju poseban status.
“Želimo da poljoprivredni proizvođači iz nerazvijenih opština imaju poseban status u dobijanju određenih podsticajnih sredstava, u većem procentu u odnosu na druge, jer to je jedini način da spasimo ta područja”, smatra on.
Pri tome, kaže, “moramo voditi računa isto tako o onome što nosi ukupnu poljoprivrednu proizvodnju na prostoru Srbije i mi ćemo gledati da napravimo tu ravnotežu i dve baze. Mi imamo u Srbiji dve tri različite vrste poljoprivredne proizvodnje i naša finansijska sredstva moraju biti ciljana i usmerene ka tim područjima, a ne da budu po principu, kako se ono kaže, uravnilovke, znači svima isto pa kome šta Bog da. Nije to posao države”, rekao je Nedimović.
Na pitanje novinara JUGpressa ko će proizvoditi tolike količine mesa za izvoz u Kinu i da li će od tog sporazuma korist videti i srpski seljaci ili je on više namenjen kompanijama koje u Srbiju dolaze iz drugih zemalja, Nedimović je rekao “ljudi, mi živimo u Srbiji i mi radimo za Srbiju i srpske proizvođače”.
“Nama je ideja da merama agrarne politike podstaknemo razvoj stočarstva“, rekao je Nedimović i dodao da kada je potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusima nije bilo ovoliko voćnjaka i plastenika i da su se ti zasadi u međuvremenu višestruko povećali.
“Mi moramo da gledamo dugoročno za ovu državu, da razvijamo stočarstvo, mi smo dobili sertifikate za izvoz jagnjećeg i goveđeg mesa. Ne znači da ćemo mi sutra odmah imati tu količinu, mi to nemamo u ovom trenutku. Ali smo stvorili mogućnost da naši proizvođači, naši stočari uz pomoć države razviju ove kapacitete, a isto tako imamo zainteresovanost brojnih kompanija koje hoće da dođu u Srbiju i da prerađuju goveđe i jagnjeće meso“, rekao je Nedimović.
„Već krajemo godine, ili početkom sledeće, ja ću otići u Kinu gde ćemo sa njihovim službama, koje su nam već uputile poziv, potpisati memorandum o utvrđivanju načina za izvoz ostalih prehrambenih proizvoda“, rekao je Nedimović koji kaže da je „cilj da se otvori novo tržište.
Ova stvar će u budućnosti da stvori uslove da se razvije stočarstvo i da imamo veći broj grla na prostoru Srbije i da otvorimo prerađivačke kapacitete, smatra ministar.
Naš agrarni budžet u sledećoj godini biće fokusiran na povećanje konkurentnosti kroz investicije u opremne mehanizacije, skladišne prostore, rekao je Nedimović.
On, međutim, nije mogao da kaže koliko će to novca biti.
„Da li će on biti veći ili ne, o tome u narednih mesec dana kada završimo pregovore sa MMF-om, kada usaglasimo naše mere agrarne politike sa Svetskom bankom“, rekao je Nedimović i upozorio da novac opredeljen u budžetu za 2016. godinu još uvek nije potrošen.
Vi morate prvo da potrošite nešto, pa da tražite od nekog, konstatovao je.
„Mi imamo situacije gde na nekim segmentima, na nekim pozicijama budžetskim sredstva nisu ni izbilza potrošena kako je planirano. Postavlja se pitanje da li su mere dobre ili ljudi nisu znali da postoje te mere agrarne politike. Primera radi, imamo jednu stvar u pozitivnom smislu, imamo oko 950 miliona zahteva za investiciju u opremu i mehanizaciju, a imali smo samo 500 miliona opredeljenih sredstava. Budžetskim preraspodelama to ćemo do kraja ove godine završiti i isplatićemo sve one koji su podneli zahtev za investicije“, objasnio je on.
Kaže da su investicije u opremu i mehanizaciju, skladišne i prerađivačke prostore najvažnije.
„Tu pravimo dodatnu vrednost i tu naša država prestaje da bude samo sirovinska baza i počinje da bude ozbiljan takmac u procesu prerade“, rekao je Nedimović koji je posetio i mesaru u selu Gornja Jajina kod Leskovca, čiji je vlasnik Goran Đorđević.
Komentara: 0