Pred Branislavom Nedimovićem, novim ministrom poljoprivrede, veliki su izazovi, ali i očekivanja...
U velikom intervjuu za „Alo!” kaže da nas očekuje široka debata zbog GMO, sistemsko uređenje i kontrola bezbednosti hrane, te brojne podsticajne mere koje bi trebalo da ožive naše selo i mlade vrate zemlji...
U javnosti se dosta priča o bezbednosti hrane. Najavili ste osnivanje posebnog Saveta za bezbednost hrane. Kako će on funkcionisati, da li je hrana koju jedemo bezbedna?
- U narednih nekoliko nedelja, nakon usaglašavanja sa Ministarstvom zdravlja formiraćemo Savet za bezbednost hrane s ciljem stvaranja stručnog i na naučnim osnovama zasnovanog tela, koje će biti stub uspostavljanja novih odnosa u utvrđivanju kvaliteta hrane i davanja jasnih odgovora na ovu temu. Jedan od zadataka koji će se naći pred ovim telom jeste da sve uočene propuste u funkcionisanju bezbednosti hrane uoči i da da jasna uputstva Ministarstvu kao predlagaču izmena propisa. Veoma je važno uspostaviti jasno razgraničenje uloga inspekcijskih organa bilo u okviru našeg ministarstva ili ministarstva zdravlja.
U javnosti se uvek digne prašina zbog GMO proizvoda. Kada možemo očekivati javnu raspravu u vezi s tom tematikom?
- Nesumnjivo je da je pred nama u skorije vreme debata zbog GMO. Stručna javnost treba da nam da jasne odgovore na pitanja uzgajanja i prometovanja GMO, uz jasno naznačavanje da u ovom trenutku u obe varijante naši propisi zabranjuju ove organizme. Isto tako, javnosti treba jasno predočiti i uslove za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju. Sve ovo zahteva veoma transparentan postupak, s obzirom na osetljivost, i zato nema žurbe i lakih rešenja.
Veliki problem s kojim se suočavamo jeste da mladi sve više odlaze sa sela i da se naša sela gase. Kako ćete to sprečiti, podstaći mlade da ostanu?
- Globalizacija svuda, pa i kod nas donosi da se stanovništvo više no ikad pomera ka gradovima. Srbija takođe plaća danak ovoj globalnoj pojavi. Ideja mi je da formiramo poseban sektor u Ministarstvu koji će se baviti razvijanjem posebnih politika i mera za borbu protiv ove pojave. Posebno ćemo staviti naglasak na one delove poljoprivredne proizvodnje u kojima mladi mogu da dovedu do još veće dodatne vrednosti.
Srbija je oduvek bila zemlja poljoprivrede. Sada smo svedoci da nam je stočni fond desetkovan i da i meso uvozimo. Kako na to gledate? Kako se vratiti na pravi put?
- Potpuno ste u pravu za stočni fond. Ako je išta u prošlosti bilo simbol Srbije, to je početkom prošlog veka bilo stočarstvo. Nekoliko stvari moramo da uradimo. Prvo, orijentacija na one vidove stočarstva koji imaju perspektivu rasta i gde su očekivanja povoljna na globalnom planu. Tržište i tražnja na njemu treba da budu pokretači da preko prerađivačke industrije stvorimo tražnju za svinjskim, goveđim, ovčjim mesom. Čim imamo tržišta za trgovanje, možemo preko subvencionisanja stočarske proizvodnje da pokrenemo ciklus. Ako nema tržišta, džaba sve mere i želje. Mora se poštovati pravilo tražnje na srednji i dugi rok i o trendovima obaveštavati proizvođače.
U marketima se prodaje voće i povrće uvezeno iz inostranstva, dok naši poljoprivrednici propadaju. Kako ćete tome stati na put, promeniti taj trend?
- Srbija gotovo da je ostala bez prerađivačkih kapaciteta voća i povrća. Usled toga imamo dve anomalije, s jedne strane višak poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu, a s druge strane stranu robu u rafovima. Sa subvencionisanjem nabavke opreme koja će standardizovati ovu vrstu proizvoda otvoriće prostor i u trgovinskim lancima. Pored ove mere insistiraćemo da preko donošenja propisa jasno odredimo da su određeni poljoprivredni proizvodi poreklom iz Srbije i da su organskog porekla. To potrošači očekuju od nas da uredimo.
Šta će biti s prelevmanima za mleko?
- Baš ovih dana piše se argumentacija EK za ovu vrstu zaštitnih mera. Moramo maksimalno da zaštitimo mlekare jer na evropskom tržištu postoje ogromni viškovi mleka usled nemogućnosti prodaje na prostoru Rusije. Ovo pravi ozbiljan pritisak i moramo se zaštititi na način kako to i evropska regulativa dozvoljava.
Kakva je situacija sa IPARD fondovima?
- Tokom maja meseca bila je eksterna revizija u pogledu ispunjenosti uslova za pristup ovim sredstvima. Situacija nije ružičasta i krenuli smo u bitku da naša Uprava za agrarna plaćanja dobije „ akreditaciju“, a samim tim da otpočne plasiranja ovih fondova. Ljudske resurse upravo rešavamo, a tehničke standarde moramo pod hitno da rešimo. To je jedan od prioriteta.
Rekli ste da je jedan od prioriteta razvoj prerađivačke industrije?
- Bez razvoja prerađivačkih kapaciteta prodavaćemo samo osnovne proizvode i nećemo stvarati dodatnu vrednost. Godina pred nama biće godina ulaganja u ovaj sektor. Bez ulaganja i podrške države u ovom delu neće biti dobro. Prioritet nad prioritetima. Ne očekujem uskoro novo poskupljenje mesa.
Da li je stabilizacija cena mesa trajna? Očekuje li nas novo poskupljenje?
- Tržište je to koje diktira cene. Na kratak rok ozbiljnijeg kolebanja cena ne bi trebalo da bude.
Ministar terena, a ne kabineta
- Želim da budem ministar terena, a ne ministar kabineta. Trudim se da sam stalno na mestu gde se ostvaruje poljoprivredna proizvodnja. Dolazim iz kraja gde je preko 53 odsto stanovništva povezano s poljoprivredom. Mislim da sam kroz svoj život u Sremu i kroz posao gradonačelnika u trajanju od osam godina shvatio muku na selu i šta su potrebe poljoprivrednih proizvođača.
Foto: Tanjug/Rade Prelić Autor: M. Dakić Izvor: Alo
Komentara: 0