GMO NA SRPSKOM TRŽIŠTU POSLE 2020. GODINE, I TO UZ DOZVOLU DRŽAVE
Promet genetski modifikovanih organizama u Srbiji biće dozvoljen najranije za tri godine, saznaje “Blic”. Srbija praktično mora da dozvoli promet (ne i proizvodnju) jer je to uslov za naš ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).
Pitanje da li će se GMO naći u slobodnoj prodaji u Srbiji i kada već godinama zaokuplja javnost, a odgovor se konačno nazire. Prema nezvaničnim saznanjima “Blica”, novi zakon o GMO, prema kojem će biti dozvoljen promet, ali ne i uzgoj ovakvih organizama, planiran je za 2020. godinu. Do tada bi Savet za bezbednost hrane, koji je formiran u maju, trebalo da odredi pod kojim uslovima će Srbija dozvoliti trgovinu GMO proizvodima.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je prilikom formiranja Saveta da bi bilo kakva politička odluka, pre stručne, bila preuranjena, i dodao da je važno da “tu ne pogrešimo”. Ipak, spuštanje rampe na trgovinu GMO je sasvim logično pošto se sa sadašnjim zakonom, koji ga u potpunosti zabranjuje, Srbija ne može naći u STO. Takođe, ovakva odluka je i poželjna jer će zakonom biti propisana obaveza da GMO proizvodi budu obeleženi, što znači da građani više neće sumnjati u poreklo namirnica. Dakle, potrošači će jasno birati između GMO i klasičnih proizvoda.
U Ministarstvu poljoprivrede ističu da će posebnu pažnju obratiti na sve rizike:
- Izrada novog Zakona o GMO trenutno nije na dnevnom redu ministarstva. A ako bude, u njegovu izradu će biti uključena stručna i građanska javnost, pri čemu će zdravstvena bezbednost stanovništva biti apsolutno prioritet.
Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković naglašava da Srbija pre ili kasnije mora da učini ustupke prema GMO.
- Ako želimo da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, moramo da dozvolimo promet GMO. Uostalom, to su uradile i zemlje Evropske unije. Pitanje je samo kada ćemo i kako to uraditi. Najbitnije je da zabranimo uzgoj GMO i da sačuvamo našu proizvodnju i proizvode i naplatimo ih na svetskom tržištu. Zato je značajno da kada dozvolimo promet, GMO proizvodi budu jasno obeleženi kako bismo znali o čemu se radi - kaže Saković.
Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača zalaže se za donošenje zakona kojim bi se organski i konvencionalni proizvodi zaštitili od genetički modifikovanih.
- Potrošači ne smeju da budu eksperiment za proizvode nastale ukrštanjem biljnog i životinjskog sveta. Problem je što se posledice korišćenja takvih proizvoda mogu osetiti tek kasnije, u drugoj ili trećoj generaciji. Zato bi trebalo iskoristiti pamet naših genetičara kako bi se rizik izbegao - objašnjava Bogosavljević.
Proizvodnja opasna zbog pesticida
Za razliku od prometa, proizvodnja GMO bi mogla da ima negativne posledice. Naime, širenjem genetički modifikovanog semena širi se i paleta hemijskih sredstava za zaštitu. Ta sredstva su, upozoravaju stručnjaci, krajnje neprijateljska prema originalnim vrstama i to u dugom periodu. Najpoznatiji je “roundap” pesticid, zasnovan na veoma otrovnom glifosatu, a gotovo sav GMO materijal iz palete najpoznatijeg svetskog proizvođača “Monsanta” nosi oznaku “roundup ready”, što ga, za razliku od originalne vrste, čini otpornim na glifosat. Upotreba takvih pesticida uništila bi nekoliko generacija organskih vrsta, tvrde stručnjaci. Kod proizvodnje je problem i što seme svake naredne godine morate kupovati od proizvođača od koga ste kupili prvi put, zbog čega postajete zavisni od njega.
Marko Tašković Izvor: Blic
ARHIVA PPNS
2016.
To što se u EU "vode borbe" za prihvatanje gajenja GM kukuruza nije nikakva novina. To je sada već "Stogodišnji rat" i EU kako se čini ne popušta, već upravo suprotno. Na to ukazuje dopuna "zaštitnog" člana direktive 18/2001 Evropske komisije, koja daje šira ovlašćenja državama članicama da odbiju GMO na svojoj teritoriji. Uostalom, ne moraju oni da zabrane GM kukuruz, samo neka daju niske MDK vrednosti za aflatoksin, pa eto problema za proizvođače kukuruza sa američkog srednjeg zapada, a da niko i ne pomene GMO.
Profesor ratarstva i povrtarstva Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Nebojša Momirović kaže da povrće i voće koje se ne štiti i ne prska, u današnje vreme, kada je prisustvo bolesti i štetočina visoko, opasnije nego ukoliko se zaštita uradi. Postoji oko 300 toksina, među kojima i aflatoksin, koji su posledica oboljenja biljke.
Stočna hrana zaražena opasnim vrstama gljivica može i te kako da utiče na kvalitet namirnica. Primer za to je mleko i aflatoksin - kaže Jovanka Miljuš Đukić.
...U diskusiji koja je usledila pokazalo se da je i aflatoksin vezan sa GMO, a da u Srbiji nije potrebna GMO hrana jer se hrana dosta baca, postoji i veliki procenat neobrađenih površina, i sve manje ljudi živi na selu...
Komentara: 0