Srbija se kotira među 10 najvećih izvoznika žitarica na svetu u periodu od ekonomske 2014/2015. do 2016/2017. godine, prema analizi Udruženja Žita Srbije urađenoj na osnovu podataka Ministarstva za poljoprivredu SAD (USDA).
U izvozu kukuruza Srbija je na osmom mestu, dok je u izvozu pšenice na desetom, a u pogledu prinosa po hektaru je na visokom drugom mestu kada je u pitanju pšenica, odmah iza proseka Evropske unije, i na petom mestu u prinosu kukuruza po hektaru.
Udruženje Žita Srbije je ovu analizu prezentovalo na najvećem svetskom forumu u oblasti proizvodnje i trgovine žitaricama i uljaricama "Global grein", koji se održava u Ženevi od 14. do 16. novembra, a na kojoj učestvuje uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO).
Podaci, koje je učesnicima konferencije prezentovala Sunčica Savović, sekretar Udruženja Žita Srbije, privukli su veliku pažnju kompanija iz EU, ali i kompanija sa drugih kontinenata, koje su potencijalni uvoznici ratarskih kultura iz Srbije, navodi se u zajedničkom saopštenju Udruženja Žita i FAO.
Pored podataka o količinama i kvalitetu proizvodnje pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, ona je na konferenciji predstavila i izvozne kapacitete naše zemlje i ključna tržišta na kojima se ove kulture plasiraju.
- Brojne su prednosti naše zemlje kada je u pitanju trgovina i izvoz žitarica i uljarica - počev od proizvodnje isključivo non-GMO kultura do mogućnosti transporta od Crnog mora do Severnog mora Panevropskim koridorom VII - rekla je Savović.
Međutim, da bi se obezbedila veća efikasnost izvozne logistike, potrebne su dodatne investicije u povezivanje rečnog, drumskog i železnickog saobraćaja, proširenje lučkih kapaciteta i izgradnju novih silosa, prvenstveno na Dunavu, kao i modernizaciju naše rečne flote, ukazala je ona.
Na "Global grein" konferenciji učestvuje više od 1.200 predstavnika 550 kompanija iz celog sveta, koji imaju priliku da čuju najnovije trendove i izazove u ovoj industriji, na panel diskusijama kao što je Forum zemalja crnomorskog basena, radionici Upravljanje rizikom i brojnim prezentacijama koje pokrivaju goruće teme i pitanja iz oblasti proizvodnje, trgovine, izvoza, logistike i kretanja cena žitarica i uljarica na regionalnim i svetskom tržištu.
Učešće i prezentacija Udruženja Žita Srbije na tom skupu realizovani su u okviru projekta Unapređenje izvoza žitarica i uljarica, koji u Srbiji sprovode UN FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Foto: Africa Studio/Shutter Stock; Gobal Grain Events Izvor: Agencije
SERBIA: GRAIN AND FEED ANNUAL (GAIN REPORT 2016)
ARHIVA PPNS
2016.
To što se u EU "vode borbe" za prihvatanje gajenja GM kukuruza nije nikakva novina. To je sada već "Stogodišnji rat" i EU kako se čini ne popušta, već upravo suprotno. Na to ukazuje dopuna "zaštitnog" člana direktive 18/2001 Evropske komisije, koja daje šira ovlašćenja državama članicama da odbiju GMO na svojoj teritoriji. Uostalom, ne moraju oni da zabrane GM kukuruz, samo neka daju niske MDK vrednosti za aflatoksin, pa eto problema za proizvođače kukuruza sa američkog srednjeg zapada, a da niko i ne pomene GMO.
Profesor ratarstva i povrtarstva Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Nebojša Momirović kaže da povrće i voće koje se ne štiti i ne prska, u današnje vreme, kada je prisustvo bolesti i štetočina visoko, opasnije nego ukoliko se zaštita uradi. Postoji oko 300 toksina, među kojima i aflatoksin, koji su posledica oboljenja biljke.
Stočna hrana zaražena opasnim vrstama gljivica može i te kako da utiče na kvalitet namirnica. Primer za to je mleko i aflatoksin - kaže Jovanka Miljuš Đukić.
...U diskusiji koja je usledila pokazalo se da je i aflatoksin vezan sa GMO, a da u Srbiji nije potrebna GMO hrana jer se hrana dosta baca, postoji i veliki procenat neobrađenih površina, i sve manje ljudi živi na selu...
Komentara: 0