Region Zapadnog Balkana u celini je dobro snabdeven hranom. Ali, kada se govori o samodovoljnosti hranom, odnosno, prehrambenoj bezbednosti vidljivi su nedostaci određenih prehrambenih proizvoda.

Srbija je jedina zemlja u regionu koja je samodovoljna hranom. Takođe, igra ulogu ključnog dobavljača. Drugim rečima, u teorijskoj situaciji ekonomske autarkije, prehrambena bezbednost regiona zavisila bi od Srbije.

Vlade Zapadnog Balkana se značajno razlikuju u pogledu instrumenata koji se koriste za suzbijanje potencijalne nestašice hrane i rasta cena. Samodovoljna Srbija je primenila najsveobuhvatnije mere, dok su vlade sa najnižim koeficijentom samodovoljnosti, Crna Gora, na primer primenile samo manje mere.

Iako mala gazdinstva dominiraju poljoprivrednim pejzažom Zapadnog Balkana, mere poljoprivredne politike sprovedene kao odgovor na krizu COVID-19 zaobišli su ruralna područja. Isto važi i za sadašnju krizu. U celini, interesi malih farmera se često zanemaruju.

Suočen sa višestrukim krizama, Zapadni Balkan bi trebalo primeniti odgovarajuće mere za poboljšanje snabdevanja hranom i obezbeđivanje sigurnosti ishrane stanovništva, za smanjenje rizika i jačanje prehrambenih sistema. Prepoznajući doprinos malih gazdinstava za obezbeđivanje dovoljnih količina hrane vlade bi trebalo, pre svega, da preduzmu mere koje će zaustaviti pustošenje sela. Inače, tendencija gašenja stočarskih farmi u region nastaviće se, a proizvođači svih kategorija će odustati ili smanjiti stvaranje viškova za tržište.

Da bi se zemlje regiona izolovale od međunarodnih poremećaja u snabdevanju hranom, koji će se, najverovatnije, povećati zbog sukoba, rasta cena hrane i nedostataka proizvodnje dovoljnih količina u drugim zemljama, vlade Zapadnog Balkana bi trebalo da daju prioritet samodovoljnosti, kao ključnom sredstvu zaštite nacionalne bezbednosti.

Zahvaljujući dovoljnim prirodnim resursima i ljudskom kapitalu sve zemlje regiona bi mogle povećati svoje oslanjanje na domaću proizvodnju hrane primenom odgovarajućih mera za poboljšanje poljoprivredne proizvodnje. Najviše od svega moraju zemlje Zapadnog Balkana stupiti u ozbiljnu borbu protiv korupcije i kriminala u prehrambeni sektor. U tom smislu, uvođenje institucije Ombudsmana za odnose u lancu snabdevanja hranom (kao u Sloveniji) bi bila od velike koristi. ombudsman bi se zalagao za fer odnose između proizvođača, prerađivača i trgovaca, kaže dr Tatjana Brankov, profesorka na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu za “Energiju Sputnjika”.

U razgovoru sa Jelicom Putniković dr Brankov govori o tome gde su zemlje Zapadnog Balkana u odnosu na svet, ali i EU, koja podstiče svoje proizvođače hrane, kako se sačuvati od GMO i kako zaštititi autohtone poljoprivredne proizvode u agraru i stočarstvu… da bi Zapadni Balkan obezbedio prehrambenu bezbednost i preživeo bez uvoza hrane.

Stavovi prof. Brankov (obrada PPNS)

• "Rast cena hrane u Srbije je daleko iznad okruženja, a uzrok su korupcija, špekulacije, trgovačke marže - država bi morala hitno da reaguje."
• "Nije mi jasno kako nijedna politička stranka ili organizacija ne postavlja sebi za cilj borbu protiv ekstremno visokih cena hrane kojima svi svedočimo. Kada bih se pitala, organizovala bih bojkot supermarketa u Srbiji. Ako ćemo već da dajemo svoj novac, hajde da podržimo male radnje u našem komšiluku."
• "Imamo dva puta. Jedan je da pristanemo na editovanje gena, veštačko meso, potpuno porobljavanje srpskog seljaka od strane multinacionalnih kompanija..., i to su nepovratne posledice. Drugi put je da vratimo osećaj nacionalnog ponosa, da shvatimo ko smo, šta sve možemo da uradimo na polju prehrambenog sektora, da svesno i strateški jačamo svog seljaka i povećamo ulaganja, što je esencijalno važno, u istraživanje i nauku. Bez toga ne možemo razvijati nove tehnologije, a ako ne razvijamo svoje, zavisni smo od tuđih tehnologija. Postoji precizno navodnjavanje, na primer, time ćemo da čuvamo vodne resurse i sve ono što će nas voditi uštedi, ali i zaštiti životne sredine."
• "Koren je vratiti se tradiciji i sopstvenim vrednostima. Danas je pitanje suverenosti u proizvodnji hrane i pitanje političkog suvereniteta neke države - to je pitanje nad pitanjima koje će doći do izražaja. Mi smo pred slomom trećeg prehrambenog režima, to nije ništa novo u istoriji. Srbija je u fazi kad top prioritet, strateški cilj, treba da bude prehrambeni suvеrenitet".
• "Verujem da bi stručna udruženja trebalo da se aktiviraju. Ne verujem u organizovanja tipa političke partije jer oni uvek rade za svoj interes. Verujem u pokrete građana koji su lokalnog tipa, bez uticaja stranaca. Uz bojkot hipermarketa, možda i aktivacija čistih udruženja potrošača koja ne zagovaraju tuđe interese. Ovde su u senci ljudi koji ne rade u interesu partija i stranaca, nego zaista imaju zdravo rodoljublje".

VIDEO (34:20)

Izvor: Sputnik

ARHIVA PPNS KORPORATIVNO OZELENJAVANJE

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS