Seme - simbol slobode (Etno sajam 2018)

(izvod)

GMO – PITANJE IZBORA

Suverene države imaju dva izbora:

Da zavise od milosti multinacionih kompanija (da li onda uopšte imaju pravo da se smatraju suverenim?)
Da brane sopstvene granice

Srbija je prehrambeno samodovoljna država, ali da li dovoljno kontrolišemo uvozne prehrambene artikle?

Pitanja portala PRVI PRVI NA SKALI

Nakon usvajanja uputstva o službenom uzorkovanju hrane i hrane za životinje biljnog i mešovitog porekla pri uvozu broj kontrola prehrambenih pošiljaka će se smanjiti sa 10.000-15.000 mesečno (svaka pošiljka) na svega 150 - tvrdi se u GAIN USDA Izveštaju iz 2014. Isti izveštaj navodi da će na taj način Srbija smanjiti troškove, ubrzati manipulaciju pošiljki, uštedeti vreme tj. „obraditi“ pošiljku brzo i efikasno u duhu harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima.

Dejan Krnjajić, bivši državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, objasnio je za Politikin „Potrošač” razlog za nov način kontrole hrane na granicama Srbije. On je rekao da je tokom 2011. godine, zaključno sa 1. septembrom 2012. ukupno je uzeto 107.015 uzoraka i izvršeno 108.185 ispitivanja... enormno veliki broj pošiljki išao je na laboratorijske analize za šta je utrošeno oko milijardu dinara... dodajući da su se na ovaj način kršili principi međunarodne trgovine.

Mediji često izveštavaju o ilegalnim GMO zasadima soje u Srbiji.

Država sporadično izveštava o uništavanju malih količina GMO soje.

Koje tvrdnje su istinite pokušao je da utvrdi portal PRVI PRVI NA SKALI. U duhu Ustavom zagarantovanog prava građana da budu istinito, potpuno i blagovremeno obavešteni o pitanjima od javnog značaja, portal se obratio ministarstvima Vlade Republike Srbije za relevantne informacije o kontroli proizvoda biljnog i životinjskog porekla prilikom uvoza

Detaljnije: Po Zakonu o GMO, u Srbiji zabranjeno oko četiri tone pošiljaka, ali kontrolisano tek 4-7% od 2013. do 2017.

Umesto zaključka

Procenat uzoraka uzetih po Zakonu o GMO u odnosu na ukupan broj uvezenih pošiljaka kreće se od svega 4,3% do najviše 7,2%.
Okolnosti i kriterijumi na osnovu kojih se biraju uzorci i sprovode kontrole nejasni su i netransparentni!
92,8% do 95,7% pošiljaka (2013-2017) se ne analizira. Ko nam garantuje da u tim uzorcima hrane nema GMO?
Da li mere štednje treba da se primenjuju ukoliko postoji rizik od narušavanja zdravlja građana?
Kada će država uspeti da se izbori sa pritiskom uvozničkih lobija?
Naše institucije nisu spremne za izmenu Zakona o GMO! Izmena zakona imaće nesagledive posledice!

Kompletna prezentacija:

ARHIVA PPNS

Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.

- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.

DETALJNIJE:

PREPORUKA PPNS