Poglavlje 30 u pregovorima sa EU u kojem se obrađuju ekonomski odnosi sa inostranstvom može biti veoma jednostavno, ali samo ukoliko je zemlja članica Svetske trgovinske organizacije. Ovo nije slučaj Srbije koja u pristupanju STO tapka u mestu pune tri godine, pre svega zbog zakona o genetski modifikovanim proizvodima (GM). Izvor iz Ministarstva trgovine navodi da je potrebno formalno odobriti promet GM, dok dozvolu uzgoja ne traže ni STO ni EU, kao i da Srbija i pored zvaničnog odobrenja ima načina da se zaštiti.
Srbija je uz Bosnu i Hercegovinu i Belorusiju jedina zemlja Evrope koja nije članica Svetske trgovinske organizacije. Kina i Rusija, Zemlje na koje se u Srbiji često pozivaju krugovi skeptičini prema Zapadu, takođe su članice STO, i to Kina od 2001. a Rusija od 2012.
STO koji broji 162 člana, a očekuje pristupanje još 2 u decembru, predstavlja ohrabrenje za investitore u pogledu predvidivosti uslova i, pre svega efikasnog rešavanja sporova. Kako navodi izvor Minsitarstva trgovine, efikasno rešavanje sporova i Srbiji bi bilo od koristi budući da regionalni sporazum Cefta kao privremeno rešenje na putu ka EU ne pruža ovakav mehanizam, a da se često pojavljuju problemi, poput markcia za brašno koje Makedonija povremeno uvodi za uvoz iz Srbije.
Pored ove koristi u praksi, pristupanje STO je preduslov za ulazak u EU, koja je i kao celina članica ove organizacije. Kada bi Srbija pristupila STO, poglavlje 30 o ekonomskim odnosima sa inostranstvom bilo bi jednostavno. Izveštaj sa skrininga za poglavlje 30 još nije javno dostupan, a nije doneta odluka o tome da li će biti postavljen uslov za njegovo otvaranje ili ne.
"Cena" za to je izmena zakona o genetski modifikovanim organizmima, koji su u Srbiji otvoreno zabranjeni. Sagovornici Ministarstva i Isak fonda navode da to nije bilo "najsofisticiranije" rešenje, budući da Srbija može da iskoristi mogućnost da. uz ukidanje otvorene zabrane prometa, zaštiti sopstvene interese.
Uzgoj može biti i zabranjen, a Srbija za ograničenje prometa može da uvede restriktivne mere, poput složenih procedura za registraciju i obaveznog obeležavanja GM proizvoda.
Izvor iz Ministarstva trgovine naveo je da Srbija može da uvede visok nivo zaštite poput EU, u kojoj se gaji samo jedna GM kultura u samo pet zemalja, a mogućnost zvanične zabrane uzgoja iskoristilo je 19 zemalja, od čega 17 na celoj teritoriji.
Na pitanje da li je moguće da neka članica STO kojoj je promet GMO značajan traži od Srbije da snizi standarde zaštite, u Ministarstvu trgovine navode da bi Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU mogla da dobije i pomoć Brisela za rešavanje tog problema.
STO i Srbija - kako stoje stvari
Kako navodi izvor iz tog ministarstva, Srbiji je na putu ka EU ostalo još da završi pregovore sa Ukrajinom i Brazilom, za šta ima izgleda da će se završiti bez velikih problema.
U pregovorima sa SAD završena razna složena pitanja, poput prometa usluga, ali je za tu zemlju važno usvajanje zakona o GM.
Kada je reč o Brazilu, ova zemlja je imala zahteve za koncesijama u oblasitima zamrznutog mesa koje su za Srbiju neprihvatljive. Međutim, navodi se da su odnosi sa pregovaračima Brazila korektni i razumni i da se očekuje da se pregovori uspešno okončaju.
Sagovornici navode da se zahtevi često rešavaju bilateralnim ustupcima kroz trgovinske sporazume sa pojedinačnim zemljama, kako se ne bi koncesije davale svima.
Zahtev za pregovore Srbiji je uputila i Rusija sredinom ove godine, ali u Ministarstvu trgovine smatraju da u tim pregovorima neće biti problema, navode da je Rusija podnela zahtev za veći broj zemalja.
Srbija je zahtev za članstvo predala 2004. i od tada je sproveden niz aktivnosti i reformi kako bi se usaglasio pravni okvir sa standardima STO.
Komentara: 0