Transatlansko trgovinsko i investiciono partnerstvo, po mnogo čemu kontroverzan ugovor, trebalo bi da dozvoli slobodnu proizvodnju i promet GM hrane u Evropi
Pregovori o TTIP (Transatlansko trgovinsko i investiciono partnerstvo) su zapali u ćorsokak. Izjave nemačkog vicekancelara Zigmara Gabrijela da su pregovori "mrtvi" i izjava američkih predstavnika da je ipak postignut blagi napredak jasno govore kome je više stalo da se ovaj dogovor postigne. TTIP je ugovor između Evropske unije i SAD koji bi, raznim deregulacijama i uklanjanjem ograničavajućih zakona, trebalo da pospeši privrede obe strane.
EU je, kao zajednica ekonomski razvijenih evropskih zemalja, do sada ipak uspevala da zadrži jedan broj svojih zakona koji vode računa o zdravlju građana i socijalnoj politici. To je velikim kompanijama do sada stvaralo neke ograničavajuće faktore. Evropa je ipak iskazala svoj konzervativniji stav u odnosu na SAD, gde je profit i interes kompanija na prvom mestu.
Ovaj, po mnogo čemu kontroverzan, ugovor bi trebalo da dozvoli slobodnu proizvodnju i promet genetički modifikovane hrane u Evropi. Posebno važne promene se žele postići u samom označavanju GMO hrane. Evropski zakoni su za sada daleko strožiji, a to se teži promeniti novim dogovorom. Takođe, od Evrope se traži da uvede nove labavije zakone, koji će imati daleko lošiju kontrolu hrane i biohemijskih proizvoda. Ove nove regulative teže da iz kontrole hrane izbace opširne studije i ostave samo "sažetke" koji onda, naravno, ostavljaju širok prolaz nekvalitetnijoj hrani.
Skriveni delovi ugovora
U poslednjih nekoliko godina u EU se mogu čuti sve veća negodovanja građana, koji se žale na nadnacionalne predstavnike EU koji u Briselu donose važne odluke, bez ikakve konsultacije sa parlamentima tih država. Slično se želi postići sa ovim novim dogovorom (TTIP), koji bi kompanijma omogućio da izbegnu nacionalne zakone i ograničenja i tako postanu nadnacionalne. Sporovi između kompanija i država bi se takođe rešavali u nadnacinalnoj arbitraži. Tako bi evropski parlamenti i američki Kongres dobili sporednu ulogu. Ovo je šokiralo mnoge građane EU, koji su primetili da se ovaj ugovor pravi i sa velikim brojem skrivenih i javnosti nedostupnih delova.
Mora se primetiti da ovo veoma podseća na mnoge ugovore koji su predstavnici vlasti u Srbiji sklopili sa stranim kompanijma, a koji su posle dobili status tajne. Suverene države učlanjivanjem u razne saveze pokušavaju da unaprede domaće ekonomije i poboljšaju svoju bezbednost. Međutim, u takvim velikim sistemima građani sve manje odlučuju o bitnim stvarima. Odluke se sve više centralizuju i pravnim zavrzlamama postaju neuhvatljive. EU koja, naravno, nije jedinstvena po mnogim pitanjima, ipak pokušava da odoli prevlasti velikih kompanija koje su u SAD svoje poslovanje zasnovali na dobro poznatom konzumerizmu američkog potrošača.
Sledeća veoma važna stavka koja je u Evropi izazvala buru negodovanja je želja SAD da se omogući slobodan protok informacija iz EU ka SAD. Koalicija za digitalnu trgovinu, koju čine internet industrije i visoko tehnološke industrije, čini napore da što više ukloni barijere za slobodan tok privatnih informacija. Ovakve kompanije u SAD imaju sve veću moć i tesno sarađuju sa svojim državnim vrhom. U francuskoj javnosti su se mogli čuti komentari da će deregulacija ove oblasti stvoriti orvelovsku državu. Američka kompanija Verizon je već bila u žiži interesovanja, kada je davala privatne informacije američkoj Agenciji za nacionalnu sigurnost.
Prvi pregovori koji su vođeni između SAD i EU na temu TTIP su vođeni još 2007. godine u Vašingtonu. Tada je Evropu predstavljao Žoze Manuel Baroso, a američku stranu Barak Obama. Pregovarači žele da se pregovori okončaju krajem 2017. godine. Od tada se ovi pregovori konstantno vode, jer obe strane pokušavaju da nađu izlaz iz ekonomskih kriza koje pogađaju svet. Hiperprodukcija, koja je ključni razlog savremenih ekonomskih kriza, stvara ogromne robne viškove u svim segmentima.
Američka strana "nudi samo mrvice"
Ovo je još jedna stavka koja plaši EU, a posebno evropske poljoprivrednike. Nije tajna da SAD ima veliki suficit u prehrambenoj industriji. Ovo se posebno odnosi na mlečnu i mesnu industriju. Zato evropski farmeri sa strahom gledaju na ono što bi ovakav ugovor trebalo da donese. Ako se ovome pridoda činjenica da su američki proizvođači daleko liberalniji po pitanju kontrole kvaliteta, to dodatno može ugroziti evropsku prehrambenu industriju jer bi se u tom slučaju na tržištu Evrope pojavili možda nekvaliteniji i jeftiniji proizvodi.
Pored same proizvodnje biljaka i životinja postoji i problem prerade prehrambenih proizvoda. U ovoj oblasti postoji niz hemikalija koje služe za dezinfekciju i pripremu proizvoda, a koji su EU zabranjeni za upotrebu, dok su u SAD dozvoljeni. EU pokušava i tu da zadrži svoje standarde. Krajem avgusta francuski sekretar za spoljnu trgovinu Matijas Fekl je izjavio da Francuska želi prekid razgovora na temu TTIP i da američka strana "nudi samo mrvice". Sa druge strane nemačka kancelarka Angela Merkel kaže da EU treba da nastavi pregovore.
Ovi pregovori su isključivo ekonomske prirode, međutim, mora se primetiti da postoji izvesna simbolika koja se odnosi i na vojske ovih dveju strana. Tako vidimo da SAD poseduje svoju vojsku, dok EU, kao takva, ne poseduje jedinstvenu vojsku EU. Naravno, ovo je čista simbolika, ali se čini da SAD kroz ovaj ugovor želi da "osvoji" evropsko tržište, više nego što je EU u mogućnosti da to uradi sa američkim.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Džazire.
Komentara: 0