Uzgoj soje, bez GMO, u okolini Kragujevca

Rast cene soje namamio je mnoge da više gaje ovu kulturu.

Iako uzgajanje soje u određenim krajevima Srbije nije bilo naročito popularno, sada sve više poljoprivrednika prelazi u ratarski biznis, kažu poljoprivrednici.

Po trenutnoj otkupnoj ceni od 85 dinara, na jednom hektaru ove biljke može da se zaradi minimum 340.000 dinara.

Nikola Đurković iz okoline Kragujevca za Mondo je ispričao kako su on i njegova porodica krenuli da se bave ozbiljnim uzgojom soje, koliku zaradu ima i koliko je ulaganja potrebno za ovaj posao.

Po hektaru prinos četiri tone

Kako Nikola objašnjava, ovim poslom je najpre počeo da se bavi kako bi imao prehranu za stoku, ali se kasnije to ispostavilo kao dobar potez.

- Soju smo počeli da sadimo pre šest godina za potrebe stočarstva i pravljenje koncentrata, ali kada je cena skočila, proširili smo zemljište i zasade. Tokom godine, prinos po hektaru može da bude oko četiri tone. Mi imamo dva hektara, što znači da je naš prinos osam tona. Otkupna cena za naše gazdinstvo 680.000 dinara, kaže Đurković.

Gajenje soje je popularno na prostorima Vojvodine, ali to je postao veliki trend i u ostalim delovima Srbije.

- Prvo smo krenuli sa površinom od 50 ari, dok sada imamo oko dva hektara zasađene soje. Kod nas u okolini nema mnogo poljoprivrednika koji gaje ovu namirnicu, ali cena rasta je uticala da poljoprivrednici krenu da je sade. I zato neka gazdinstva u Srbiji sada imaju i po 10 hektara, dodaje on.

Zbog situacije sa zatvaranjem granica mnogi ratari nisu mogli da izvezu svoju soju van Srbije.

- Zato su se u jednom trenutku stvorili viškovi. Ratari koji su imali višak soje sa strane sada prolaze odlično. Oni zapravo i diktiraju cenu, objašnjava agronom.

Troškovi transporta se isplate

Nije presudno da gazinstvo bude u blizini velikih gradova kako bi se soja prodavala, iako transport može da "pojede" određeni deo zarade.

- Ljudi koji se bave proizvodnjom soje ne mare za velike razdaljine do tržišta poput Beograda. Kada se ponudi dobra otkupna cena, nije bitno koliko će para da ode na gorivo, jer se to isplati, kaže Nikola.

Argonom savetuje da je odabir sorte soje važan, dok je hemijska analiza zemljišta neophodna. Soja ostavlja azot u zemlji za sledeće zasade i tako se smanjuju troškove za veštačka đubriva.

- Na našem podneblju je najbolje da se koristi nulta grupa soje, što zapravo znači joj treba oko pet meseci da proklija i da može da se vrši žetva. Hemijska analiza zemljišta je neophodna, stručne službe izlaze na teren i proveravaju sastav zemljišta, kaže agronom.

Vlažnost samog ploda u toku žetve diže cenu. Zato mora da se radi na dobrom sistemu za navodnjavanje tokom velikih suša.

- Tokom letnjih dana, potrebno je dobro navodnjavanje da prinos ne bi bio loš. Pri žetvi soje, posebna pažnja treba da se obrati na procenat vlage. Kada ona dostigne 13 ili 14 odsto, soja se žnje i tada je cena najbolja. Otkupljivači gledaju taj procenat kod ploda, jer ako je on veliki, cena pada, dodaje on.

GMO soja nije dozvoljena

U Srbiji zakonom nije dozvoljeno da se gaji genetički modifikovana hrana, pa ni soja, podseća naš sagovornik.

- Pri korišćenju hemikalija, list GMO soje ostaje nepromenjen, dok bi kod normalne soje plod bio totalno uništen. Inače, soja u sebi sadrži 40 odsto sirovih proteina, kaže Đurković.

Foto: Perkons/Pixabay
Izvor: Mondo, 27. 5. 2021.

Zbog čega Šumadinci sve više gaje soju?

Soja je južno od Save i Dunava veoma malo zastupljena. Od ukupno 120.000 hektara pod sojom u Srbiji, u Šumadiji je tek 800 hektara zasejano ovom kulturom. Ali, primetan je novi trend. Soja se sve više gaji u ovom delu Srbije, gde je ranije uopšte nije ni bilo. Tako je i u selima opštine Knić. Ovo su njihovi razlozi.

Među malobrojnim ratarima u Šumadiji koji su počeli da gaje soju je i Nikola Đurković iz sela Čestin u Donjoj Gruži. U njegovom gazdinstvu proizvodnjom soje počeli su da se bave 2015. godine na površini od jednog hektara. Danas imaju zasejano 2,5 hektara i ove godine zbog poplava očekuje prinos do dve tone po hektaru. Kaže da soja više ostavlja, nego što uzima zemlji i važi za bolje proteinsko hranivo od kukuruza. Taj podatak je važan za njega jer gaji oko 60 grla stoke.

- Gajimo kukuruz na 15 hektara, a lucerku na deset, ali smo odlučili da dodamo i soju. Generalno, u odnosu na kukuruz soja ima veću cenu i može da izdrži malo više temperature, koje su sada postale već karakteristične za naše podneblje. Za sada imam promenljiv prinos. U našem podneblju, ovde u Gruži kreće se od 2,5 do tri tone po hektaru. Ove godine biće manji jer su, na žalost, poplave uzele danak. Ali, moram da kažem, da je soja daleko bolje podnela poplave nego kukuruz i lucerka, kaže Nikola Đurković, ratar iz Čestina i ujedno agronom po struci.

Izdržljiva biljka sa više proteina

Soja se, procenjuje Đurković, pokazala kao izdržljivija biljka u ovom podneblju, iako nema zemlju kao u Vojvodini, gde se najviše i gaji.

- Ovde preovlađuje gajnjača i smonica, ali može da se dobije solidan prinos. S druge strane, cena soje je prošle godine bila 37 dinara. Dakle, dvostruko više nego cena ostalih ratarskih kultura. To je dobar podatak za budućnost jer još uvek soju ne prodajemo, već koristimo za ishranu stoke. S obzirom da planiramo proširenje zasada soje, to je podatak koji obećava. Za sada, dovoljna nam je i činjenica da ima 40 odsto sirovih proteina, a kada se preradi to je od 36 do 42%, dok kukuruz ima 14 odsto proteina, kaže Nikola.

Jedan od pionira u gajenju soje u Gruži je Jovan Nikitović iz sela Kneževac. Počeo sa jednim hektarom pre sedam godina, a sada ima oko dvadeset. Osim dobre cene on navodi još jedan razlog.

Ostavlja zemlji više nego što uzima

- Soja ostavlja azot u zemlji za sledeće zasade. Tako mi smanjuje troškove za veštačka đubriva jer posle nje sledeće godine na toj parceli sejem pšenicu. Može se reći da više ostavlja, nego što u prinosu daje, kaže Nikitović.

Prinos po hektaru kod Nikitovića je prosečno tri tone. Kao prednost gajenja ove kulture posebno ističe što može da je prodaje tokom cele godine.

Sojinom slamom greje kuću

- Soju možete da prodajete i posle žetve i tokom cele zime. To je razlikuje od kukuruza i pšenice koji se uglavnom prodaju odmah posle žetve po ceni koja je trenutno aktuelna. Sojinu slamu koristim za grejanje preko kotla na biomasu, tako da troškom koji imam za gorivo i đubrenje anuliram račune za grejanje. Tako mi samo zrno soje ostaje čist profit, kaže Nikitović.

Iako ova kultura nije uobičajena za podneblje Šumadije, malo po malo počela je da se gaji, pogotovu kada je napravljeno akumulaciono jezero. Stručnjaci kažu da je time postignuta potrebna vlažnost vazduha. Nikitović preporučuje svojim kolegama da počnu da gaje soju, bar i na malim parcelama od po dvadesetak ari i da se okušaju u proizvodnji ove ratarske kulture.

Biljana Nenković
Izvor: Agro klub, 15. 9. 2019.

Soja

Soja potiče iz Azije i vodeća je uljna i belančevinasta kultura, čije se zrno koristi kao izvor jestivih ulja (18 – 24 %) i belančevina (35 – 50 %) kako za ishranu ljudi tako i za ishranu stoke kao i u razne industrijske svrhe. Sojino zrno se prerađuje i koristi za proizvodnju sira (tofu), mleka, pljeskavica, viršli, hleba, raznih slatkiša i dr. Odvojen lecitin iz sojinog ulja ima primenu u pekarskoj, konditorskoj, farmaceutskoj, tekstilnoj i hemijskoj industriji. Kvalitetom belančevina i visokim sadržajem ulja zamenjuje meso (u ljudskoj ishrani zadovoljava oko 30 % potreba za belančevinama), više od drugih kultura. Može se koristiti u ishrani stoke kao zelena masa, seno i silaža, a dehidriranjem se dobijaju briketi, granule i zeleno brašno.

Morfološka svojstva soje

Koren se sastoji od jakog glavnog i bočnog vretenastog korenja kao i ima visoku usisnu (adsorpcionu) sposobnost. Na korenu se razvijaju kvržice u kojima žive bakterije Bradyrhizobium japonicum. Bakterije žive u simbiozi s biljkom, tako da od biljke uzimaju ugljene hidrate (šećere), a za uzvrat, biljku snabdevaju azotom. Koren raste dok raste i nadzemna stabljika. Većina sorati u komercijalnoj proizvodnji ima relativno uspravnu i čvrstu stabljiku, prosečne visine 80 – 120 cm i prosečne visine do prve mahune od 4 – 16 cm, sve u zavisnosti od genotipa, načina i uslova gajenja. Svi gornji delovi biljke soje (stabljika, listovi, mahune) prekriveni su s mnogo sitnih dlačica koje mogu biti sivobele, žute ili smeđe boje. Postoji više tipova listova koji su bledozelene do tamnozelene boje i prosečno ih je 15 – 20 po biljci. U zrelosti postaju žuti i kod većine sorata otpadnu. Boja cveta može biti bela, ljubičasta i kombinovana, a cvetovi su skupljeni u grozd (3 – 5 listova). Plod je mahuna okruglog ili spljoštenog oblika. Mahune sadrže do pet zrna, zelene su boje, a u zrelosti ona varira do vrlo svetle slamnatožute do gotovo crne.

Agroekološki uslovi za gajenje soje

Temperatura

Soja klije pri minimalnoj temperaturi od 6 – 7 °C, niče kada je 8 – 10 °C, a cveta kada je temperatura 17 – 18 °C. Najoptimalnije temperature za njen rast i razvoj su između 20 i 25 °C.

Svetlost

Soja je biljka kratkog dana. Većina sorata zahteva 10 i više sati mraka dnevno, a neke i 12 – 13 sati. Ukoliko su dani duži soja neće preći iz vegetativne u generativnu fazu razvoja.

Voda

U vreme klijanja seme soje treba da apsorbuje više vode od 50 % od svoje mase da bi moglo klijati, a to je više vode nego što treba kukuruzu (45 – 48 % njegove mase). U periodu od nicanja do cvetanja (60 dana) biljke soje mogu izdržati kratkotrajne suše bez većih posledica po rod, ali ostaju niže. Potreba za vodom raste kako raste i sojina biljka. Optimalna vlažnost vazduha za gajenje iznosi 70 – 80 %. Soja se može uspešno uzgajati u suvom ratarenju tamo gde je godišnji prosek padavina 600 – 700 mm, ako im je povoljan raspored tokom vegetacije.

Zemljište

Soja najbolje uspeva na dubokim, strukturnim, plodnim zemljištima, bogatim humusom, s dobrim vodo-vazdušnim osobinama, na kojima se ne stvara pokorica i pH reakcije 7.

Agrotehnika za proizvodnju soje

Plodored

Soja je jedan od najboljih preduseva za mnoge ratarske kulture. Najbolji predusevi za soju su strna žita, šećerna repa i kukuruz, a najnepovoljniji predusevi su suncokret i ozima uljana repica. Na istu njivu soja može doći nakon 2 – 4 godine.

Obrada zemljišta

Tokom leta i početkom jeseni obavlja se osnovna obrada zemljišta, tj. oranje na dubinu od 25 - 30 cm. Teža glinasta i srednje teška ilovasta zemljišta su slabije provetrena zemljišta i treba ih orati dublje u jesen, nego zimi i u proleće, a lakša zemljišta mogu se orati pliće i u proleće. Dopunska obrada (predsetvena priprema zemljišta) obavlja se u proleće i to drljačama, tanjiračama ili špalirnim kultivatorima (setvospremači).

Đubrenje

Potrebe za hranivima se povećavaju od početka cvetanja do mahunanja i nalivanja zrna. Maksimalne doze azota i kalijuma potrebne su u fazi cvetanja i formiranja mahuna, a fosfora i sumpora u vreme formiranja i nalivanja zrna. Biljka soje za izgradnju 100 kg suve materije treba 6 – 9 kg azota, 4 kg fosfora i 4 kg kalijuma. Na plodnijim zemljištima đubrenje se obavlja sa 30 – 60 kg/ha azota, 60 – 90 kg/ha fosfora i 40 – 60 kg/ha kalijuma, uz napomenu da se 2/3 azota osiguravaju pravilnom bakterizacijom. Na manje plodnim, težim zemljištima đubri se sa 60 – 100 kg/ha azota, 90 – 120 kg/ha fosfora i 100 – 120 kg/ha kalijuma. Soja povoljno reaguje na đubrenje stajskim đubrivom zaoranim u jesen, pod zimsku brazdu.

Setva soje

Najsigurnija setva je kada su temperature u površinskom sloju zemljišta (do 8 cm) između 8 °C i 10 °C. Soja se može sejati u maju, junu, pa i do početka jula, ali uglavnom se seje u isto vreme kao i kukuruz jer imaju gotovo iste temperaturne zahteve pri klijanju. Može se sejati na uske i široke redove, u trake i u kućice. Kod nas dominira setva u redove na razmak 45 – 50 cm i izvodi se pneumatskim sejalicama. Broj biljaka po hektaru zavisi od sorte i grupe zrenja.

Nega zasada soje

Izvode se mehaničke mere (međuredna kultivacija, ručno plevljenje korova, prihrana azotom) i hemijske (suzbijanje korova i zaštita od bolesti i štetočina). Prva kultivacija obavlja se kada soja tek nikne i dobro se raspoznaju redovi, a druga kada je soja visoka oko 20 – 30 cm.

Žetva soje

Kombajn pre žetve treba podesiti i preurediti kako bi se žetva obavila s najmanjim mogućim gubicima. Sojina slama je nepovoljnija za vršidbu, a zrno je, za razliku od pšeničnog, zatvoreno u mahuni i kod odnosa zrno:slama = 1:3,5 propusna moć vršidbenog aparata smanjuje se za 50 %. Zbog toga, vršidbeni aparat kombajna mora raditi sa smanjenim brojem obrtaja, usled čega je manja propusna moć kombajna. Optimalna žetvena vlažnost zrna soje je između 14 i 16 %, a iznad 20 % smanjuje se kapacitet kombajna.

Izvor: Dr.sc. M. Vratarić, dr.sc. A. Sudarić; Soja Glycine max (L.) Merr.; Osijek, 2008; Prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD - Agro klub

ARHIVA PPNS

O GMO

Prof. dr Jelena Bošković: GMO i savremena poljoprivredna proizvodnja
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
I ekonomija i ekologija (Znanje imanje)

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina (rezime projekta)
Predavanje ’Agroekonomski pokazatelji štetnosti GMO za Srbiju’ - prof. dr Miladin M. Ševarlić
Predavanje ’Srbija i GMO - prošlost, sadašnjost i budućnost’ - prof. dr Miodrag Dimitrijević (VIDEO)
Predavanje ’Kovid-19 - Katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta?’ - prof. dr Tatjana Brankov
Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina: Opis problema

Detaljno: OVDE

GMO: SRBIJA

Nedimović: Nema GMO na teritoriji Srbije ni u proizvodnji, ni u prometu
Nastavlja se budžetska eutanazija srpske poljoprivrede i sela i u 2021.
Mladi u Srbiji imaju negativan stav o GM hrani
Al Dahra uništila kotao na biomasu PKB-a, jedinstven patent domaće pameti
Prof. Brankov: Promena stava o uzgoju GMO semena bi bio suicid za domaću proizvodnju

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

Za GMO nema mesta u hrvatskoj poljoprivredi
Nova genomska tehnika (NGT) mogla bi da zameni GMO?
Većina Evropljana (86%) želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno označena
Ombudsman EU kritikovao proceduru EK za odobravanja pesticida
Organska proizvodnja u Srbiji na manje od jedan odsto zemljišta, u Austriji na preko 20

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

Gejts najveći vlasnik zemljišta u SAD, upitno je da li će i dalje da propagira GMO kulture
Dvostruki moral Bajer-Monsanta
Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!
Kina odobrava GMO kukuruz i soju za stočnu hranu, sadnja ostaje zabranjena
Olivije de Šuter: Izgubili smo 75% biljaka - biološka raznolikost je ključna za svetsku prehrambenu sigurnost

Detaljno: OVDE

GMO: DOKUMENTI

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
Zakon o genetički modifikovanim organizmima
Bioetički aspekti istraživanja i korišćenja rezultata u oblasti GMO
Strategija zaštite prirode Republike Srbije za period od 2019. do 2025. godine - predlog

Detaljno: OVDE

GMO: VIDEO