U okviru naučno istraživačkog projekta "Pitаnja životne sredine, bioekonomije i analiza mogućnosti za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane u AP Vojvodina", Matica srpska je organizovala onlajn tematsko predavanje dr Dragane Vidojević "Životna sredina i zemljište".
- Obično kada se govori o zemljištu, zemljište se posmatra kroz neku vrstu ekonomske aktivnosti. Na taj način posmatrano, gubimo iz vida mnoge druge elemente koje zemljište ima za sve nas, o čemu će biti reč na predavanju. Dr Dragana Vidojević je prva osoba u Srbiji vezana za indikatorе i sve informacije od javnog značaja koje se tiču ove značajne teme.
Prof. dr Đorđe Jovanović, rukovodilac projekta
* * *
- Posebno ću se osvrnuti na značaj zemljišta kao osnovnog prirodnog resursa, predstaviću ulogu zemljišta u kruženju ugljenika i ublažavanju klimatskih promena, daću osnovne pritiske na prostor Republike Srbije i osnovne smernice, kao i prakse za održivo korišćenje zemljišta, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou.
Zemljište se ubraja u uslovno obnovljive resurse iz razloga što je potreban veoma dug vremenski period da bi se zemljište formiralo. Recimo, za formiranje 2-3cm zemiljšta potrebno je od 200 do hiljadu godina, u zavisnosti od matične stene, klime i pod uslovom postojanja vegetacije.
Zemljište čine četiri osnovne komponente: mineralna materijal - 45%, organska materija - 5%, voda i vazduh po 25%.
Zemljište predstavlja jedan od najvažnijih prirodnih resursa zato što je njegova osnova uloga da obezbedi zalihe hrane za čovečanstvo. Podaci Svetske organizacije UN za hranu i poljoprivredu pokazuju da upravo zemljište obezbeđuje oko 99% globalnih zaliha hrane.
Ali, zemljište je i resurs koji nestaje. Godišnje se, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, gubi i do hiljadu kilometara kvadratnih poljoprivrednog i zemljišta prirodnih područja u Evropskoj uniji.
Zemljišta su pod velikim pritiskom degradacije, gube se ekosistemske usluge zemljišta i iz tog razloga je veoma važno da znamo koje su to osnovne sociekonomske funkcije i funkcije koje služe za zaštitu životne sredine.
Dr Dragana Vidojević
BIOGRAFIJA PREDAVAČA
Dr Dragana Vidojević je rođena u Beogradu 1968. godine. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu. Biološki fakultet završila je na Univerzitetu u Beogradu 1994. godine. Poslediplomske studije upisala je na smeru "Ekologija zaštite i unapređivanja životne sredine" na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je odbranila magistarski rad na temu "Ekološke karakteristike i biopotencijal ekosistema Pančevačkog rita" 2001. godine. Doktorirala je 2016. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u naučnoj oblasti Biotehničke nauke, naučna disciplina Pedologija i Agrohemija, na temu "Procena rezervi organske materije u zemljištima Srbije".
U periodu 1994-2003. godine radila je u Poljoprivrednoj korporaciji "Beograd" i u Institutu "PKB Agroekonomik" na poslovima savetnika za ekologiju, kao istraživač saradnik.
Od 2003. godine radila je u Ministarstvu zaštite životne sredine, u Agenciji za zaštitu životne sredine, na poslovima savetnika za kvalitet zemljišta.
Od 2014. godine radi u Ministarstvu zaštite životne sredine, Agenciji za zaštitu životne sredine, na poslovima šefa Odseka za indikatore i izveštavanje. Obavlja i koordinira stručno-tehničke poslove izrade godišnjeg izveštaja stanja životne sredine i Izveštaja o stanju zemljišta u Republici Srbiji. Obavlja poslove na kreiranju, razradi i implementaciji indikatora praćenja stanja životne sredine na nacionalnom nivou. Vodi poslove koji se odnose na uspostavljanje i održavanje nacionalnog katastra kontaminiranih lokacija. Primarna je kontakt tačka za saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu, Evropskim centrom za podatke o zemljištu (JRC) i Evropskom mrežom za informacije i posmatranje (EIONET) za oblast zemljište i poljoprivreda. Član je više međunarodnih organizacija i profesionalnih udruženja (ESBN, ICCL, EuroGeoSurveys).
SNIMAK PREDAVANJA (1:01:35)
Izvor: Matica srpska, 7. 6. 2021.
ARHIVA PPNS
O GMO
Šta su stare sorte, šta hibridi, a šta GMO?
Prof. dr Jelena Bošković: GMO i savremena poljoprivredna proizvodnja
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Komentara: 0