Olivije de Šuter: Izgubili smo 75% biljaka - biološka raznolikost je ključna za svetsku prehrambenu sigurnost

Olivije de Šuter: Izgubili smo 75% biljaka - biološka raznolikost je ključna za svetsku prehrambenu sigurnost

IZ DOKUMENTARNOG FILMA "SEME POBUNE", 2019.

Seme pobune (Java films 2019)

...Dve trećine semena koje se prodaje u svetu danas pripada četirima korporacijama, to su: Bajer-Monsanto, Dau-Djupon, Singenta i Limagren. Privatizacija prirode uništava biološku raznovrsnost.

Godine 2009. jedan čovek je podigao uzbunu u Ujedinjenim nacijama. Olivije de Šater bio je specijalni izvestilac UN za pravo na hranu.

- 75% agrobiološke raznovrsnosti izgubljeno je zbog pritiska za uvođenje uniformnih hibridnih sorti.

Posetili smo ga u Briselu. Uprkos veštini smirenosti, bivši izvestilac UN strašno je frustiran što niko nije slušao njegova upozorenja.

- To je alarmantan broj. Izgubili smo 75% biljaka. Biološka raznovrsnost nije samo botaničarski luksuz. Ključna je za svetsku prehrambenu sigurnost. Ne možemo da predvidimo kakve će se štetočine pojaviti u budućnosti, kakve će bolesti napadati biljke, ni posledice klimatskih promena. Potrebna nam je zaliha biljaka za budućnost da bismo se suočili sa pretnjama koje još ne možemo da predvidimo.

Osetljive biljke - to nije tako loše za velike kompanije. Naime, od četiri velike korporacije koje dominiraju svetskim tržištem semena, tri su proizvođača pesticida: Bajer-Monsanto, Dau-Djupon i Singenta.

- Problem je to što poljoprivrednici dobiju sve u paketu. Kažu im: Naše seme bolje funkcioniše sa ovim pestidicima ili samo sa tim pesticidima i đubrivom. Seme će zavisiti od hemijskih proizvoda.

Semenje je savršen "trojanski konj" za te hemijske proizvode...

SEME POBUNE (2019)



IZ ARHIVE

GLADNA DECA GRČKE, 2018.

Oslobođena strogih pravila međunarodnih poverilaca, Grčka se polako oporavlja od krize. Ipak, godine odricanja i finansijske stege ostavile su duboke tragove na društvo. Najveće žrtve su deca.

default

Foto: DW/a. Carassava

Podne je. Ali ribarnica u grčkom gradu Maratonu, četrdesetak kilometara severoistočno od Atine, je prazna. "Danas niko nije ni provirio. Ako nisu došli do sada, verovatno niko više i neće da dođe", rezignirano kaže vlasnica Marija Hasitu. "Verovatno je opet dan za pasulj ili testeninu".

Marija sedi pored kase i puši. Gajbice sa svežom ribom, uglavnom sardinama, su pune.

Vraća se glad, najveće žrtve – deca

Kriza još uvek izbija na površinu grčkog društva i to u formama koje niko nije nmogao da predvidi. Glad i neuhranjenost samo su neke od tih pojava. Nedavno istraživanje amsterdamskog Transnacionalnog instituta izazvalo je šok širom Grčke. Ono pokazuje da su najveće žrtve finansijske krize, koju je prati i nezaposlenost od 25 procenata, upravo deca. Četrnaest 14 odsto dece koja su odrasla u tom periodu je, kao posledica nedostatka obroka koji sadrže meso ili ribu, pothranjeno. To je dvostruko više nego pre finansijske krize koja je izbila 2008.

"Glad je vidljiva svuda", kaže penzioner iz Maratona Jorgos Krikis. "Pre neki dan sam video jednog poznanika kako kopa po kanti za đubre pored supermarketa. Tražio je nešto da prehrani porodicu. Ko bi rekao da će on, koji je nekada bio među najuspešnijima u ovom gradu, tako da završi", kaže Krikos za DW. Priča i da ga je bilo sramota što je video poznanika u takvom položaju, ali kaže i da bi i sam uradio isto kad ne bi imao drugog izbora da prehrani svoju decu.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, jedna četvrtina grčke dece pati od neuhranjenosti. Roditelji bez posla prisiljeni su da potraže pomoć od deda i baka s kakvim-takvim penzijama. Ali i penzije su od 2009. smanjivane 13 puta, tako da često ostaje samo najosnovniji iznos za hranu. Primanja često nisu dovoljna ni za ono najosnovnije.

Dramatične scene u školama

Prema Transnacionalnom institutu, devet odsto dece u Grčkoj nema svakodnevno pristup obroku zasnovanom na belančevinama. Pre krize taj procenat bio je gotovo upola manji. Stručnjaci strahuju da je prava vrednost još viša, jer mnoge roditelje je sramota da priznaju da deci ne mogu da pruže adekvatnu ishranu. "Mnoge žene u mom komšiluku mole me da umesto njih u lokalnoj narodnoj kuhinji za njih pokupim hranu, jer je njih sramota", kaže Stamatina Lepula iz Maratona. "Grci su ponosni ljudi koji već godinama kriju svoju patnju". Ali sada je, dodaje ta vlasnica prodavnice, glad na mnogim mestima sasvim očigledna. A tragovi poboljšanja se ne naziru.

Armut Griechenland

Foto: Reuters/A. Konstantinidis: Narodne kuhinje su pune

Glad među decom već odavno nije tajna, nakon što su mediji pisali o slučajevima sve češćih izostanaka iz škola zbog gladi. Učitelji pričaju o učenicima koji se mesecima hrane samo pirinčem i starim hlebom. Neka deca su kopala po kantama za đubre u školama, druga su od svojih vršnjaka tražila da im daju ostatke od užine.

Zaduženi učenici

Janis Rakopulos, koji snabdeva školske kantine, kaže da su trgovci hranom po školama zasuti otvorenim računima mladih, gladnih Grka koji jedu na dug. "Ali nemoguće je odbiti dete koje svaki dan izmišlja nova opravdanja zašto ne može da plati obrok", kaže Rakopulos.

Grčka pravoslavna crkva, zajedno sa drugim humanitarnim organizacijama, svakodnevno podeli više od 60.000 obroka. Politika štednje ostavila je dubok trag na narod. Mnogi su, nakon što su potrošili svoje finansijske zalihe, bili prisiljeni da svoju decu daju na staranje državi.

Tužba protiv odgovornih u EU?

Olivije de Šuter, bivši specijalni izvestilac UN-organizacije "Pravo na hranu" i član Odbora UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava, smatra da se Evropska unija može pozvati na odgovornost zbog povrede prava Grka na hranu. "To ide na račun EU, ali glavni problem je definisati one koji su odgovorni za mere štednje i izvesti ih pred sud", kaže De Šuter. On ukazuje i na to da neki Grci već razmatraju podizanje tužbe protiv nekih ključnih institucija EU zbog nanošenja ekstremne štete.

Ali malo je verovatno da će do tužbe zaista i doći. Sve grčke vlade od početka krize pristajale su na strogi program štednje u zamenu za pozajmice koje su obezbeđivale preživljavanje države. Pa čak i ako do konkretne tužbe ne dođe, pozivi na odgovornost Evropske unije za ono što se događa u Grčkoj, mogli bi da postanu sve glasniji. I to ne samo u Grčkoj, već u čitavoj Uniji.

VIDEO

Antje Karasava
Izvor: Dojče vele, 18. 12. 2018.

PRESTATI SA PROIZVODNJOM BIOGORIVA, 2012.

Olivier De Schutter | New Europe

Specijalni izvestilac UN za pravo na hranu Olivije de Šuter rekao je da bi EU i SAD trebalo da prestanu sa upotrebom biogoriva, pošto time otežavaju proizvodnju hrane.

- Evropa mora da učini više od planiranog na snižavanju svojih ciljeva za proizvodnju biogoriva. Mora da ima političke hrabrosti da odustane i SAD bi trebalo da učine isto. U situaciji u kojoj su globalne rezerve žitarica na opasno niskom nivou, opasno je određivati nedostižne ciljeve, rekao je Šuter.

EU, koja bi trebalo da objavi nove ciljeve, 2008. godine odredila je ambiciozan cilj da bi obnovljiva energija trebalo da obuhvati deset odsto potrošnje energije u saobraćajnom sektoru do 2020. godine. Trenutno je udeo obnovljive energije 4,5 odsto.

U SAD 40 odsto uzgoja kukuruza namenjeno je za proizvodnju energije.

Proizvodnja biogoriva, takođe, je na meti optužbi da služi kao opravdanje za veliko otimanje zemlje.

U izveštaju Svjetske banke iz 2010. godine navodi se da je za ovaj sektor u zemljama u razvoju otkupljeno 21 odsto zemljišta.

Izvor: Capital.ba, 17. 10. 2012.


KADA CENE HRANE RASTU, NAJSIROMAŠNIJI MANJE JEDU, 2011.



870 miliona ljudi u svetu gladuje. Taj broj bi, po rečima specijalnog izvestioca UN za pravo na hranu Olivijea de Šutera, bio veći od milijardu i po kada bi obuhvatio i nedostatak hranljivih sastojaka od suštinskog značaja za fizički i psihički razvoj dece.

"Kada bi se merila neuhranjenost, a ne glad, ne deficit kalorija, već osnovnih hranljivih elemenata za razvoj dece, kao što su jod, gvožđe, vitamini, broj bi bio znatno veći – najmanje 1,5 milijarda", kazao je De Šuter Frans presu.

Kada cene hrane rastu, kao što je bio slučaj proteklog leta zbog suše i slabije žetve u SAD, najsiromašiji manje jedu. "Ne samo da imaju manje obroka, već su oni i manje raznovrsni", objasio je zvaničnik UN.

Subsaharska Afrika i dalje je najteže pogodjena gladju i u njoj je broj gladnih rastao kada je u drugim krajevima sveta – Aziji, Latinskoj Americi i Okeaniji – opadao.

Investicije u poljoprivredu smanjene su u poslednjih 20 godina u svetu, sa 20 odsto ukupnih ulaganja 1980-ih godina na četiri odsto danas.

U sedištu Organizacije UN za hranu (FAO) u Rimu u utorak se održava okrugli sto na kojem će učestvovati predstavnici četrdesetak zemalja, medju kojima oko 20 ministara.

Izvor: RTS, 16. 10. 2012.

BEZBEDNOST HRANE, 2011.

WTO | 10 things the WTO can do

Izbegavanje dijaloga o bezbednosti hrane je izbegavanje razgovora o očiglednom problemu kojem se STO mora posvetiti. Trgovina nije uspela da nahrani gladne čak ni kada je hrane bilo u izobilju i kada je bila jeftina, a to je još manje moguće danas kada su cene izuzetno visoke. Iznos troškova uvoza hrane je dostigao 1,3 triliona dolara 2011. godine, dok su troškovi za uvoz hrane u najmanje razvijenim zemljama su porasli za trećinu tokom 2012. godine. G-20 je prihvatila da je problem što se zemlje u razvoju oslanjaju naprekomerni uvoz hrane, kao i da ih to čini ranjivijim na šokove izazvane cenama i manjkom hrane na tržištu. STO takođe to treba da prepozna.

Olivije De Šuter (Olivier De Schutter), specijalni izvestilac o pravu na hranu

Food security hostage to trade in WTO negotiations – UN right to food expert, Office of the UN High Commissioner for Human Rights website, 16th November 2011

10 STVARI KOJE SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA MOŽE DA URADI
Originalna publikacija: 10 things the WTO can do (2013)
©World Trade Organisation (WTO)


IZ IZVEŠTAJA U UN, 2011.



Mala poljoprivredna dobra su u stanju da udvostruče proizvodnju hrane u kritičnim regionima, koristeći ekološke metode, u roku od samo 10 godina, rezultat je najnovijeg izveštaju UN. Na osnovu opširnog uvida u naučnu literaturu, studija je ukazala na to da je neophodno ostvariti promenu ka agroekologiji da bi se uvećala proizvodnja i da bi se situacija najsiromašnijih regija znacčjno poboljšala.

"Da bi bilo moguće nahraniti devet milijardi ljudi u 2050. potrebno je da se usvoje najefektnije tehnike uzgajanja hrane", izjavio je Oliver de Šater, specijalni izvestilac o pravima na hranu i autor izveštaja. 
"Današnji naučni dokazi pokazuju da agroekološke metode deluju mnogo bolje nego veštačko đubrivo u povećanju proizvodnje hrane u predelima gde žive gladni, posebno u teškim društveno-ekonomskim uslovima".
 
Agroekologija unapređuje kvalitet zemljišta i štiti useve od štetocina tako što se oslanja na prirodnu okolinu kao korisno drveće, biljke, životinje i insekte. "Agroekološki projekti pokazali su da prosečan prinos ovakvih useva daje 80% veći rezultat u 57 ispitivanih zemalja u razvoju, i to 116% u svim projektima u Africi".

Nedavno su projekti u 20 afričkih zemalja pokazali da u srednjeročnom periodu od 3-10 godina agroekološki usevi daju dvostruki prinos. Konvencionalni uzgoj se oslanja na skupe inpute u proizvodnji hrane. To, jednostavno, više nije najbolji izbor u današnje vreme".
 
Veliki broj naučnika danas potvrđuje pozitivan uticaj agroekologije na proizvodnju hrane, pomoć u siromaštvu i klimatskim promenama, sve ovo je potrebno danas. Malavi, zemlja koja je do pre nekoliko godina intenzivno upotebljavala veštačka đubriva, danas se okrenula agroekologiji i time poboljšala stanje za više od 1,3 miliona najsiromašnijih, sa prinosom kukuruza koji je porastao sa 1 tone na 2-3 tone po hektaru.
Izveštaj UN takođe saopštava da projekti u Indoneziji, Vijetnamu i Bangladešu pokazuju smanjenje upotrebe insekticida u proizvodnji pirinča od 92%, što je ostvarilo važnu uštedu za siromašne farmere. "Znanje je došlo da zameni insekticide i veštačko đubrivo. Ovo je bio veliki uspeh u afričkim, azijskim i zemljama latinske Amerike", navodi nezavisni stručnjak.
 
Ovakav pristup postaje prisutan i u razvijenim zemljama, kao što su SAD, Nemačka, Francuska, ali premda je ovo mogućnost da se proizvede hrana za sve, nije lako da se sve pokrene dalje od stadijuma eksperimenta. 
 
Agroekologija je pristup koji zahteva znanje. Zahteva zakonsku i drugu javnu podršku kroz zakonsku regulaciju, podršku za agroekološka istraživanja i proširenje sistema za uslužne službe. Država tu treba da odigra najveću ulogu, privatne kompanije neće uložiti vreme i novac u praksu koja ne sadrži mogućnost za patentiranje i koja neće da otvori tržište za hemijske proizvode, niti za manipulisanje semenom.

Specijalni izveštaj prava na hranu takođe podstiče SAD da podrže organizacije malih poljoprivrednih proizvođača jer su se upravo oni pokazali uspešnim i sposobnim u širenju najbolje agroekološke prakse. 
 
Nećemo moći da rešimo problem gladi, ni probleme koji donose klimatske promene, industrijskom proizvodnjom na velikim posedima. Rešenje leži u podršci malim farmerima, u znanju i u podizanju zarade malih poljoprivrednih proizvođača, sa ciljem razvoja sela.
 
Ako bi se podržao ovaj projekat agroekološke proizvodnje hrane, ostvario bi se dvostruki prinos u sledećih 5-10 godina u regionima gde žive siromašni i gladni. Ako se brzo odlučimo za ovo, izbećiće se krize gladi.
 
Izveštaj "Agro-ekologija i pravo na hranu" predstavljen je pred UN savetom za ljudska prava u Ženevi. 
 
Izvor: FB grupa Stop GMO u Srbiji, 2011.

ZVANIČNI IZVEŠTAJI, 2014-2018

ECO-FARMING CAN DOUBLE FOOD PRODUCTION IN 10 YEARS, SAYS NEW UN REPORT (2011)



REPORT OF THE SPECIAL RAPPORTEUR ON THE RIGHT TO FOOD - OLIVIER DE SCHUTTER (UN, 2014)


MILIJARDU GLADNIH U SVETU NAREDNE GODINE, 2008.

Rast cena hrane uticaće da gladnih ljudi u svetu naredne godine bude više od milijardu, izjavio je ekspert Olivije de Šuter.

U septembru je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) navela je da je najmanje 925 miliona ljudi u svetu gladno, dok ih je između 2003. i 2005. bilo 848 miliona, izjavio je nezavisni ekspert Saveta za ljudska prava Olivije De Šuter. Polje njegovog rada je pravo na hranu.

- Ali, podaci prikupljeni do početka 2008, i od tada, ukazuju na procenu da je gladno postalo jos najmanje 44 miliona ljudi. Stoga smo sada bliži cifri od milijardu (gladnih), rekao je on.

Milenijumski ciljevi UN

Nakon brifinga u Komitetu za ljudska prava, telu Generalne skupštine UN, De Šuter je rekao da rast cena hrane i povećanje gladi udaljavaju svet od postizanja jednog od milenijumskih ciljeva UN - smanjenju ekstremnog siromaštva na polovinu do 2015. godine.

On je upozorio da je situacija sa glađu u svetu alarmantna, istakavši da cene hrane na domaćim tržištima ostaju "na istorijski visokom nivou".

U mnogim zemljama, posebno onim u razvoju koje uvoze hranu, "brutalno povećanje cena u 2007. i u prvoj polovini 2008. godine ostavilo je teške posledice na najsiromašnija domaćinstva".

Porodice su smanjile količinu hrane, prešle na siromašniju ishranu i smanjile izdatke za zdravstvenu zaštitu i školovanje, što vodi do nepopravljive štete za zdravlje i obrazovanje miliona dece, rekao je De Šuter.

Pomoć malim poljoprivrednicima

Ali, on je ukazao da je kriza hrane pružila priliku vladama i međunarodnim agencijama da pomognu onima koji najveći deo porodičnog budžeta daju za hranu i pomoć im je najpotrebnija, a to su mali poljoprivrednici, radnici bez zemlje, pastiri, ribari i gradsko siromašno stanovništvo.

Pravi izazov, rekao je De Šuter, jeste da se obezbedi da povećana prozivodnja poveća prihode najsiromašnjijih pre nego da se "jednostavno poveća broj poljoprivrednih dobara dostupnih onima koji mogu da plate".

Po njegovoj oceni, treba pomoći malim poljoprivrednicima da proizvode više, a da istovremeno budu zaštićeni od posledica divljanja međunarodnih cena i rizika od nepravedne konkurencije poljoprivrednih prozivođača u razvijenim zemljama koji su subvencionirani.

- Gradsko siromašno stanovništvo treba da bude pomognuto preko socijalnih mreža i programa "gotovina za posao" ili "hrana za posao", koji povećavaju njihovu kupovnu moć i pomažu im da se snalaze u periodima visokih cena, rekao je zvaničnik UN.

Izvor: Beta-AP, 28. 10. 2008.

OLIVIJE DE ŠUTER BIOGRAFIJA, FB STRANA, TVITER


ARHIVA PPNS

Realizovano u periodu od 19. septembra do 31. decembra
SRBIJA BEZ GMO - DVA ZAKONA, 20 GODINA (TV REZIME PROJEKTA, 26:57)

GALERIJA PPNS

ZAŠTITNICI ŽIVOTNE SREDINE 2019

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv GMO u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://www.pekgora.org/ http://fondacijarsum.org/ http://www.vfphysical.rs/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html