Naučnici u Bangladešu otkrili su način kako da pretvore upotrebljene plastične ambalaže u aromu vanile, koristeći genetski modifikovane bakterije.

Ta proizvodnja arome mogla bi da pomogne da reciklaža postane atraktivnija i privlačnija, piše Gardijan.

Džoana Sedler sa Univerziteta u Edinburgu, koja je sprovela ovu akciju, rekla je da je ovo prvi primer upotrebe biološkog sistema za preradu plastičnog otpada u vrednu industrijsku hemikaliju i da ima vrlo uzbudljive implikacije na kružnu ekonomiju.


^{Foto: Ed.ac.uk}

- Naš rad osporava percepciju plastike, kao problematičnog otpada, i umesto toga pokazuje njenu upotrebu kao novog resursa ugljenika od kojeg se mogu proizvoditi proizvodi visoke vrednosti, dodaje Sedler.

Podsticanje sakupljanja i upotrebe plastike je ključno za rešavanje globalnog problema zagađenja plastikom.

^{ARHIVA PPNS: NEĆEMO IZBACITI PLASTIČNE FLAŠE, KUPCI IH ŽELE - BEA PEREZ (KOKA-KOLA)}

Vanila se široko koristi u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji i predstavlja važnu hemijsku masu koja se koristi za proizvodnju farmaceutskih proizvoda, proizvoda za čišćenje i herbicida.

Globalna potražnja raste, a 2018. godine iznosila je 37.000 tona, što je daleko nadmašilo ponudu prirodnih zrna vanile.

Trenutno se oko 85 odsto vanilina sintetiše iz hemikalija dobijenih iz fosilnih goriva. Oko milion plastičnih boca se proda svakog minuta širom sveta i samo se 14 odsto reciklira.

Na žalost, veliki procenat plastičnih boca završi u okeanima. Nedavno istraživanje je pokazalo da su boce druga najčešća vrsta zagađenja plastikom u okeanima, posle plastičnih kesa.

^{ARHIVA PPNS: PLASTIKA U ALARMANTNIM BROJKAMA}

O proizvodu sinbio vanilija izjašnjavala se ranije organizacija Prijatelji Zemlje, ističući da je napravljen putem ekstremnog oblika genetskog inženjeringa koji se naziva sintetička biologija. Sinbio vanilija je dizajnirana da zameni prirodnu aromu vanilina iz zrna vanile, koju uzgajaju mali porodični farmeri u kišnim šumama širom sveta.

Umesto toga, sinbio se pravi u laboratorijama koristeći sintetičku DNK i reprogramirani, genetski proizveden kvasac. Ova nova sinbio vanilija uopšte ne dolazi iz biljke, ali će na etiketama proizvoda biti označena kao "prirodna", tvrdili su Prijatelji Zemlje.

^{Foto: FOE}

Ova organizacija je dalje upozoravala da je sinbio vanilija nešto zbog čega moramo da se zabrinemo jer bi mogla da otvori vrata za mnogo više sintetičkih sastojaka genetski modifikovanih proizvoda koji su označeni kao "prirodni" u našoj hrani, a da mi to ne znamo. Iako mnogi kupuju organske proizvode da bi izbegli sastojke poput sinbio vanile, u Nacionalnom organskom programu tehnički ne postoje zabrane držanja sinbio sastojaka u organskoj hrani.

Još gore je to što bi ova nova sinbio vanilija mogla da ubrza uništavanje prašuma i našteti održivim poljoprivrednicima i siromašnim zajednicama koje se oslanjaju na zrna vanile uzgajane u prašumi da bi preživele, smatraju Prijatelji Zemlje.


Foto: Vikipedija

Proizvođači prirodne vanile štite netaknute prašume gajenjem visoko vrednovanih orhideja vanile koje zavise od ovih tropskih šuma. Ako se sinbio vanilija maskira kao "prirodna", potražnja za sinbio vanilom može da zameni potražnju za prirodnom vanilom. Ako tržište prirodnih vanilija ne doda ekonomsku vrednost prašumi u ovim regionima, ove poslednje prašume neće biti zaštićene od konkurentskih poljoprivrednih tržišta kao što su soja, palmino ulje i šećer.

Potražnja za šećerom potrebnim za hranjenje kvasca projektovanog za sintetičku biologiju mogla bi da rezultira krčenjem tropskih šuma u Latinskoj Americi, Africi i jugoistočnoj Aziji radi veće proizvodnje šećerne trske. Ti problemi će se pogoršati jer se ova i druge primene u sintetičkoj biologiji koriste kako bi se zadovoljila sve veća potražnja i zamenila trenutna proizvodnja prirodnih ukusa i mirisa, uključujući vanilu.

^{ARHIVA PPNS: A PLASTIC SURGERY: COCA COLA’S HIDDEN SECRETS}

Anketa Prijatelja Zemlje je pokazala: kako javnost više saznaje o sintetičkoj biologiji, ljudi su sve zabrinutiji zbog njenih rizika. Jedna trećina ispitanika zalaže se za potpunu zabranu proizvodi sintetičke biologije dok se rizici i posledice bolje ne istraže.

Prijatelji Zemlje su objavili da je Grupa od 116 organizacija koje se, pored ostalog, bave potrošačima, bezbednošću hrane, zaštitom životne sredine, održivom poljoprivredom, roditeljima, javnim zdravstvom usaglasila "Principe za nadzor sintetičke biologije" u kojima se navodi potreba za zaštitom javnog zdravlja i životne sredine od novih rizika sintetičke biologije i da se obezbedi otvoreno, smisleno i puno učešće javnosti u odlukama koje se tiču njene upotrebe. Sintetička biologija vanilina ne ispunjava ove standarde.

PRILOG: Synbio Vanillin Fact Sheet - Friends of the Earth

Foto: Randy Olson/Nuseon; National Geographic
Izvori: Tanjug, Gardijan, Prijatelji Zemlje
Obrada: Prviprvinaskali.com

ARHIVA PPNS

O GMO

• Šta su stare sorte, šta hibridi, a šta GMO?
• Prof. dr Jelena Bošković: GMO i savremena poljoprivredna proizvodnja
• Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
• GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
• Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

• Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina (rezime projekta)
• Predavanje ’Agroekonomski pokazatelji štetnosti GMO za Srbiju’ - prof. dr Miladin M. Ševarlić
• Predavanje ’Srbija i GMO - prošlost, sadašnjost i budućnost’ - prof. dr Miodrag Dimitrijević (VIDEO)
• Predavanje ’Kovid-19 - Katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta?’ - prof. dr Tatjana Brankov
• Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina: Opis problema

Detaljno: OVDE 

GMO: SRBIJA

• Biotehnologija pruža veće prilike i od potencijala digitalizacije - Brnabić na Kopaonik biznis forumu
• Nedimović: Nema GMO na teritoriji Srbije ni u proizvodnji, ni u prometu
• Nastavlja se budžetska eutanazija srpske poljoprivrede i sela i u 2021.
• Mladi u Srbiji imaju negativan stav o GM hrani
• Prof. Brankov: Promena stava o uzgoju GMO semena bi bio suicid za domaću proizvodnju

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

• Za GMO nema mesta u hrvatskoj poljoprivredi
• Nova genomska tehnika (NGT) mogla bi da zameni GMO?
• Većina Evropljana (86%) želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno označena
• Ombudsman EU kritikovao proceduru EK za odobravanja pesticida
• Organska proizvodnja u Srbiji na manje od jedan odsto zemljišta, u Austriji na preko 20

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

• Gejts najveći vlasnik zemljišta u SAD, upitno je da li će i dalje da propagira GMO kulture
• Dvostruki moral Bajer-Monsanta
• Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!
• Kina odobrava GMO kukuruz i soju za stočnu hranu, sadnja ostaje zabranjena
• Olivije de Šuter: Izgubili smo 75% biljaka - biološka raznolikost je ključna za svetsku prehrambenu sigurnost

Detaljno: OVDE 

GMO: DOKUMENTI

• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
• Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
• Zakon o genetički modifikovanim organizmima
• Bioetički aspekti istraživanja i korišćenja rezultata u oblasti GMO
• Strategija zaštite prirode Republike Srbije za period od 2019. do 2025. godine - predlog

Detaljno: OVDE 

GMO: VIDEO

• Seme pobune (Java films 2019)
• Vikiliks: Rat, laži i videotrake (2011)
• Težina lanaca 3 (2019)
• Rat za seme (dokumentarni film)
• Svet po Monsantu

Detaljno: OVDE

PREPORUKA PPNS



PREDAVANJE ’SRBIJA I GMO - PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST’ - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ (VIDEO)
 

PREDAVANJE "KOVID-19 - KATALIZATOR POVEĆANJA PREHRAMBENOG SUVERENITETA?" - PROF. DR TATJANA BRANKOV

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

ARHIVA PPNS