Ovogodišnji dobitnik Statuete Joakim Vujić koja se dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji je scenograf Geroslav Zarić.
Odluku o dodeli jednog od najznačajnijih priznanja u oblasti pozorišne umetnosti u našoj zemlji doneo je žiri u sastavu: Mihailo Miša Janketić, prošlogodišnji laureat, Slobodan Savić, pozorišni kritičar RTS, Dragan Jakovljević, reditelj, predsednik žirija, Isidora Rajković, glumica i Miloš Krstović, glumac i direktor Knjaževsko-srpskog teatra.
Žiri u obrazloženju ove odluke navodi:
Ostvarivši preko dve stotine scenografija u pozorištima u Srbiji i regionu, Geroslav Zarić se u poslednjih nekoliko decenija svrstao među vodeće domaće scenografe. Sarađivao je s vodećim rediteljima i pozorišnim autorima. Njegov scenografski rad karakterišu izrazita, samosvojna vizuelnost i likovnost. Njegova likovna tumačenja dramskog dela i rediteljskih zamisli otuda su mnogo bliža scenskoj trodimenzionalnosti slike, za razliku od druge škole mišljenja i scenografskog rada koja se izražava kroz građevinska, arhitektonska rešenja.
Prsten sa likom Joakima Vujića za izuzetan doprinos razvoju Knjaževsko-srpskog teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu dodeljuje se glumcu Miodragu Pejkoviću.
Ove godine zaokružiće tri decenije profesionalne karijere u kragujevačkom teatru. Na ovoj sceni odigrao je više od šezdeset uloga u najraznovrsnijem repertoaru i svojom sugestivnošću i snagom emocija osvajao publiku, bilo da se radilo o kratkoj pojavi ili nosećoj ulozi.
Godišnja nagrada Teatra za izvanredan timski rad dodeljuje se glumačkom ansamblu predstave "Četiri brata": Ivanu Vidosavljeviću, Zdravku Maletiću, Draganu Stokiću i Nenadu Vuleviću, kao i reditelju predstave Draganu Jakovljeviću.
Proteklu godinu na svoj način obeležila je kamerna predstava "Četiri brata", praizvedba komada mladog dramskog pisca Radovana Tišme u režiji Dragana Jakovljevića. Uvek igrana na kartu više u matičnoj kući, potresna priča o raspadu porodice u jednom srpskom selu sa uspehom je predstavljala kragujevački teatar na više festivala i gostovanja u zemlji i regionu.
Godišnje nagrade za izuzetan doprinos visokim standardima poslovanja naše kuće u protekloj godini dodeljuju se organizatoru opštih poslova Nadici Ognjanović i samostalnom organizatoru Jovani Perić.
OBRAZLOŽENJE U CELINI
"Čudan je osećaj biti sam na praznoj sceni. Nije prazna. Scena je ispunjena prazninom. Kao da se gore među cugovima kriju duhovi svih onih junaka koji su nekad živeli na toj sceni. Volim da u tom prostoru zamišljam scenografiju koju tek treba da izmaštam. Sjajan je to osećaj kad gledate kako pred vama nastaje vaša slika, vaša maštarija u tri dimenzije, u prirodnoj veličini. Tog trenutka zaboravite sve muke koje ste pretrpeli tokom nastanka tog dela. Ima u tom poslu nečeg magičnog što te jednom uhvati i više ne pušta", izjavio je Geroslav Zarić u jednom intervjuu.
Opčinjen igrom svetlosti i senki iz najranijeg detinjstva, Geroslav Zarić sa 14 godina prvo upisuje srednju Umetničku školu u Nišu, ali ubrzo i Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek scenografije. Diplomirao je 1976.godine kada postaje i član ULUPUDS-a i dobija status samostalnog umetnika.
Zvanje istaknutog umetnika dobio je 1996.godine.
Redovni je profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.
Bavi se scenografijom, slikarstvom i grafičkim dizajnom.
Već svojim prvim scenografijama skreće pažnju na sebe kao maštovit umetnik modernih koncepcija, novog, savremenog poimanja scenskog prostora, likovno zanimljiv, sa darom za inovativnim rešenjima, umetnik u čijim scenografijama se nalazi srećan spoj likovnih umetnosti i magičnog sveta pozorišta.
Zarićev scenografski prosede karakterišu temeljno proučavanje dramskog dela, duboko analitički pristup i smela rešenja koja proizilaze iz same biti predstave uz podrazumevanu likovnost. Podržavajući osnovnu ideju reditelja, taj "tihi perfekcionista", kako ga je nazvala ugledna rediteljka i književnica Vida Ognjenović u jednoj TV emisiji, uporno pronalazi svoj scenski izazov, izbegava rutinu i već viđeno, traga za autentičnim, originalnim scenskom izrazom, za rešenjima iz sopstvenog poimanja poetike prostora i sopstvenom poetskom slikom. Traga za prostornom dramaturgijom, za prostorom-radnjom ispunjenim događajem i emocijom, tako da se može govoriti i o svojevrsnoj režiji prostora.
Kao umetnik osobene poetike i snažne kreativne moći, svojom inventivnošću i jednostavnošću izraza postiže maksimalni učinak ispisujući novo osećanje prostora. Zarićeve scenografije su uvek u korelaciji sa umetnošću pisca, reditelja i glumca.
Postaje nezaobilazni saradnik najznačajnijim srpskim rediteljima, ali i rediteljima sa svih nekadašnjh jugoslovenskih prostora. Stvara u vodećim pozorištima, ali i neformalnim pozorišnim trupama. Jedan je od osnivača Pozorišne grupe "Akt" i Pozorišne trajne radne zajednice "Nova osećajnost".
Iza Geroslava Zarića stoji obimno, raznovrsno i celovito umetničko delo čije su vrednosti dokazane i proverene na brojnim domaćim i inostranim scenama, festivalima i izložbama.
Autor je oko 200 realizovanih pozorišnih scenografija. Brojne je ostvario i na značajnim letnjim festivalima/ Belef, Budva Grad Teatar, Ohridsko leto i dr.
Radio je i u inostranstvu.
Za televiziju je radio scenografije za dramske i serijske emisije.
Učestvovao je na izložbama u zemlji i inostranstvu: Majski saloni, Oktobarski saloni, Međunarodni trijenale scenografije, Praški kvadrijenale i dr.
Neke od predstava su:
Sveti Georgije ubiva aždahu, Kir Janja, Laža i paralaža, Maksim Crnojević, Turneja, Sabirni centar, San letnje noći, Tesla, Jadnici, Car Edip, Vesele žene vindžorske, Besnilo, Čudo u Šarganu, Knez Mihajlo, Pokondirena tikva, Jegorov put...
Dobio je oko 50 nagrada:
Nagrada za životno delo
Sedam Sterijinih nagrada,
Velika nagrada Ulupuds-a,
Zlatni beočug,
Nagrada "Milenko Šerban"[međunarodni trijenale scenografije]
Nagrada za pozorišni plakat [međunarodni trijenale poz. Plakata]
Nagrada narodnog pozorišta
Nagrade na republičkim festivalima
Brojne godišnje nagrade Ulupuds-a
Nagrade na raznim pozorišnim festivalima
I da završim rečima scenografa Vladimira Marenića, izrečenim pre gotovo pola veka u osvrtu na Međunarodni kvadrijenale scenografije i kostimografije u Pragu 1976.godine. U tekstu pod naslovom "Scenograf: i slikar, i naučnik, i mađioničar" Marenić kaže:
" Umetnost scenografije i kostima je u svom napredovanju, istraživanju i traženju postala doista prava nauka. Scenograf nije više samo slikar, likovni umetnik ili arhitekt - on je istinski tvorac, graditelj, saučesnik, sagovornik, polemičar, saradnik, kompozitor, koreditelj, pronalazač, enigmatičar, mađioničar, maštar...
... Scenografija je igra s prostorom i vremenom, istorijom i ljudima, arhitekturom i svim drugim oblicima koji je okružuju ili ispunjavaju... U toj igri mašte i vizije, scenografija tera na razmišljanje, na otkrivanje novih sadržaja i mogućnosti."
Umetnost Geroslava Zarića nas je i te kako proteklih decenija njegovog stvaralaštva terala na razmišljanje, i na "zaljuđivanje", kako je govorio Sterija, čije je nagrade sa njegovim imenom on višestruki dobitnik.
Zato nam je velika čast i izuzetno zadovoljstvo što je Geroslav Zarić još jedan od umetnika u nizu Joakimovih potomaka.
Komentara: 0