Joakimfest 2022: Harmonija različitosti

Joakimfest 2022: Harmonija različitosti

Sedamnaesti Međunarodni pozorišni festival Joakimfest održava se u Knjaževsko-srpskom teatru od 7. do 12. oktobra, pod sloganom Harmonija različitosti. U Kragujevcu će biti izvedene predstave iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije.


GLAVNI PROGRAM

Petak 7. oktobar
ŽIVI PESAK

  • Novem pozorišna organizacija, Narodno pozorište Subotica i Regionalni kreativni atelje iz Kanjiže / Srbija
  • Po motivima stvaralaštva Otoa Tolnaija i Pala Petrika
  • Režija: Kinga Mezei 

Subota 8. oktobar
SKUPŠTINA

  • Gradsko pozorište Jazavac, Banja Luka / Republika Srpska – Bosna i Hercegovina
  • Po motivima drame Porodična skupština Kristine Klemente, adaptacija: Ivana Stjepanović
  • Režija: Ivan Plazibat 

Nedelja 9. oktobar
JUGOSLAVIJA, MOJA OTADŽBINA

  • Pozorište Prijedor, Gledališče Koper (Teatro Capodistria), i Fondacija „Fridrih Ebert Stiftung“ / Republika Srpska – Bosna i Hercegovina / Slovenija
  • Po romanu Gorana Vojnovića Jugoslavija, moja dežela, dramatizacija: Ivan Velisavljević i Aleksandar Novaković
  • Režija: Marko Misirača 

Ponedeljak 10. oktobar
PRISTANAK

  • Atelje 212, Beograd / Srbija
  • Tekst: Nina Rejn
  • Režija: Nebojša Bradić

Utorak 11. oktobar
MY NAME IS GORAN STEFANOVSKI

  • Dramski teatar Skoplje / Severna Makedonija
  • Autorska adaptacija: Branislava Ilić
  • Režija: Branislav Mićunović 

Sreda 12. oktobar
BOING–BOING (PREDSTAVA U ČAST NAGRAĐENIH)

  • Nikšićko pozorište / Crna Gora
  • Tekst: Mark Kamoleti
  • Režija: Rastislav Ćopić

Sve predstave biće odigrane od 20 časova.

PRATEĆI PROGRAM

  • Promocija izdanja Sterijinog pozorja
  • Tribina "Međunarodni i regionalni pozorišni festivali u Srbiji – tradicija, izazovi, perspektiva"
  • Javno čitanje drame "Tri slike starosti" Željka Jovanovića
Tonski snimak konferencije za medije

Obratili su se:
  • Mladen Knežević, direktor Knjaževsko-srpskog teatra
  • dr Miroslav Miki Radonjić, selektor festivala Joakimfest


Izveštaj selektora Festivala, dr Miroslava Mikija Radonjića, teatrologa

Zahvaljujući fascinantnom entuzijazmu, kreativnim idejama, zavidnoj upornosti i nesumnjivim organizacionim veštinama prethodnih selektora, Knjaževsko-srpskog teatra kao domaćina, ali i brojnih saradnika, Međunarodni pozorišni festival Joakimfest u prethodne nepune dve decenije profilisao se kao jedan od značajnijih i zanimljivijih, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Odluka da se u Kragujevcu održava manifestacija interesantno zamišljene konfiguracije, prirodno se nadovezivala na činjenice o dugoj i uspešnoj tradiciji pozorišne umetnosti u ovom gradu.

Internacionalni karakter festivala obezbedio je mogućnost da se stručna, ali i najšira pozorišna javnost upozna sa aktuelnim umetničkim dešavanjima u zemljama regiona, specifičnim tematsko-idejnim, žanrovskim, stilskim i estetskim osobenostima u predstavama koje su se našle u ranijim selekcijama. Na sreću, dve pune godine pandemije nisu u velikoj meri negativno uticale na čvrsto opredeljenje Kragujevčana da sačuvaju i nadalje razvijaju Joakimfest.

Razmišljajući o predstavama koje su konkurisale za 17. izdanje festivala, nisam previše insistirao na određenom konceptu, ili zajedničkom imenitelju, što je rezultiralo selekcijom čiji bi moto mogao da glasi: "Harmonija različitosti". Imajući na umu, pre svega, umetnički kvalitet odabranih ostvarenja, takođe sam pokušao da zanemarim, u onoj meri koliko je to realno, sopstveni gledalački senzibilitet i obezbedim publici da se suoči sa najrazličitijim pozorišnim izrazima i estetikom, inventivnim rediteljskim postupcima i upečatljivim glumačkim dostignućima.

Ono što svakako jeste zajedničko za sve selektovane predstave ogleda se u tome da svaka od njih počiva na dramaturški suvereno postavljenim aktuelnim pričama, koje nas se duboko tiču, bez nepotrebnih „izleta“ u banalnu sferu dnevne politike. Kada je reč o žanru, on se kreće od sočne komedije, preko potresne melodrame i crnog humora do katarzične savremene tragedije.

Za 17. Međunarodni festival Joakimfest predlažem sledeće predstave:

1. "Živi pesak", po motivima stvaralaštva Otoa Tolnaija i Pala Petrika, režija: Kinga Mezei, Narodno pozorište Subotica, Pozorišno udruženje Novem i Regionalni kreativni atelje, Kanjiža.

Polazeći od maštovitog i neobičnog pesničkog univerzuma Otoa Tolnaija i jedinstvenog likovnog stvaralaštva slikara i scenografa Pala Petrika, Kinga Mezei i celokupna autorska ekipa, kroz hipnotišuću neverbalno-vizuelnu senzaciju, preispituju kompleksan odnos književnosti, slikarstva i pozorišta. Filigranski precizno uklapajući najsitnije scenografske detalje sa motivima svakodnevnog života u vojvođanskoj ravnici sa svim njenim raznolikim žiteljima, "Živi pesak" otvara širok spektar asocijativno-metaforičkih predela, tvoreći predstavu sofisticirane, inteligentne i eskspresivne poetike.

2. "Jugoslavija, moja otadžbina", Gledališče Koper (Teatro Capodistria), Slovenija, Pozorište Prijedor, Republika Srpska – Bosna i Hercegovina i Fondacija "Fridrih Ebert Stiftung", po romanu Gorana Vojnovića "Jugoslavija, moja dežela", dramatizacija: Ivan Velisavljević i Aleksandar Novaković, režija: Marko Misirača.

Još uvek sveže sećanje na krvavi i tragični raspad Jugoslavije, prožima se kroz mešavinu nostalgičnog i kritički intoniranog prosedea u odličnom romanu Gorana Vojnovića, čija se scenska realizacija fokusirala na priču o sudbini porodice u smutna ratna i siva poratna vremena i večitoj potrazi za identitetom. Sin bivšeg oficira JNA, dete iz mešovitog srpsko-slovenačkog braka, kreće u "odisejsku" avanturu, želeći da pronađe oca koji je stavljen na spisak osumnjičenih za ratne zločine, neminovno se suočavajući u tim beskrajnim lutanjima sa potisnutim sopstvenim "ja" i Scilama i Haribdama postjugoslovenskog nasleđa. Nepretenciozna režija, odlična glumačka ostvarenja, opominjuća katarzičnost i idejna slojevitost, glavne su karakteristike ove predstave.

3. „Skupština“, po motivima drame „Porodična skupština“ Kristine Klemente, adaptacija: Ivana Stjepanović, režija: Ivan Plazibat, Gradsko pozorište Jazavac, Banja Luka, Republika Srpska – Bosna i Hercegovina.

Prilagodivši tekst savremene španske spisateljice Kristine Klemente mentalitetskim i društveno-političkim okolnostima ovog podneblja, Ivan Plazibat i Ivana Stjepanović, uz svesrdnu pomoć glumačkog ansambla, napravili su duhovitu predstavu, sa prepoznatljivim situacijama i likovima iz naše svakodnevice. Nakon što glava četvoročlane porodice Branko podnese ostavku na mesto predsednika porodičnog veća, počinje borba za vlast, kroz čije se apsurdne i izrazito komične epizode i situacije koje kreiraju Brankova supruga Žana i deca Ana i Nemanja, otkrivaju gotovo groteskni obrisi realnih političkih sučeljavanja, ne samo u Bosni i Hercegovini, već i u širem regionu. Celinu slike o životu na prostorima nekadašnje države, neizostavno upotpunjuje pojava stranog faktora – Aninog momka Nemca Maksa, koji uveliko utiče na konačan ishod porodičnih izbora.

4. "My name is Goran Stefanovski", autorska adaptacija: Branislava Ilić, režija: Branislav Mićunović, Dramski teatar Skoplje, Severna Makedonija.

Autorska adaptacija Branislave Ilić, koja je obuhvatila sedam tekstova jednog od najznačajnijih jugoslovenskih i makedonskih dramskih pisaca Gorana Stefanovskog, nije samo vešta montaža scena iz komada "Crna rupa", "Long plej", "Sarajevo", "Kazabalkan", "Hotel Evropa", "Evroalien" i "Odisej". Ona uspeva da lucidnim dramaturškim postupkom izoštri pitanje potrage za identitom i sudbine savremenih apatrida, koji su se, ne svojom krivicom, našli na vetrometini burnih i turbulentnih istorijskih događaja s kraja 20. i početka 21. veka. Branislav Mićunović rediteljski suvereno gradi scensko i stilsko jedinstvo, ne dopuštajući da se vide ili osete "šavovi" između fragmenata pomenutih drama Gorana Stefanovskog. Sjajani glumci Dramskog teatra, emotivna muzika Vlatka Stefanovskog i efektna scenografija Aleksandra Denića, važne su komponente umetnički vredne predstave.

5. "Pristanak", Nina Rejn, režija: Nebojša Bradić, Atelje 212 Beograd.

Srpska praizvedba melodramskog, crnohumornog, intimnog i znalački napisanog teksta savremene engleske autorke Nine Rejn u Ateljeu 212 bez ikakve sumnje jedan je od pozorišnih događaja protekle sezone. Intrigantna priča o mladim ljudima, dva bračna para i dvoje samaca koji će kasnije postati partneri, preplitanju njihovih ličnih i profesionalnih aspekata života, komplikovanim međusobnim odnosima, pitanjima prava i pravde, jer je reč o advokatima angažovanim na slučaju silovanja, stvorila je prostor za glumačka nadigravanja, bazirajući se na pažljivo promišljenim i nenametljivim rediteljskim rešenjima Nebojše Bradića.

Na predlog organizatora festivala Knjaževsko-srpskog teatra u čast nagrađenih biće izvedena predstava Nikšićkog pozorišta „Boing-boing“ u režiji Rastislava Ćopića.

Miroslav Miki Radonjić

Ulaznice

U prodaji su sezonske karte koje važe za premijerne i reprizne predstave, uključujući festival "Joakimfest" i reviju "Joakimovi dani". Cena jedne sezonske karte je 6.000 dinara, a dve su sa popustom - 10.000 dinara.

Pojedinačne ulaznice prodaju se na biletarnici po ceni od 400 dinara, a za učenike, studente i penzionere koštaju 200 dinara.

Radno vreme biletarnice: radnim danima i subotom 10–14 i 18–20 časova. Kontakt-telefon je 034 322 063.

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR: REPERTOAR

Knjaževsko-srpski teatar: Repertoar
JOAKIMFEST SAJT, FB STRANA, JUTJUB
KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR SAJTFB STRANATVITERINSTAGRAMJUTJUB 

Foto: Nenad Borisavljević, 9. 9. 2022.


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari