Knjaževsko-srpski teatar: Jelena Anžujska

Kragujevačka premijera predstave "Jelena Anžujska", po tekstu Jelene Kajgo, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, zakazana je u Knjaževsko-srpskom teatru za utorak 8. oktobar od 20 časova, kada će biti svečano otvoren 19. Međunarodni pozorišni festival Joakimfest.

Ova drama osvetljava život i lik jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog srednjeg veka, kraljice Jelene Anžujske, žene kralja Uroša I.

U ulozi Jelene Anžujske pojaviće se Marija Bergam. Kralja Uroša igra Nikola Milojević, lik sina i kralja Milutina pripao je Avramu Cvetkoviću, drugog naslednika (kralja Dragutina) tumači Bogdan Milojević, ćerka Brnča je Nadežda Jakovljević, poverenik Radan je Branko Vidaković, a unuk Stefan Dečanski – Ilija Ivanović.

Tatjana Mandić Rigonat pored režije potpisuje i dramaturgiju, izbor muzike i koncept scenskog prostora predstave. Scenograf je Vesna Popović, kostimograf Stefan Savković, muzički saradnik je Elio Rigonat, a za video-rad je zadužena Jelena Tvrdišić. Dizajn svetla potpisuje Radomir Stamenković.

Predstava je nastala je u koprodukciji Knjaževsko-srpskog teatra, festivala "Ćirilicom" u Budvi, Narodne biblioteke Budva i "Kultura sada" iz Beograda.

Pred budvanskom publikom premijera drame "Jelena Anžujska" izvedena je 7. i 8. septembra.

Reč autorke

Bilo mi je veliko zadovoljstvo i veliki izazov osvetliti kroz dramsku strukturu život i lik jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog srednjeg veka, lik kraljice Jelene Anžujske, žene kralja Uroša I, i majke kraljeva Dragutina i Milutina. Ne samo zato što je ona bila dugogodišnja vladarka Zetske oblasti, pa samim tim uticala u velikoj meri na politiku tadašnje Srbije, već na prvom mestu zato što je, kao visoko obrazovana ličnost, doprinosila razvoju pismenosti i graditeljstva, pomažući izgradnju brojnih crkava i manastira i otvarajući škole za mlade žene pri svojim dvorovima. Kroz njen život, pa tako i kroz dramu, prelamaju se uzbudljive istorijske okolnosti, kada Srbija, u stalnim trvenjima između Mlečana, Tatara, Bugara, Latina, Romeja..., postaje bogata i moćna država, i u velikoj meri utiče na političke okolnosti i sliku Evrope tog vremena. Balansirajući između katoličkog primorja i pravoslavne Raške, kraljica Jelena je dugi niz godina činila ujediniteljsku sponu, unoseći duh prosvetiteljstva i filantropije u srpsku srednjevekovnu državu.

Imala sam takođe zadovoljstvo da dramu posvećeno i nadahnuto režira Tatjana Mandić Rigonat, praćena odličnim autorskim timom i sjajnom glumačkom podelom.

Jelena Kajgo

Reč rediteljke

Režirati praizvedbu domaće drame, posebna je radost a drama Jelene Kajgo, za mene je višestruko inspirativna, uzbudljiva i važna.

Jelena Anžujska je fascinantna istorijska ličnost koja širinom svojih pogleda na život i svojim delima prevazilazi okvire srednjeg veka. Ali, život Jelene Anžujske prekrila je tišina vekova. Drama je inspirativna zbog odnosa prema istorijskim činjenicama i istorijskim prazninama koje pokreću maštu. Drama je mozaičke strukture, s akcentom na porodičnim krvavim odnosima zbog otimanja o vlast – krunu. Moglo bi se reći da je to drama o Jeleni, ženi, majci, vladarki i svima oko nje, mužu, sinovima, unuku, kroz istorijske datosti. Očevi i sinovi, braća, ispisuju jednu šekspirijansku hroniku.

U drami postoji i lik Jelenine kćerke Brnče, i taj lik za mene je bio impuls za građenje strukture predstave, jer je u potpunosti sazdan na fantaziji. Tako da sam predstavu oblikovala kao scenski životopis ili žitije Jelene Anžujske po njenoj kćerki Brnči, s akcentom na prosvetiteljskom radu Jelene Anžujske i poetskoj istini o njenom životu. Tu liniju potenciram i uvođenjem latinskih i grčkih citata, jer je Jelena bila poliglota i vanredno obrazovana žena koja je govorila pet jezika. Inspirisana njenim veličanstvenim životom, napisala sam pesmu o njoj, i delovi te pesme postali su sastavni deo predstave, ugrađeni su u njenu dramaturgiju kao i delovi Tropara Svetoj Jeleni Anžujskoj. Srednjovekovna umetnost, freske, njihova ornamentika i boje, bili su inspiracija za estetski oblik predstave kao obreda sazdanog od fantazije, lepote, krvi i istorije.

Životopis Jelene Anžujske
po njenoj kćeri Brnči

PRVI PRVI NA SKALI Knjazevsko-srpski teatar Jelena Anzujska 2024
Bila jednom jedna
Jelena, Helena,
sjajna, blistava,
ne Trojanska
lepa Jelena
već Anžujska.
Kad je napunila
četrnaest godina
nisu je pitali
da li želi ili ne želi
da se uda
za onoga koga ne zna
i nikad ga nije ni videla
ni u snovima s njim se
susrela.
Njena dužnost bila je
da pođe za stranca
preko sedam gora
sedam reka
sedam neba.
(Godina je bila 1240 i neka.)
Stranac je bio kralj.
Ona postaće kraljica.
...
I moja majka.
...
Istorija pamti njene
sinove, moju braću
Dragutina i Milutina.
Njihova dela ratnička
kraljevska, osvajačka
a od mene zapamtila
je samo ime – Brnča.
I lik moj bledi na fresci.
...
Ja sam slobodna
od istorije
i istorija je
slobodna od mene.
...
Istorija žene je istorija
ćutanja o njoj.
Istorija mnogih žena je
istorija ćutanja o sebi.
...
Moju majku Jelenu
nemoguće je prećutati.
Ona je u svakom
kamenu manastira,
crkava,
koje je gradila.
Ona je vladarka
ktitorka.
Jedina žena
kojoj muškarac
Danilo Hilandarac
napisao je žitije.
Ona je svetica.
Ona iza koje
ostala je lepota
dobrog dela.
...
Moja majka
delila je žitarice
uvozila ih pa darivala
besplatno narodu.
Pomagala udovice,
siromašne, bolesne,
beskućnike, strance,
pse lutalice,
ptiće ispale iz gnezda.
...
Na svom dvoru
napravila je školu.
Ej, u trinaestom veku!
Školu za devojke, uboge.
Da ih uči da čitaju da pišu,
da vezu, sviraju, pevaju,
kao što je učila i mene.
Jelena kraljica blagočestiva.

Tako na njenom pečatu piše.
A pečat je u gradu Beču u
arhivu – državnom.
Zašto nije u Srbiji?
...
Duboka je voda
jezera
Gazivode.

Ako zaroniš
na dnu
naći ćeš
dvor
moje majke
i njenu
školu
za devojčice
za devojke
za sirote.
Voda je raznela slova,
rasturila reči i rečenice.
Slova su se splela
sa jezerskom travom
i zmijama.
Jezero Gazivode,
nije od prirode
već od čoveka.
...
Doći će dan
i reči sa dna
iz mudrih knjiga
isplivaće
i zaploviti kao
velika lađa
svetlosti.
Vreme slova
vreme prosvećenosti
doći
doći će
doći vreme.
Veliko slovo, malo slovo,
zarez, uzvik i tačka.
Čekam to vreme.