Monodrama "Na taljigama u večnost", po tekstu Vladimira Đorđevića, a u izvođenju Zdravka Maletića, biće izvedena u Knjaževsko-srpskom teatru u sredu 24. juna od 20 časova.
Ova monodrama je jedini dramski tekst u istoriji srpske drame koji govori o velikom srpskom vojskovođi vojvodi Petru Bojoviću, ističu producenti predstave iz agencije "Prestiž Mia", uz napomenu da je rađena sa blagoslovom episkopa šumadijskog Jovana.
"Na taljigama u večnost" je priča o čoveku koji je 46 godina nosio uniformu, izneo na svojim leđima šest najvećih ratova u istoriji moderne srpske države. Bio na visokim položajima u srpskoj vojsci, brinuo o srpskom vojniku, o oficirima, o kralju, prevodio dela o vojnoj doktrini i ustrojstvu vojske, izgarao na ispitima koje je pred njega postavljala istorija. Voleo je zemlju kojoj je sve dao, voleo je narod kog je vodio ka slobodi, zanemario je sebe da bi buduća pokoljenja disala vazduh istinom bogat. Bio je strog ali pravedan, blag u očinskim savetima, ali u komandi oštar. Jedini đeneral ranjen na prvoj liniji fronta. Sebe razapeo ljubavlju najuzvišenijom, a njega razapeli bestidnici. Zapovednik koji je osvajao kote, a gradio srpsko nacionalno biće, gonio neprijatelja, a razgonio oblake strepnje nad Srbijom. Ovo je priča o junaku čiji je pogled naša današnjica.
Monodrama "Na taljigama u večnost" je treći zajednički projekat pisca Vladimira Đorđevića i agencije "Prestiž Mia". Prvo ostvarenje je "Krvavi Božić", ekranizovana monodrama sa kojom će agencija učestvovati na festivalu u Kruševcu. Drugi projekat je monodrama "Beleg 5027".
Zdravko Maletić je član drame Knjaževsko-srpskog teatra. Rođen je 1972. godine u Aranđelovcu, srednju glumačka škola završio u Nišu, a na Fakultetu umetnosti u Prištini, u klasi prof. Boška Dimitrijevića, diplomirao je 2000. godine ulogom Jovana u predstavi "Beogradska trilogija". Od 1994. do 2008. godine radi u Narodnom pozorištu "Zoran Radmilović" u Zaječaru, gde je bio upravnik, umetnički direktor i direktor pozorišnog festivala "Dani Zorana Radmilovića". Od 2009. je u Knjaževsko-srpskom teatru. Neke od najznačajnijih uloga ostvario je u sledećim predstavama: "Ženidba i udadba", "Kamen za pod glavu", "Unosno mesto", "Tramvaj zvani želja", "Do gole kože". Režirao je predstave "Medved" (A. P. Čehov) i "Dvorska luda" (Đokica Miljković). Igrao je u dva dokumentarno-igrana fima "Bitka na Čegru" i "Crna Zora", kao i u seriji "Selo gori a baba se češlja".
Iz drame:
"Ja sam taj, srpski vojvoda, lažno opisivan, prećutkivan, ućutkivan, bogataš, velikosrpski nacionalista, saradnik okupatora, umišljeni vojni ekspert, najređe spominjani vojvoda , poltron, odan kralju, često osporavani, retko hvaljen, neprestano napadan."
"Kumanovska bitka desila u trenutku susreta dve vojske koje su svim snagama jurišale jedna prema drugoj. Bila je to konačna pobeda srpske vojske nad Turskom. Tu se završila 1804. godina. Tu se raspršio u pucanj, sav teret tokom ropstva nagomilavan. Tu se otrgo poslednji vapaj, koji se petstotina godina čuo nad Srbijom. Tada je posle pet vekova Kosovo vraćeno u okrilje majke Srbije. U predvečerije ovog rata, osetio sam težinu reči kletve Lazareve. Kao da me je odnekud gledao, kao da je rukom pokazivao na Patrijaršiju, na Arhangele, na Dečane, Banjsku, na Gračanicu. Kao da je meni podigao pehar i nazdravio. A svetac kada ti nazdravi, nema veće časti, a ni veće obaveze, nema druge, nego čestit i najbolji vojnik da budeš. Naredio sam svim snagama napred, za braću našu ginemo, a Srbiji lice okupano suncem da poljubimo. Jer Gospod poručuje: ’Od ove ljubavi nema veće, da ko život svoj položi za bližnje svoje’ (Jovan 15,13)."
"Solunci ljube zemlju..., suzama je zalivaju, danas je mladež napušta, ne osvrće se za njom, i odlazi tuđinu da služi. Londonski Dejli ekspres piše: ’Srbi pobedonosno ulaze u svoju zemlju, još jednom je Austrija zadrhtala od srpske vojske’. Za mesec dana od početka solunske ofanzive oslobođena je Srbija. 1. novembra u 10:30 ulazimo u Beograd, posle 800 kilometara marševanja. Na čelu Drinske divizije ulazim u prestonicu. Mislim na onih 370.000 Srba, na one koji ostadoše na Ceru, Kolubari, na Kosovu, zavejani u Albaniji, mrtvi na Kajmakčalanu, Veterniku tamo su ostali najbolji, a onda nestali i oni obešeni i iskasapljeni, deca, majke, đaci, podoficiri, oficiri, seljaci... Njihovom zaslugom Srbija je slobodna. Evo šta je Franše d Epere napisao: ’Prvoj srpskoj armiji na čijem je čelu bio vojvoda Bojović pripala je čast da uđe u Beograd. Ova je armija učestvovala u svim borbama, napredovala bez odmora, bez zastajkivanja, stalno u borbi sa neprijateljem, bez osnovnih vojnih i ljudskih potreba, nisu znali za glad i umor znali su samo za napred’."
"Sam sam između kralja i oficira, vojske i neprijatelja, savezničkih ultimatuma i naših mogućnosti, sam, samo me ljubav ka otadžbini još drži. Ubija sve na frontu, a najviše to što sam na nišanu svima, i našima i njinima. Hajde pucajte. Vidim da se to pucanje u mene nastavilo i posle rata i u miru, a i posle moje smrti. Pucajte i nemojte prestajati."
Portal Prvi Prvi Na Skali, u saradnji sa agencijom "Prestiž Mia", poklanja 3х2 ulaznice za premijeru monodrame "Na taljigama u večnost" u Knjaževsko-srpskom teatru. Za dobijanje poklona dovoljno je da ste među tri najbrža posetioca koji će na portalu ispod овог članka kao komentar da navedu tačan termin premijernog izvođenja (o preuzimanju ulaznica dobitnici će biti obavešteni mejlom).
Komentara: 0