Na repertoaru Knjaževsko-srpskog teatra u četvrtak 11. juna od 20 časova biće predstava "Ubiti pticu rugalicu".
"Zašto razumni ljudi načisto polude kadgod se dogodi nešto gde je uključen neki crnac?" - pita se glavni lik u romanu Harper Li "Ubiti pticu rugalicu".
Nekoliko godina posle pojavljivanja ovog remek dela američke literature, održan je Marš na Vašington. Danas to predstavlja jedno od najvećih okupljanja ljudi u celoj američkoj istoriji. Tada je Martin Luter King održao svoj čuveni govor: "Moj san je da na crvenkastim proplancima Džordžije jednog dana za stolom bratski sede sinovi nekadašnjih robova i sinovi nekadašnjih robovlasnika. Moj san je da Misisipi, država koja gori od nepravde, jednog dana postane oaza slobode i pravde. Moj san je da moje četvoro dece jednog dana žive u zemlji gde će ljudi o njima suditi ne na osnovu boje kože, već na osnovu njihove ličnosti... Istinu po kojoj svi stvoreni jednaki ne treba dokazivati."
Pedeset godina od ovog slavnog Kingovog govora poznatog po nazivu "I have a dream", istraživanja javnog mnjenja ukazuju da se ljudi i dalje procenjuju na osnovu boje kože, a ne na osnovu karaktera. Predrasude zasnovane na rasi utiču na formiranje kulturoloških modela i trebalo bi učiniti mnogo više da bi se ostvarilo društvo jednakosti koje je King zagovarao.
Svakog maja meseca, građani Monrovila (Alabama), rodnog mesta Harper Li, organizuju i izvode pozorišnu adaptaciju "Ubiti pticu rugalicu" u dvorištu suda. Predstava koja se prikazuje u izvornom ambijentu, pomalo ironično ističe prostor lokalne rasne netolerancije, ukazujući na globalni problem: odnos prema drugom i drugačijem.
Advokat Atikus Finč, u jednom trenutku kaže svojoj maloletnoj kćerki: "Ostani pribrana – čak i ako stvari postanu ružne. A ja se nadam da ti možeš da prođeš kroz ono što predstoji, a da ne zakačiš uobičajenu bolest Mejkomba". O bolesti društva i kod nas slušamo svakodnevno. Tu su slučajevi maloletničkog nasilja, netolerancije prema manjinama, odnosi u porodici, zlostavljanja i zapostavljanje dece... Govori se i piše kako je lečenje bolesnog društva veliki problem. Svi to primećuju, za to nije potreban poseban talenat ili vidovitost. Pitanje je samo da li će "lekari državnog organizma", pozvani da to rade, umesto da izleče bolesnika „pretvoriti nekoliko bezazlenih prišteva u zapaljenje i smrtonosnu gangrenu“. (Lord Šaftsberi, 1708.)
Igrati na sceni roman "Ubiti pricu rugalicu", napor je da pozorište utiče na svoje okruženje. Teatar je, artoovski rečeno, ona kuga što zaražuje svet. Opasno po društvo počinje da biva onda kada samo izgubi snagu, kad se prelije u život, kad teatralizuje svet. A to je mogući korak ka lečenju društva.
Nebojša Bradić
Uloge
SKAUT FINČ: Katarina Mitrović
DŽEM FINČ – Skautov brat: Miloš Krstović
ATIKUS FINČ – njihov otac: Saša Pilipović
KALPURNIJA – domaćica: Isidora Rajković
DIL – drug Skauta i Džema: Dušan Stanikić
GOSPOĐA DJUBOUZ – komšinica: Marina Perić
GOSPODIN KANINGEM, krupan čovek: Zdravko Maletić
MAJELA JUIL – siromašna devojka: Sanja Todorović
BOB JUIL – njen otac: Dragan Stokić
GOSPODIN GILMER – tužilac: Nikola Milojević
ARTUR ’BU’ REDLI – tajanstvena prilika: Ivan Vidosavljević
TOM ROBINSON – snažan crnac: Miodrag Pejković
HELEN ROBINSON – njegova žena: Jasmina Dimitrijević
PREČASNI SAJKS – sveštenik: Aleksandar Milojević
HEK TEJT – šerif: Vladan Živković
SUDIJA TEJLOR: Milić Jovanović
SUDSKI PISAR, TREĆI ČOVEK: Čedomir Štajn
LINK DIS: Nenad Vulević
Prevod i adaptacija: Đorđe Krivokapić Scenografija: Miša Štulović Kostimi: Jelena Janjatović Kompozitor: Dragoslav Tanasković Scenski pokret: Vera Obradović Grafički dizajn: Goran Dimić
Premijera je izvedena 1. novembra 2013. godine.
* * *
Harper Li - biografija
Književnost Alabame (SAD), iz koje potiče Harper Li, seže još od početka XIX veka i pisaca kao što su Viljam Bartram koji je prvi pisao o prirodi, eseje sa putovanja i autobiografiju, kao i Edvarda O. Vilsona internacionalno priznatog etnologa i prvorazrednog ekologa i teoretičara razvoja Alabame, kao i Helen Keler koja je prva pisala o problemu ropstva u Americi. Ovom tematikom bavili su se i, takozvani, predstavnici renesanse književnosti u Alabami u XX veku, među kojima je najistaknutija Harper Li, spisateljica rođena u Monrovilu 1926. godine, koja se proslavila romanom "Ubiti pticu rugalicu" za koji je 1961. godine dobila Pulicerovu nagradu.
Priča romana smeštena je u Alabami 1930. godine i bavi se problemima ljudskih prava kao i ljudske univerzalnosti. Roman je objavljen 1960. godine i bio je 88 nedelja prvi na hit listi. Dobio je Pulicerovu nagradu za fikciju i po njemu je snimljen film nominovan za osam Oskara od kojih je dobio tri prestižna. Od tada do danas knjiga i film imaju kultni status. Gregori Pek, koji igra naslovnu ulogu, ovenčan je Oskarom, a zanimljiva pojedinost je da u filmu njegovu kći Skaut tumači Meri Bedem, sestra proslavljenog reditelja Džona Bedema koji posle debija sestre kreće u Holivud.
Interesantno je da je ovaj izuzetan roman prvi i jedini njen roman, a sama Harper Li izjavila je u intervjuu 1964. godine kako je "proces pisanja proces samodiscipline, što moraš naučiti pre nego se proglasiš piscem i da ima ljudi koji pišu, ali je to sasvim drugačije od onih koji moraju da pišu".
Počeci njene karijere vezani su za Trumana Kepouta, takođe, proslavljenog američkog pisca njenog prvog komšije i najboljeg prijatelja iz detinjstva sa kojim u kreativnoj vezi ostaje skoro sve do desetak godina pred njegovu smrt 1984. godine. Još kao deca počinju da pišu originalne priče na Andervud pisaćoj mašini koju su dobili od njenog oca, pravnika i uzora za ovaj fascinantan, u mnogome, autobiografski roman koji ima nedvosmisleno provokativan naslov o tome kako se ophodimo prema drugima ma ko oni bili – "Ubiti pticu rugalicu". Sam Kepout bio je inspiracija za lik Dila u romanu.
Harperova, koja je još uvek živa, 2007. godine odlikovana je Medaljom predsednika SAD za slobodu kao i 2011. godine Nacionalnom medaljom za umetnost za svoj književni doprinos u Americi. Roman "Ubiti pticu rugalicu" je preveden na preko 40 jezika i prodat u više od 30 miliona primeraka bez obzira što je sama književnica bila početnica i neko kome su izdavači jedva poverovali.
Komentara: 0