Izložbe slika i crteža Mitje Ficka biće otvorena u galeriji Mostovi Balkana u petak 4. septembra u 20 časova. Radovi će biti izloženi do 15. septembra.
Mitja Ficko je rođen 1973. godine u Murskoj Soboti (Slovenija). Završio je osnovne i magistarske studije na Akademiji za likovnu umetnost u Ljubljani. Samostalno je izlagao 25 puta, imao je veliki broj kolektivnih izložbi. Dobitnik je šest nagrada iz oblasti likovnog stvaralaštva. Radovi mu se nalaze u brojnim kolekcijama u Sloveniji i Nemačkoj. Živi kao samostalni umetnik u Ljubljani i na Mohorju.
* * *
NAZAD U ŠPILJU
Kada otvorim oči, putovanje je već počelo.
0: Ne volim da pričam-pišem o svojim slikama. Više volim da slušam šta drugim ljudima govore moje slike. Tada saznam kako sam obavio "posao". Ali tu i tamo ipak treba da progovorim ili da nešto napišem o svome radu, da napravim neku refleksiju, i da pomoću reči na drugi način osvestim ikonografiju. Ovom prilikom ću to uraditi u formi izjava i komentara.
1: Slikarstvo je usamljenički posao! Ali pre toga, da bi se nešto naslikalo, treba poželeti nešto reći ili naslikati. Tako uvek prvo pričam sebi, a onda ostalima. Recimo, ako se nečeg bojim, to naslikam da bi se toga oslobodio. Ovaj terapeutski pristup svakako radi.
2: Prizori izgledaju kao zaustavljeni filmski kadrovi koji pričaju priču bez početka i bez kraja. Čas nepoznat, kraj nepoznat. Zbog toga me ne interesuje cajtgajst i za njega vezani materijali, ikonografija i tematike. Preciznije rečeno, ne reflektujem dnevnu politiku ni socialne problematike. Život takvih "aktualnosti" je suviše kratak i veoma ograničen.
3: Ne spašavam svet, oslobađam dušu! Zar vrabac žudi za glasom slavuja? Zar slavuj žudi za perjem zlatnog fazana?
4: Moja slika se želi osloboditi vremena i prostora! Ne treba da se shvati priča ili neka scena, metafora ili simbol, da biste razumeli crtež ili sliku. Dovoljno je da se proba osetiti ono što se može videti.
5: Srž poezije je metafora u reči, a srž moje slike je metafora u pojavnom. Svaka stvar, podoba..., može se čitati kao simbol. Ali nije dobro u svemu tražiti simbole.
6: Ja ne menjam sadržaj. Ja variram jedan isti sadržaj bez granice. Kroz rad se menja način na koji nešto kažem. Ne verujem u reči kao su: "Onaj slikar se pronašao" ili: "Našao je svoj izraz, način", ili nešto tako. Ovo je nešto za šta se ne sme vezati. Sve je to potrebno povremeno-periodično menjati, kao naše odelo. Jedno odelo nakon godine, dve, pet... menjamo. Ne mora biti velika razlika, ali važno je da nije isto kao pre. Ne sme biti isto kao pre. To znači, da je umetnik još "živ", da nije kristalizirao.
7: Slikar je sam sebi prvi gledalac i prvi sudija. Može se i naslikati nešto što bih voleo da vidim, doživim, osećam ili posedujem. Ovde ne mislim, da naslikam auto ili avion..., da bi ga dobio od tate, strica ili Boga. Ovde mislim više na nematerijalne stvari koje se dogode između prizora i namere. U ovakvom slučaju želja-htenje i namera postaju stvarnost. Neki umetnici su slikali svece da bi im se klanjali, a neki da bi od sebe napravili sveca.
8: Sve do nedavno, zanemarivao sam svoje crteže i slike malog formata koje sam više shvatao kao skice za veće radove. Tako sam uvek izlagao veće radove i govorio kroz veličine i snagu slika koje su uticale na mene, na gledaoca. Veliki format me oslobađa od rutine, nejasnosti, straha i teži ka preciznosti naslikanog. Zbog toga me privlači. Ali dogodi se ne malo puta, da manji radovi i crteži sa svojom neposrednošću, spontanošću i lakoćom nose puno jači naboj nego velike slike. Jer se te stvari teško prenose iz skice - crteža na veliku sliku, poneki crteži vrede toliko više.
9: Nemam nikakvog radnog ili mentalnog koncepta kako radim slike. Najčešće nastaju preko dnevnog osećaja i preko svakodnevnih crteža u ateljeu, kod kuće ili sa putovanja. Čak i kada u mašti vidim sliku koju bi voleo da naslikam, nikad ne znam u potpunosti kako i sa kojim bojama ću to uraditi.
10: Najlepše je raditi sa životinjama. One su veoma strpljive, nedužne i ne sude šta je dobro ili zlo. Platno na kojem se slika je takođe veoma strpljivo. Ono prenosi puno. Zbog toga mogu da se šetam iz noći u dan i nazad toliko dugo dok mi naslikano ne "zasvira".
11: Slikar, koji nije progledao apstraktno, još se nije rodio kao slikar. Kada kažem apstraktno, mislim na stvari bez njihovih pomena - značenja. Ali ako progledaš apstraktno, to još ne znači da će i tvoj rad biti dobar.
12: Da bi se napravio poslednji korak, treba se osloboditi svih dualizma. Dualnost je karakter zemlje (vremena i prostora). Veliko pitanje je - kakva je prava priroda stvari. U prirodi je to lako promatrati, a kod čoveka je to veoma teško pronaći. Ovo je dokaz kako smo se daleko odvojili od prirode.
Mohorje , 11. avgust 2015.
Mitja Ficko
GALERIJA PPNS
MOSTOVI BALKANA SAJT, FB STRANA
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0