Taktilna izložba "Dodirnimo prirodu 2", Prirodnjačkog muzeja iz Beograda, biće otvorena u sredu 28. oktobra u 18 časova u Konaku kneza Mihaila Narodnog muzeja Kragujevac.
Ova izložba je namenjena svim posetiocima koji žele ne samo da vide, već i da dodirnu odabrane predmete iz prirode. Sažeta priča o našoj Planeti prilagođena je različitim uzrastima, interesovanjima kao i osobama sa invaliditetom, posebno onima sa oštećenjima čula vida.
Više desetina posebno odabranih, originalnih, vizuelno i taktilno prepoznatljivih muzejskih eksponata ilustruju žive i nežive elemente prirode. Svi izloženi eksponati - minerali, stene, fosili i današnji organizmi, grupisani su u nekoliko celina. Među njima, naučnom važnošću, retkošću, izgledom i veličinom izdvajaju se fosili džinovskih bisernih školjki iz roda Crassostrea, starih oko 14-15 miliona godina, fosilni puževi i korali, delovi skeleta pećinskog medveda iz poslednjeg ledenog doba, delovi skeleta evropskog bizona, mamuta, rogovi Megalocerosa – najvećeg jelena koji je ikada živeo na Zemlji, preparat morske kornjače i mnogi drugi. Ništa manje nisu atraktivne ni replike ili modeli retkih izumrlih bića. Eksponate prate i opisuju odgovarajući posteri, tekstovi i etikete ispisane Brajevim i latiničnim pismom.
Autori izložbe "Dodirnimo prirodu 2" su kustosi Prirodnjačkog muzeja: dr Gordana Jovanović, Miodrag Jovanović i Dragana Đurić.
Izložba traje do 30. novembra.
* * *
Izložba o prirodi nema za cilj samo da zabavi ili da se dopadne posetiocu, već i da odabranim eksponatima ukaže na put do spoznavanja istine o prirodi, o njenoj prošlosti i sadašnjosti, istine do koje dolazimo čulima. Način na koji su predmeti izloženi omogućava njihovu dostupnost i putem dodira. Po svojoj koncepciji je sasvim drugačija jer su eksponati izloženi u vitrinama bez stakla pa se mogu dodirivati. Tema izložbe je istorija života na planeti Zemlji i ispričana je u nekoliko celina, počev od položaja Zemlje u vasioni, davno nastalih minerala i metamorfnih stena, izumrlih morskih i kopnenih životinja do savremenog čoveka. Origalni eksponati, replike i modeli koji odražavaju svet prirode karakterističnog su oblika i taktilno prepoznatljivi. Interaktivna izložba je namenjena svim posetiocima a prilagođena je i osobama sa invaliditetom. Tekstovi su prevedeni na engleski i pripremljeni na Brajevom i latiničnom pismu.
Od nedodirljivog do nevidljivog
Vasiona je beskrajno prostranstvo u kojem Sunčev sistem predstavlja samo jedan njen delić sastavljen od beskonačno mnogo čestica. Zajedno sa planetom Zemljom nastao je pre oko 4,6 milijardi godina. Zemlja je jedina poznata planeta na kojoj se razvio život o čemu svedoče minerali, stene i fosili sačuvani u njima. Osnova sveg živog i neživog su atomi međusobno povezani u bezbroj različitih kombinacija.
Život u moru nekad i sad
Od ukupne površine Zemlje, mora i okeani zauzimaju ¾. Nauka smatra da su prva živa bića nastala u praokeanu pre više od 3,5 milijardi godina. Bili su to jednoćelijski organizmi slični modrozelenim algama (cijanobakterije) koje žive i danas. Kroz dugu geološku prošlost naše Planete dogodile su se mnoge promene koje su omogućile povoljne uslove za razvoj živog sveta. Mnoge vrste različitih morskih organizama su nastajale i nestajale tokom milijardi godina. Nauka još uvek nije upoznala sve oblike života u morima.
Tragovi nekad i sad
Sva živa bića za sobom ostavljaju tragove. Tragovi kretanja ili drugih životnih aktivnosti ponekad su jedini dokazi o postojanju nekih oblika života. Česti su tragovi koje grabljivci ostavljaju na svojim žrtvama i njihovim ostacima. Slično drugim živim bićima i ljudi ostavljaju tragove za sobom, počev od onih u pesku, do onih planetarnih.
Život na kopnu nekad i sad
Dok su se kontinenti milionima godina kretali okeanima i međusobno “sudarali”, život na Zemlji se razvijao i postajao sve raznovrsniji. Prvi osvajači kopna planete Zemlje bile su biljke pre nešto više od 4oo miliona godina. Za njima su krenule i životinje. Milioni godina omogućili su neverovatno raznolike oblike živih bića od kojih su se neki odvojili od kopna i osvojili vazdušni prostor.
Omne vivum ex ovo (Sve živo iz jajeta)
Jaje je najveća životinjska ćelija, i predstavlja simbol života i ponovnog rođenja, a polaganje jaja za mnoge životinje je jedini način ostavljanja potomstva. Za neke beskičmenjake i neke ribe polaganje jaja označava kraj života roditelja a početak života potomaka. Jaje noja je najveće jaje među savremenim životinjama. Veće od njega je samo jaje izumrle ptice „slona” i nekih dinosaurusa.
Izvor: nhmbeo.rs
GALERIJA PPNS
NARODNI MUZEJ KRAGUJEVAC: SAJT, FB STRANA
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0