"Ružno pače" predstavlja jednu od najlepših priča književnosti za decu, koju je napisao H. K. Andersen. Iako je napisana pre mnogo godina, ona je i dalje vrlo aktuelna. Milovan, naš junak, klovn, glumac – iznosi, vrlo intimno, svoju priču iz detinjstva. To je priča o detetu koje nije prihvaćeno od strane okoline i vršnjaka, zbog svog prilično brzog sazrevanja. Ko od nas nije doživeo sličnu situaciju, koja je postala drama? Ovaj problem leži još uvek uspavan u nama i u ovim vremenima sve više se intenzivira jer je danas sve manje tolerancije. Ova predstava je posvećena roditeljima, kako bi razumeli odrastanje svog deteta i svet koji ga okružuje.

Naša princeza je zapravo devojčica koja polako postaje zrela devojka. Ona nerado deli svoje tajne sa ocem i ima veliku želju da postane nezavisna. Jednoga dana, otkriva najintimniji svet svoje majke – Pozorište sa druge strane ogledala. Tamo pronalazi skrovište u kome može slobodno da izražava svoja osećanja i maštu. Ljubav prema sceni postaje sve veća, čak veća od ljubavi prema ocu. Međutim, u njen život ulazi šarmantan, mlad vojnik i to postaje veoma bitan događaj za nju. Jer, uprkos svojoj ljubavi prema pozorištu i želji da sačuva tajnu, princeza postepeno shvata da nije ravnodušna kada je vojnik u pitanju i da ne može da zanemaruje odgovornost prema sopstvenim osećanjima.

Janezova, Bobekova i Špeličina mama, kao i brojne mame na ovom svetu, po cele dane upozoravaju svoju decu da obuku, ne skidaju i nose papuče, te da ih uveče pre spavanja uredno i lepo slože pored kreveta. Uzalud. Ni upozorenja o mogućim prehladama, upalama jajnika i bubrega, trna u nozi, gruboj peti i prljavom tabanu ne pomažu. Papuče su svuda, osim na dečjim nogama. Treba trčati, skakati, klizati se po glatkom podu, verati se po stablima, plesati na prstima, a papuče u tome, jednostavno, smetaju. Postoji li rešenje? Postoji, kao i za sve. Na scenu stupa Maca Papučarica.

Ovo je životna priča siromašnog ćumurdžije Petra Munka, koji prodaje svoju dušu đavolu. To je saga o usponu i padu čoveka, parabola o iskušenju, grehu i pokajanju. Filozofska priča o odabiru životnog puta, održivosti ljudske moralne i duhovne vrednosti. Ovo je mistična melodrama o moći ljubavi, kajanja i praštanja. Priča u kojoj su Stakleni čovečuljak i Mihael Holanđanin fantastično-alegorijske slike moralnog i filozofskog razumevanja ljudskog dobra i zla.

Anđeo i đavo su u večnom dvoboju za ljudsku dušu. Taj dvoboj stvara predstavu o lepoti nasuprot ružnog, o odanoj ljubavi protiv egocentrične samoljubivosti, o ljudskoj tamnoj i svetloj strani. Kakvo je dakle, to "Đavolsko ogledalo"? To je ogledalo u kome se ogleda duša. U njemu svako vidi odraz onoga, čega se najviše boji.

Jednom dugokljunom dugomislećem rodi, jednoga dana je pala na pamet malecka misao, koja ga je od tog trenutka svakodnevno intrigirala. Bila je to misao o letenju. Toliko ga je "proganjala" da je na razne načine pokušavao da je ostvari i tako je se oslobodi. Tako je dugokljuni, dugomisleći roda, odlučio i da raširi svoja krila, pa šta bude. Njegovoj sreći nije bilo kraja kada je otkrio da ne trči, ne stoji, a ipak se kreće, u vazduhu… No, to nije sve što je otkrio. Ostalo, otkrijte sami.

Da li znate Lenku? Sigurno ćete biti srećni da je upoznate. Ona je odlučna, crvenokosa devojčica koja voli da crta. Ona uvek crta. Nema nijednog prijatelja. Samo sedi u sobi i crta. Konačno, majka je dovodi na igralište, gde se susreće sa ostalom decom. U početku, Lenka nije bila srećna na igralištu, jer niko nije želeo da se igra sa njom. Tako sama, tužna Lenka je počela da crta kredom po asfaltu. Ubrzo zatim, pojavljuje se dečak na trotinetu koji počinje da razgovara sa njom. Da, imali su zajedničke teme, nakon priče trčali su i igrali se zajedno i vremenom postali dobri prijatelji.

Šta može da uradi heroj ako je rođen ružan? Njegova izobličena figura krivih nogu i bundevaste glave je beznadežna. Ogledalo mu se podsmeva, ljudi ga se plaše, a cveće u njegovoj blizini vene. Kako neko može toliko da bude ružan? Heroj ove priče donosi odluku da želi da se osveti krivcima odgovornim za njegovu patnju i počinje da se bori sa svim što mu dođe pod ruku. Želi da pronađe zagonetnu sedmoglavu vilu, koja bi trebalo da je odgovorna za sve njegove patnje. U priči jednog od najpoznatijih mađarskih pripovedača dvadesetog veka, Lazara Ervina, sve je poznato, ali je takođe uvrnuto i duhovito. Šuma je četvrtasta, heroj je ružan, a vila ima sedam glava. Predstava je namenjena i deci i odraslima.

Predstava "Cvrčak i mravi", iako u fabuli ne odstupa mnogo od poznate Ezopove basne, šalje nam novu, mladim ljudima danas potrebniju poruku. U vreme kada se sve podređuje materijalnoj satisfakciji, ne smemo da zaboravimo da su osmeh, prijateljstvo, uspomene i druge najvažnije stvari u životu - besplatne. A to možemo da doživimo samo ako u svoj život pustimo i one sa kojima, na prvi pogled, nemamo nikakvih sličnosti.

PPNS/RADION

• Ponedeljkom: DOLE NA UGLU - Žikica Simić
• Utorkom: POP DEPRESIJA - Ivan Lončarević
• Utorkom: KOZMIC BLUES - Aleksandar Šomođi
• Sredom: OBLAK U BERMUDAMA - Darko Kocjan
• Četvrtkom: TAJANSTVENI VOZ - Žikica Simić
• Četvrtkom: MALI SVETIONIK - Stanislav Žabić (SAD)
• Subotom: Z.A.I.R. - Zoran Modli
• Više puta nedeljno: MJEHUR NA MREŽI - Srđan Anđelić