Povodom Dana domaćeg filma, u kino-sali Muzeja "21. oktobar" biće prikazan film Miloša Škundrića "Dugo putovanje u rat". Projekcija je zakazana za četvrtak 14. novembar od 19 časova.
Film prenosi uzbudljiva razmišljanja najpriznatijih svetskih istoričara o uzrocima i početku Prvog svetskog rata, koji je otvorio Pandorinu kutiju svetskih ratova, i do tada nezamislivog stradanja ljudi.
Poput najnapetijeg igranog filma, ovaj dokumentarac vodi gledaoce po dvorovima i kabinetima predsednika vlada, kroz zakulisne političke i vojne igre, istovremeno analizirajući širi kontekst i donoseći male, životne detalje situacija u kojima se odlučivalo o sudbini Evrope.
U izjavi za portal Filmskog centra Srbije Miloš Škundrić je sledećim rečima predsatavio i pojasnio ovaj film:
- Zapravo sam svojim producentskim umom pred kraj 2012. shvatio da nailazi stogodišnjica najznačajnijeg događaja 20. veka i da bi imalo smisla nešto napraviti. Hteo sam da pravim film o tome kako Amerikanci na West Pointu izučavaju Cersku bitku. Ali to je, nažalost, potpuno netačno. Barem poslednjih 70-tak godina. Onda sam krenuo da radim na temu Sarajevskog atentata. Kao i hiljade drugih. Ipak, ubrzo sam otkrio da već bezmalo 100 godina (tada 98) traje žestoka polemika na temu uzorka Prvog svetskog rata ili ko je kriv. Čak je naša učesnica Anika Mombauer napisala i knjigu o samoj polemici… Našao sam da postoje različite teze – „krivi su Srbija i Rusija“ ili „kriva je Srbija pa uvukla Rusiju“ ili “krive su Nemačka i Austrija jer su htele da prodiru na istok“ ili „htele su da budu kolonijalne sile“ ili ono „krivi su svi – ceo svet je skliznuo u kotao rata“. Dosta zbunjujuće za jedan tako velik i naizgled očigledan događaj… I ono što sam tokom rada na filmu saznao je da praktično nijedna od tih teza nije tačna. Tj. ništa od toga nije prouzrokovalo sam rat. Zato sam kontaktirao one istoričare koji su najveći svetski eksperti za pojedine teme ili biografije. Pored ovih 10 u filmu, nema ih još toliko u svetu na tom nivou. I na moje zaprepašćenje preko 90% njih je pristalo da učestvuje. Tako sam uz pomoć njih pokušao da sklopim neku svoju slagalicu i došao do drugačijih zaključaka, a koji nisu hibrid gore navedenih, već mnogo prizemniji i logičniji. Naravno da u početku nisam imao pojma u šta se upuštam, jer da jesam sigurno ne bih u nešto što se činilo kao lak posao, a ispostavilo kao ekstreman sport. Ekstremno je teško nagurati 40-tak godina evropske istorije u jedan isti film, koji treba da ima početak, sredinu i kraj, tj neku koherentnu priču. Menjaju se premijeri, kraljevi, treba to sve ispratiti. Opet nisam želeo da simplifikujem film, hteo sam da ima taj fascinirajući momenat kao kad čitate npr. biografiju Kajzera Vilhelma II koju je jedino Džon Rol (John C.G. Röhl) do tančina istražio.Ali primetite često da i ovi visoko kompetentni istoričari ne znaju sve detalje o onome što je van njihove uže specijalnosti, a to može da menja kompletnu sliku. Tako je verovatno došlo i do Mesečara Krisa Klarka. Najsličniju stvar ovom filmu je uradio američki novinar Dejvid Fromkin pre 15ak godina u knizi Poslednje leto Evrope. Da sam znao za knjigu ranije, život u proteklih 6 godina bi mi bio dosta lakši, ali opet i manje zanimljiv. Ovo jeste prvi dokumentarni film na temu uzroka Prvog svetskog rata. Bogatije zemlje su tokom 2013/14 proizvele nekoliko sličnih stvari, čak i sa dobrim delom mog istoričarskog sastava i ti filmovi su ranije izašli. Ali to su više TV emisije, sa užim pogledom na temu. Ovo je ipak film i to bioskopski. I to je u jednom trenutku postalo preokupacija, da napravimo da gledalac ima utisak kao kad gleda igrani film. Naravno da to nije sasvim moguće, ali za ono dokle smo dobacili pored manijakalne montaže arhivskog materijala, najzaslužniji su kompozitor Nemanja Mosurović i dizajner zvuka Aleksandar Protić. Film za sada prolazi vrlo dobro. Prikazan je od Kanbere preko Krima i Pariza do Rejkjavika. Puštaju ga uskoro i u SAD, Japanu, Norveškoj… Posebno je bila interesantna reakcija jedne starije gospođe posle projekcije u Parizu, koja je burno negodovala. Mislio sam da joj se nije dopao film ili ta verzija istorije, ali nju je pogodila priča. I često čujem da ljudi gledajući 100-tak godina u prošlost u ovom filmu prepoznaju sadašnji trenutak. I tu je valjda neka vrednost ovog filma.
Učestvuju: John C.G. Röhl, Hew Strachan, Dominic Lieven, Annika Mombauer, Oleg Airapetov, Georges-Henri Soutou, Lothar Höbelt, Stig Förster, Jean-Paul Bled, Alan Sked, Dušan Bataković.
Ulaz na projekciju filma je besplatan.
Pokrovitelji su Filmski centar Srbije i Dokumentaristi Srbije.
Komentara: 0