Spomen-park: Izložba skulptura Zorana Ignjatovića

Izložba skulptura i objekata akademskog slikara Zorana Ignjatovića biće otvorena u Spomen-parku u sredu 22. aprila u 19 časova. Radovi će biti izloženi do 12. maja.

PUTOVANJA KAO TRAGANJA

Zoran Ignjatović je već 25 godina prisutan na našoj umetničkoj sceni. Za to vreme, prešao je dug stvaralački put, tokom koga je neprekidno preispitivao vlastiti likovni jezik i strukturu u skladu sa svojim duhovnim traganjima.

Zato se danas njegova umetnost može posmatrati kroz više stvaralačkih faza.

Umetnički poziv je, pored estetskog i emocionalnog i jedan veliki istraživački proces. Umetnik postepeno, u skladu sa svojim idejama i likovnim jezikom, iz obilja oblika i boja, koje mu realan svet nudi, izdvaja i kristalizuje forme i kolorit u koje će zaogrnuti svoj duhovni život. Uz neprekidan rad, sledeći svoje vizije, Ignjatović se udaljavo od realnosti, preobražavao realne forme u sopstvene kreacije, sa manje ili više prodornih elemenata iz stvarnosti, ali su sa svakom fazom dobijale na svojoj ubedljivosti. Njegovo stvaralaštvo pratilo je ličnu duhovnu nadogradnju novim iskustvima i interesovanjima.

Originalni likovni jezik, neobične organske forme, a sa njima i kolorit umetniku su služili da kompleksnost života i pojava svede na proćišćene i jezgovite simbole, koje je predstavljao na elegantan i idejno zaokružen način, i to uvek u delikatnom vibrirajućem pokretu. To se moglo videti u fazi kada je bio zaokupljen muzikom, njenim akordima i personifikovanim instrumentima koji je čine dostupnom našem čulu sluha. Sve je lelujalo u harmoniji komplementarnih tonova, živih kolorističkih znakova i crtica, koji su usmeravali pokret i ritam zamišljene melodije.

Poslednjih godina Ignjatović dosledno prati viziju koja ga očigledno, već neko vreme opseda. To je motiv broda kao simbola žudnje za putovanjem bilo kuda, na putu sa neizvesnim ishodima i mogućim iznenađenjima, prijatnim ili ne, svejedno. Početak su predstavljale refleksivne, fluidne slike sa neuhvatljivim horizontima mora, širokim nebeskim svodom i udaljenim delovima kopna njegove mentalne geografije, kao i čudnim stvorenjima koja pokušavaju da ga dosegnu. I nije se zaustavio samo na žudnji za tim predelima svoje bogate imaginacije, poželeo je da konstruiše lična prevozna sredstava, kao način do njih i stigne. Tako se pojavio brod u kombinaciji tricikla, raketa na jedra ili oblak kao cepelin, prvo u crtežu, u jezgrovitim naznakama, a zatim mnogo slobodnije i razvijenije na platnima.

Sledio je sasvim logičan nastavak. Umetnik je osetio potrebu da izađe iz okvira slike, da svoje dvodimenzionalne, dečje radoznale vizije i konstrukcije opredmeti i prevede u aktivne i dinamične trodimenzionalne prototipove i učini ih posmatraču taktilno dostupnim, ali i dalje sa snažnim pikturalnim određenjima. Smelo se upustio u novi likovni medij, vajrastvo, ali je fascinacija motivom putovanja ostala i dalje ista.

Ignjatović demonstrira, pored složene imaginacije, inventivnost i tehničku veštinu da svoja zamišljena putovanja obeleži i posebnim asocijativnim tragovima na koje tom prilikom nailazi. Tako, varenjem, kaljenjem, sečenjem i bojom, on odbačene delove metalnh predmeta transformiše u neobičane, vizuelno raskošne estetske tvorevine. Košuljica rotora nekada moćne mašine, koja je bila zaboravljena u nekom podrumu, postaje jedrenjak – raketa, koja jezdi kroz bezgranične prostore imaginacije, pokretana jedino umetnikovom voljom. Deo nekadašnje metalne konstrukcije se preobražava u afrički totem, šipke od kovanog gvožđa i odbačenih eksera u ljupko nakostrešenu, nestalu pticu dodo, nepravilna limena tabla postaje preteći, džinovski talas na kome balansira minijaturni čovečuljak. Upravo ta sićušna čovekolika figurina od metalnih štapića se, kao metafora, pojavljuje na nekolicini radova, mala naspram ogromnog prostora koji je okružuje i mogućnosti koje se pred njom otvoraju. Nekada ih nosi kao teret, nelagodu, a nekada im se radosno, gotovo egzaltirano i hrabro prepušta.

Vizuelna i ontološka iskustva, lična i opšta, Ignjatović je otelotvorio kroz originalne forme; metalu, hladnom i neprivlačnom materijalu podario je kontempaltivne osobine, poveo nas na neizvesno putovanje i time dodirnuo emotivnu, dakle bolju stranu života i naše ličnosti.

Jelena Davidović, istoričar umetnosti

Zoran Ignjatović je rođen 1961. godine u Ljubljani. Diplomirao je na Likovnoj akademiji u Sarajevu, odsek slikarstvo u klasi profesora Milivoja Unkovića. Član je ULUS – a od 1992. godine. Imao je 30 samostalnih izložbi i preko 120 kolektivnih u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Rumuniji, Mađarskoj, Japanu, Meksiku i SAD. Bio je učesnik deset umetničkih kolonija.

Dizajnirao je i ilustrovao deset knjiga. Prema njegovim nacrtima urađen je enterijer koncertne dvorane Muzičke škole "dr Miloje Milojević" u Kragujevcu. Autor je udžbenika "Umetnost za osnovne škole" u izdanju Zavoda za udžbenike, Beograd 2006. godine.

Zoran Ignjatović živi u Kragujevcu i radi kao profesor likovne kulture u O. š. "Radoje Domanović".

Samostalne izložbe:

1987. Hommage "A. Tarkovski" – Adnan Begić, Zoran Sovilj, Zoran Ignjatović; Zabranjena izložba studenata ALU, Galerija CEDUS, Sarajevo
1990. Kafe galerija "Zvono", Sarajevo
1991. Privatna galerija "J & B", Kragujevac
1993. Galerija kulturnog centra, Priština
1994. Mali likovni salon, Kragujevac
1996. Mali likovni salon, projekat "Boja", M. Knežević; G. Rakić, Z. Ignjatović; Kragujevac
1998. Galerija "A", "Put ka nevidljivom", M. Zubac, G. Rakić; Z. Ignjatović, Aranđelovac
1998. Performans "Krevet", EIHO – D. Milenković, D. Đorđević, Z. Ignjatović; Mali likovni salon, Kragujevac
1999. Klub pravnika, D. Đorđević, N. Ristović, Z. Ignjatović, Kragujevac
2000. Kafe galerija "Stari Zeland", Kragujevac
2001. Mali likovni salon, (Moderna galerija) Kragujevac
2001. Galerija Centra za kulturu, Smederevska Palanka
2002. Galerija akvarela, Dom omladine, Kragujevac
2004. Narodni muzej, Moderna galerija, Kragujevac
2004. Klub "Vračar" Beograd
2004. EIHO News, performans, D. Milenković; D. Đorđević, Z. Ignjatović, SKC, Kragujevac
2005. Studentski kulturni centar, Art Café galerija, Kragujevac
2008. Mali likovni salon, Kulturni centar Novi Sad
2009. Narodni muzej Požarevac
2009. Zavičajni muzej, Petrovac na Mlavi
2009. Narodni muzej Kragujevac - Galerija narodnog muzeja
2009. Kulturni centar Laza Kostic, Sombor
2009. Kulturni centar Vrbas
2011. Privatna galerija ART, deo kolekcije Gavrilović, Kragujevac
2012. Klub Vidosav, Botunje (kod Kragujevca)
2013. Galerija SKC Novi Beograd, Beograd