Povodom pola veka od smrti jednog od naših najvećih umetnika Petra Lubarde, 13. februara, Spomen-park "Kragujevački oktobar" poziva posetioce da besplatno obiđu njegov legat, ciklus slika "Kragujevac 1941", kao i stalnu muzejsku postavku.
Petar Lubarda je rođen 27. jula 1907. godine u malom, kamenitom selu Ljubotinju, blizu Cetinja. Bio je jedan od retkih stvaralaca sa ovog podneblja koji je stekao internacionalnu slavu. Govorio je: "I, tek onda kada jedan umjetnik uspije da postane opšti prilog u razvoju umjetnosti, onda je on de facto i nacionalan".
Umetničku školu u Beogradu upisuje 1925. godine. U Parizu je boravio od 1926. do 1932. godine i od 1938. do 1940. godine. U međuratnom periodu izlagao, pored Pariza, u Rimu, Beogradu i Hagu. Rat provodi u zarobljeništvu u logoru Štalag 17b u Kremsu, Austrija. Od 1947. do 1950. godine boravi na Cetinju, a od 1950. godine do smrti živi i radi u Beogradu. U maju 1951. godine priređuje samostalnu izložbu u galeriji ULUS-a koja je bila prekretnica u celokupnoj poslertanoj umetnosti kod nas.
Dobio je niz nagrada i priznanja: Gran pri na I internacionalnoj izložbi u Parizu (1937), I nagrada na Internacionalnoj izložbi u Hagu (1939), Gran pri na Bijenalu u Sao Paoulu (1953), I nagrada na III bijenalu u Tokiju (1955), godišnju Gugenhajmovu nagradu (1956), nagradu Umetničkog udruženja ’’Rabindranat Tagora’’, Kalkuta (1970), Herderova nagrada (1973). Tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka izlagao je u najprestižnijim galerijama sveta. Bio je redovni član SANU. Preminuo je 13. februara 1974. godine u Beogradu.
U vrednoj umetničkoj zbirci muzeja "21. oktobar" posebno mesto pripada njegovom izuzetnom delu, ciklusu slika Kragujevac 1941, koji se nalazi i u okviru stalne muzejske postavke kao poklon velikog umetnika 1969. godine Spomen-parku. Lubarda je uz ciklus ostavio testament sa jedinim zahtevom - da dela nikada ne napuštaju grad. Od otvaranja Muzeja 1976. godine postao je deo stalne postavke.
Zbirka se sastoji od 27 slika nastalih između 1966. i 1968. godine. Različitih su formata, od malog do monumentalnog, rađene upotrebom neuobičajenih veziva, mahom industrijskih: vinilskih i alkidnih smola, nitro veziva, akrilika.
Lubarda je ciklusom posebno naglasio ideju o drami i tragediji, ali i nesalomivosti života uprkos smrti i razaranju. Jasnim asocijacijama i simbolima neosetno preklapa dve tragedije rata, ličnu, sopstvena teška iskustva izlogora Krems i kolektivnu, streljanje više hiljada civila Kragujevca i istovremeno obe podiže na bezvremene slojeve. Po njemu: "Svaka tragedija je ljudska i nema lokalno obeležje". Lajtmotiv ciklusa bili su Njegoševi stihovi iz "Gorskog vjenca": "Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokolenje". Osobenost dela je što svaka od 26 manjih slika predstavlja neku vrstu skice i pripreme za veliko platno "Dosta krvi, dosta ubijanja", a istovremeno se većina njih mogu posmatrati i kao zaokružena, celovita dela koje šalju snažne poruke.
Tokom 13. februara, kao i praznika Dana državnosti, 15. i 16. februara, posetioci mogu besplatno da obiđu Muzej "21. oktobar" jer je 15. februar i Dan muzeja. Otvoren je na taj dan 1976. godine.
Radno vreme je od 9 do 16 časova.
Narodni muzej Šumadije obaveštava javnost da će biti otvoren za posete na Dan državnosti 15. i 16. februra u periodu od 10 do 16 časova.
- U duhu obeležavanja državnog praznika ulaz će biti slobodan, kako bismo omogućili svim našim sugrađanima kao i domaćim i stranim turistima koji borave u Kragujevcu, da pogledaju aktuelne stalne i tematske postavke i izložbe koje se nalaze u objektima Narodnog muzeja Šumadije. Za grupne posete je obavezna prethodna najava, zbog organizacije stručnih vođenja, saopštava Muzej.
Objekti koji će biti otvoreni od 10 do 16 časova su: Amidžin konak, Konak kneza Mihaila, Umetnička galerija, Kuća Svetozara Markovića, Mali likovni salon i Galerija Nikole Koke Jankovića.
KALENDAR DOGAĐAJA U KRAGUJEVCU - DESET GODINA NA PPNS
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
Komentara: 0