’Zeleni zraci’ među 10 najboljih predstava u Srbiji

’Zeleni zraci’ među 10 najboljih predstava u Srbiji

U rubrici "Predstave kojima smo glasnije aplaudirali u 2014. godini" dnevni list Politika, a prema oceni redakcije kulture ovog eminentnog lista, objavio je listu deset najuspešnijih predstava u Srbiji koje su premijerno izvedene u godini na izmaku.

Predstava Knjaževsko-srpskog teatra "Zeleni zraci", autora Gorana Markovića i rediteljke Milce Kralj, našla se na ovoj prestižnoj listi.

Pored kragujevačke, među deset predstava koje su obeležile proteklu pozorišnu godinu u Srbiji našle su se i predstave pozorišta iz Beograda, Novog Sada i Sombora.

Pored Kragujevčana, priliku da vide ovu predstavu imali su i pozorišni gledaoci u Beogradu, Banja Luci, Laktašima Zrenjaninu, Šapcu, Kniću, Užicu...

Glavne uloge u ovoj melodramskoj priči, Kralja Aleksandra Obrenovića i Kraljicu Dragu, veštinom zrelih glumaca, sa velikim uspehom igraju Miloš Krstović i Isidora Rajković.

Predstava "Zeleni zraci" premijerno je izvedena na Velikoj sceni Knjaževsko-srpskog teatra 15. februara 2014. godine.

Igraju:

  • Aleksandar Obrenović – Miloš Krstović
  • Draga Mašin – Isidora Rajković
  • Ferdinand Caulet – Vladan Živković
  • Kraljica Natalija – Slavica Radulović
  • Kralj Milan – Mirko Babić
  • Apis – Miodrag Pejković
  • Benjamin – Dragan Stokić
  • Lazar Petrović – Nikola Milojević
  • Leonida Solarović – Saša Pilipović
  • Namesnik Ristić - Aleksandar Milojević
  • Đorđe Genčić – Milić Jovanović
  • Jovan Mičković – Zdravko Maletić
  • Mihailo Srećković – Ivan Vidosavljević
  • Oficiri – Nenad Vulević, Dušan Stanikić, Čedomir Štajn

Podsećamo na reči autora:

Priča o braku i pogibiji poslednjih Obrenovića je postala deo folklora ovog naroda i nema tog Srbina koji o ovoj stvari ne zna sve detalje. Međutim, uprkos tome što mnogo ne volim romansirane biografije, ova me je priča decenijama proganjala. Možda zbog toga što je moja baka, kao trinaestogodišnja devojčica, sa balkona svoje kuće, koja se nalazila preko puta Starog dvora, posmatrala ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. Uživo, kako se danas kaže. To je bio možda najupečatljiviji doživljaj u njenom životu: vojnici su kroz prozore bacali delove kralja i kraljice uvijene u bele, brokatne čaršave, prethodno ih raskomadavši na bilijarskim stolovima. Tako je počinjao novi vek u ovim krajevima.

Ko zna koliko sam vremena potrošio pokušavajući da na tu temu snimim film pre nego što mi je pala napamet zamisao da sve to prebacim u pozorište i na taj način nekako realizujem svoju opsednutost ovim slučajem. Odluka je, izgleda, bila srećna jer me je odvukla od zamke istorijske rekonstrukcije i odvela ka suštini stvari – ka melodrami. Čim sam prestao da se bavim činjenicama i prešao na teren osećanja, postao sam slobodan; sve se nekako samo od sebe otvorilo.

Ljudi misle da je u melodrami centar interesovanja osujećena ljubavna veza. Ne, važnije je ono što je sprečava, a to su društvene okolnosti koje stoje na putu ljudima koji se vole. Ono što u komadu „Zeleni zraci“ sprečava kraljevski par da realizuje svoju ljubav, i na kraju rezultira pomenutim masakrom, isto je ono što nam se ponavljalo i sledećih stotinu godina. Neshvatljiva netrpeljivost prema svemu što je drugačije. Osećanje da imamo pravo da o drugima sudimo, i da im presuđujemo. Odsustvo primisli da možda nismo u pravu. Ili da smo u pravu baš onoliko koliko i oni koji misle i osećaju suprotno.

Goran Marković, 1. 2. 2014. godine

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR SAJTFB STRANA


PPNS/KG VODIČ

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari