Dom omladine: Portret pobednika - Mileta Mića Miloradović

Izložba antiratnih karikatura "Portret pobednika" Mileta Mića Miloradović biće svečano otvorena u galeriji Doma omladine u ponedeljak 14. oktobra u 18 časova. Miloradović je dobitnik gran pri nagrade 22. Međunarodnog salona antiratne karikature "Kragujevac 2023".

Izložba se organizuje kao deo Oktobraskih svečanosti, a radovi će biti izloženi do 13. novembra.

Međunarodni salon antiratne karikature "Kragujevac" nastao je 1981. godine - detaljnije OVDE.

Povodom naslovne karikature: Ispiranje savesti

Nije lako biti u ulozi ubice i zločinca. Mirnog spavanja tu nema. Ni oni koji su bili očevici, ma koliko nevini i potpuno isključeni iz učešća u ratnim strahotama, ne mogu spavati mirno. Gledajući pobedničku karikaturu (22. Međunarodnog salona antiratne karikature "Kragujevac 2023" – napomena M. S) sve nam se čini da izvršiocima ratnih stradanja nije baš lako da nose odoru ubice, rušitelja i zločinca i da bi se rado preobukli u mirotvorca, ako bi to moglo proturanjem glave na foto-panou "goluba mira".

E, sad, ova priča ima i svoju drugu stranu. Autor prvonagrađene karikature Mileta Miloradović insistira na činjenici da mnogi učesnici ratova nisu u njima svojom voljom. Da su prinudom uvučeni u vrtlog rata i žele pred javnošću da pokažu to, vezujući svoj lik za mirotvornog nevinog belog goluba sa maslinovom grančicom u kljunu. I ovo čitanje navedene karikature, zapravo inspiracija autora, je ne samo legitimno već izvorno.

Ali svejedno kako je čitali, možemo reći da ova karikatura ne samo da podseća na "vijetnamski sindrom" svih ratnika, već upozorava da nema inspiratora, finansijera i učesnika ratnih sukoba koji se neće jedne besane noći sresti sa sopstvenom savešću, makar uveren da je savest višak ljudske psihe.

Da izvršenje zločina nije običan "posao" svedoči i povod ovog Salona i ukupnih kragujevačkih oktobarskih svečanosti sećanja i opomene – streljanje u Šumaricama 21. oktobra 1941. godine. Čak ni za vojsku strogu i disciplinovanu, osvajački nadahnutu i podsticanu na osvetu, kakva je bila nemačka armija u Srbiji u Drugom svetskom ratu. U izveštaju jednog poručnika se navodi: "...Ovo streljanje u početku nije ostavljalo neki naročiti utisak na moje vojnike, ali se već drugog dana primetilo da neki od njih, pri vršenju streljanja na duže vreme, gube živce..." Prema izveštaju komandanta majora Keniga o odmoru na planini Avala pripadnika dva bataljona koji su vršili streljanje u Kragujevcu, sedam vojnika i oficira je izvršilo samoubistvo, 37 je dobilo nervni slom, a 72 su morala biti poslata na oporavak u Nemačku.

Mnogi autori ovogodišnjeg Salona su inspiraciju za svoje radove potražili upravo u ovakvom ishodištu svakog rata, posebno zločinačkog, u nastojanju ispiranja savesti gospodara rata. Sve u nadi da čovečnost može pobediti, da svet ne mora otići u ambis samouništenja.

Miodrag Stojilović (iz Kataloga 22. Salona)

O autoru

Mileta Mića Miloradović

Rođen 1948. godine u Kragujevcu.

Karikaturom se bavi od 1966. godina. Počeo u studentskoj i omladinskoj štampi – FAKK, Student, Omladinske novine. Potom crta za sve srpske novine: Jež, Politika, Borba, NIN, Duga...

Učestvovao na više od 500 izložbi na konkursima u zemlji i svetu: Montreal (Kanada), Bolonja, Ankona, Tolentino (Italija), Istanbul (Turska), Lisabon (Portugalija), Pariz (Francuska), Atina (Grčka), Seul (Koreja), Teheran (Iran), Peking (Kina), Legnica (Poljska), Kijev (Ukrajina), Budva, Skoplje, Ljubljana, Kragujevac, Beograd (Jugoslavija, Srbija)...

Imao preko trideset samostalnih izložbi. Prva je bila u novembru 1975. godine u Domu omladine u Kragujevcu.

Osvojio preko 150 nagrada u zemlji i inostranstvu Ilustrovao preko 50 knjiga.

Učestvovao je na sva dvedeset dva dosadašnja Međunarodna salona antiratne karikature "Kragujevac" i na njima osvojio četiri nagrade – dva puta je bio pobednik, jednom osvojio treću i jednom Nagradu grada Bielsko-Biala.

Vodio školu "stripa i karikature" u Domu omladine u Kragujevcu od 1988. do 2015. u Dečjem kulturnom centru u Beogradu, od 2001. do 2023.

* * *

Studio "Kod Miće"

"Tamo gde nema karikature sve ostalo je karikatura!"
Duško Radović (1922-1984) pesnik, pisac, novinar, aforističar

Mileta Mića Miloradović slovi za legendu. Mitsko predanje o njemu usmenim putem generacijama su prenosili mladi narašataji koji su više od dve decenije posećivali i još uvek posećuju Studio za strip i karikaturu Dečjeg kulturnog centra Beograd. Tu, u subotnjim vežbaonicama duha i humora, Studio je postao mesto "Kod Miće".

Mozgalice iz svakodnevnog života, začinjene humorom, sa malo satire, postale su pravi izazov, za one koji su odlučili da stvaraju pod okriljem Miće Miloradovića.

Studio za strip i karikaturu u Dečjem kulturnom centru Beograd nastao je kao zaplet u antičkoj drami. Turobnih devedesetih godina prošlog veka, Mića se obreo u radionicama na Rtnju i Divčibarama koje su bile posvećene izbeglicama iz ratom zahvaćene Hrvatske i Bosne. Unevši humor među radioničare, razgalio je čak i one koji su došli samo službeno, ne znajući da će biti zaraženi opijajućom lakoćom postojanja koju Mića znalački širi na sve sa kojima dođe u kontakt. Deux ex machina na početku novog milenijuma, bila je upravo novo postavljena direktorka Dečjeg kulturnog centra Beograd Snežana Anđelković. Tako se rodila Radionica karikature i pomalo stripa.

Mića se našao po drugi put u ulozi pedagoga. Svoju pedagošku karijeru započeo je još u Kragujevcu gde je u Domu omladine desetak godina držao prvu školu karikature. Biti likovni pedagog (jer s pravom možemo reći da je karikatura specifična forma likovnog izraza koju čine crtež, jezik simbola, humor i ironija) je vrlo specifičan i kompleksan posao. Nije dovoljno samo zanatsko poznavanje likovnih tehnika, već su od presudne važnosti lični resursi predavača. Reč je o pravoj vizuelnoj satiri. U školama se satira proučava na časovima srpskog jezika i književnosti, a šta se dešava sa karikaturom? Da li je to ilustracija, crtež, ili nešto drugo? Da li je suština karikature humor? Zašto se ne uči u školi?

Mića je kroz neumoran rad i interakciju sa decom dao odgovor na ovo pitanje.

Nikada nije zaboravio kako je to biti dete (a tek adolescent)...

...Jer na kraju igra je najozbiljnija stvar na svetu, a smeh najbolji lek!

Lidija Seničar, urednik likovnih programa u Dečjem kulturnom centru Beograd

Ne poznajem Miletu Miloradovića lično, poznajem kao i vi jedino njegove karikature. Kao urednik humorističke rubrike primao sam ih često i rado sa poštanskim žigom Kragujevca. Ali da nije bilo tog žiga mogao sam isto tako pomisliti da stižu iz Londona, Pariza, Varšave... Jer Mileta Miloradović je po svojim temama, po svojim interesovanjima i opredeljenjima – građanin svijeta. To su karikature za svako vrijeme i prostor, jer je čovjek najviše sebi sličan u svakom vremenu, a smije se taj nesretnik u svakom dijelu ove dobre, stare zemaljske kugle.

Onaj ko poznaje Miletu Miloradovića može još pomisliti da je nepismen, jer su njegove karikature redovno bez teksta. Ali onaj ko poznaje karikaturu znaće da je to upravo njen najmoderniji i najautentičniji izraz... kao što je moderan taj njegov reducirani crtež.

Mora da Mileta Miloradović bar duhovno posjećuje svjetske izložbene salone, ili odnekud svijet viri u njegov skromni atelje u Kragujevcu?

Enver Mehmedbašić

Prvi put sam nagrađen trećom nagradom u Budvi 1969 na jugoslovenskom Festivalu humora i satire, a zatim u Skoplju naredne godine na Svetskoj galeriji karikature, pa Bolonji 1972. Do sada se nakupilo preko 150 priznanja: Tolentino, Bolonja, Lisabon, Ankona, Atina, Skoplje, Seul, Kijev, Ljubljana, Istanbul...

Svakako da mi je najdraži Gran pri u Kragujevcu, na Međunarodnom salonu antiratne karikature prošle godine i u Poljskoj u Legnici 1999. U vreme bombardovanja muke sam imao da stignem u Poljsku na dodelu nagrada...

Mileta Miloradović

IZLOŽBENI KATALOG (8 STRANA)

SALON ANTIRATNE KARIKATURE SAJT, SPOMEN-PARK