Politika: Konkurs za Knežev arsenal sproveden, pa poništen

Zbog koverti sa šiframa grad će morati da raspiše novi međunarodni konkurs za urbanističko-arhitektonski projekat revitalizacije kompleksa od neprocenjivog značaja za Srbiju

Kragujevac – Operacija uspela, pacijent mrtav. Ovom paradoksalnom sentencom bi se u najkraćem mogao opisati neslavan epilog međunarodnog konkursa za „Knežev arsenal”, koji je trebalo da iznedri najbolje urbanističko-arhitektonsko rešenje za revitalizaciju kompleksa od neprocenjivog značaja za Srbiju, mesta na kome su nastali i nacionalna industrija i naša moderna država. Konkurs je poništen devetog juna, odlukom gradske uprave za razvoj i investicije, uprkos oceni renomiranog žirija da u Kragujevcu nikada pre nije sprovedeno tako uspešno nadmetanje urbanista i arhitekata iz zemlje i Evrope. Da stvar bude interesantnija, postupak konkursa je obustavljen zbog koverti sa šiframa učesnika koje navodno nisu stigle na vreme.

U opštoj administrativnoj zavrzlami, koja bi mogla imati i dalekosežnije posledice, pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za međunarodne odnose Boris Kovačević najavljuje skoro raspisivanje novog konkursa.

– Pravila Udruženja urbanista Srbije, koje je bilo sprovodilac konkursa, u potpunosti se razlikuju od postupka javnih nabavki kojih se držao naručilac konkursa, grad Kragujevac. Za urbaniste je bilo validno kada su radovi poslati, a za naše stručne službe kada su prispeli. Problem ćemo prevazići raspisivanjem novog konkursa u najkraćem mogućem roku, za desetak dana. Svi učesnici će biti ponovo pozvani, samo da bi bila zadovoljena administrativna procedura – objasnio je Kovačević u razgovoru za „Politiku”.

Međunarodni konkurs za „Knežev arsenal”, prostor na kome je 1853. godine počela s radom prva fabrika oružja u ovom delu Evropu, raspisan je prvog februara ove godine. Objavu su pratili veliki naslovi lokalnih medija i gromopucatelne izjave gradskih političara. Prvobitno je bilo planirano da rezultati budu saopšteni 21. marta, a onda se procedura otegla unedogled. Konkurs za slanje radova produžen je do prvog maja, a potom i do 10. maja, kada je na adresu naručioca stiglo 14 radova, od kojih je žiri u razmatranje uzeo 13.

– Mogu samo da kažem da je konkurs bio uspešan, i po broju pristiglih radova i po njihovom kvalitetu. Tri rada su nagrađena, a pet je predloženo za otkup. Izveštaj o radu dostavili smo nadležnim gradskim službama, a šta se posle dešavalo i zašto je postupak prekinut stvarno ne znam – naveo je u izjavi za za naš list poznati kragujevački urbanista Veroljub Trifunović, član žirija.

Prema mišljenju Dušana Sokovića, uglednog kragujevačkog arhitekte, ovakav način rada nadležnih gradskih službi mogao bi da dovede do velikog skandala i osramoti čitav Kragujevac.

– Bio sam konsultant jednom učesniku konkursa koji je porodično vezan za Kragujevac. Prilično je razočaran nesvakidašnjim potezom nadležnih da se poništi jedan više nego uspešan konkurs. Šta će reći ostali učesnici, koji su takođe uložili ogroman napor da radove završe i pošalju na vreme? U rad su investirana i izvesna sredstva, što čitavu situaciju dodatno komplikuje – smatra Soković.

Ukupan fond za sprovođenje konkursa bio je 100.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, s tim da je 30 odsto bilo predviđeno za troškove postupka, a 70 odsto za nagrade. Autoru najboljeg rada trebalo je da pripadne četiri miliona dinara.

U saopštenju gradske uprave za razvoj i investicije, objavljenom na portalu „Javne nabavke”, stoji da se konkursna procedura obustavlja jer „postoje dokazivi razlozi koji nisu mogli da se predvide u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se postupak okonča”.

Da li je reč samo o administrativnim rokovima za slanje i prispeće radova i koverti ili pak o nečem drugom što pokušava da se sakrije od javnosti, možemo samo da nagađamo. Moguće je da na konkursu nije pobedio nečiji favorit, a možda je i grad iznenada ostao bez novca predviđenog za nagrade, o čemu poslednjih dana bruji kragujevačka čaršija.

„Knežev arsenal” je u stvari kolokvijalni naziv za industrijski kompleks Vojnotehničkog zavoda – Topolivnice, koji je 2014. godine proglašen za kulturno dobro od nacionalnog značaja. Na tom delu desne obale Lepenice nalazi se i staro skupštinsko zdanje, gde je 1835. godine izglasan Sretenjski ustav, prvi najviši pravni akt postsrednjovekovne Srbije. Čitav prostor je decenijama zapušten i predstavlja veliku sramotu i grada i države, koja je pre izvesnog vremena čak prodala pojedine fabričke pogone u zaštićenoj zoni.

Brane Kartalović
Foto: Grad Kragujevac; Narodna biblioteka; RTK; GTO
Izvor: Politika, 15. 6. 2022.

ARHIVA PPNS, 2021: FORMIRANI TIMOVI ZA OŽIVLJAVANJE KNEŽEVOG ARSENALA U PUNOM KAPACITETU

Formirani timovi za oživljavanje Kneževog arsenala u punom kapacitetu