Predsednik NOPS-a Goran Papović izjavio je da je analizom utvrđeno prisustvo višeg nivoa bakterija od dozvoljenih u osam od 22 kontrolisana uzorka mleka pakovanih u kesama.
Papović je Tanjugu rekao da je analizu sproveo Naučni institut za veterinarstvo u Novom Sadu i došao do saznanja da se u sirovom mleku određenog broja mlekara nalazi povišeno ili izrazito povišeno prisustvo bakterija od dozvoljenog, iako je mleko u kesi već obrađen proizvod.
Papović je rekao i da Nacionalnoj organizaciji potrošača već duže stižu prijave građana da se pasterizovano mleko u kesama brzo i lako kvari, da ima čudan miris i slično zbog čega su i odlučili da se ono ispita.
"Nakon sve učestalijih prijava rešili smo da obiđemo celu Srbiju kako bi prikupili uzorke iz mlekara. Ono što se na prvi pogled može zaključiti jeste da su veliki proizvođači izuzetno pedantni i da u njhovom mleku nema bakterija, za razliku od malih mlekara u čijem meku u kesama je otkriveno prisustvo ešerihije koli i entero bakterije", rekao je Papović.
Prema njegovim rečima, to pokazuje da je situacija mnogo gora i da se moraju preduzeti zaštitne mere i kontrola kvaliteta mleka malih mlekara koje proizvode mleko u kesama.
Papović je međutim upitao da li se podaci o kvalitetu svežeg mleka lažiraju, podsetivši da su mali proizvođači u obavezi da veterinarskim inspekcijama dostavljaju podatke, koji, kako je rekao, očigledno nisu tačni.
"Svesni smo da na terenu nemamo dovoljno inspektora, ali toga su očigledno svesni i proizvođači koji dostavljaju netačne podatke. Podsećam da je posle dugo godina u Srbiji formiran Stručni savet za kontrolu kvaliteta hrane i siguran sam da ćemo na tom Savetu raspravljati o kvalitetu mleka i načinima prevazilaženja ovog problema", istakao je Papović.
Sledeći korak koji će NOPS preduzeti, kako je najavio Papović, jeste kontrola mleka na eventualno prisustvo aflatoksina i kontrola da li se u mleko dodaje voda, jer, kako je rekao, postoje ozbiljne sumnje da proizvodjači u velikom procentu pribegavaju dodavanju vode u mleko.
Papović je takođe apelovao na potrošače da povedu računa kada kupuju mleko i da ne kupuju sveže mleko u kesama, jer će na taj način najadekvatnije kazniti nesavesne potrošače, a inspekcijske službe je pozvao da značajno pooštre kontrolu.
"Svi registrovani objekti za proizvodnju i promet hrane u Srbiji imaju uveden HČP sistem, ali se postavlja pitanje koliko taj sistem postoji na papiru, a koliko u praksi, jer se često dešava da ti sertifikati služe samo za pokazivanje dok proces proizvodnje ne ispunjava propisane standarde", zaključio je Papović.
Izvor: Tanjug
NOPS: KAKVO MLEKO PIJEMO!? MLEKO U KESAMA OPASNO PO ZDRAVLJE
S obzirom da Nacionalna Organizacija potrošača Srbije - NOPS pored unapređenja oblasti zaštite potrošača putem edukacije i pružanja pravne pomoći, ima za cilj i obavezu da vrši kontrolu kvaliteta i ispravnosti proizvoda na tržištu Republike Srbije, ovaj put smo se osvrnuli na kvalitet i bezbednost osnovne životne namirnice, posebno zastupljene u ishrani dece – MLEKA.
Kako smo u prilici sve češće da čujemo o brojnim neispravnim proizvodima namenjenih pre svega za ishranu najmlađih, izvršili smo potrebne analize mleka svih registrovanih proizvođača na teritoriji Republike Srbije. Rezultati su pokazali da veliki proizvođači pored unapređene tehnologije u proizvodnji, vode računa i o higijeni, odnosno bezbednosti proizvoda, dok je kod mleka manjih proizvođača ustanovljeno prisustvo određenih bakterija, opasnih po zdravlje.
Stupanjem na snagu „Pravilnika o opštim i posebnim uslovima higijene hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa" (Sl. glasnik RS 72/2010) uveden je novi sistem kontrole hrane usklađen sa propisima Evropske unije. Pokazatelji higijene procesa (Enterobakterije i E. coli) se ispituju u mleku i proizvodima od mleka samo dok su pod nadzorom proizvođača, odnosno uzorkovanje se vrši samo u mlekari. To znači da je sistem kontrole u mlekari takav (HACCP i preduslovni programi) da osigurava dobru higijenu procesa. Mlekare dobru higijenu procesa dokazuju laboratorijskim ispitivanjima i nizom kontrolnih mera koje stalno prate, a moraju da pokažu na uvid nadležnom veterinarskom inspektoru. Svi registrovani objekti za proizvodnju i promet hrane u Srbiji imaju uveden HACCP sistem, međutim, koliko ovaj sistem postoji samo na papiru a koliko zaista živi u proizvodnji pokazuju rezultati ispitivanja prisustva Enterobakterija i E.coli u pasterizovanom mleku u prometu. Na taj način, manji proizvođači mleka u kesama, ne samo da obmanjuju potrošače zarad većeg profita, kupujući bakteriološki neispravno sirovo mleko koje nijedna ozbiljna kompanija ne bi otkupila, oni dovode u pitanje zdravlje svih konzumenata, posebno dece u čijoj je ishrani mleko najzastupljenije.
Analizom 22 uzorka pasterizovanog mleka različitih proizvođača, koju je sproveo Naučni institut za veterinarstvo u Novom Sadu, došli smo do saznanja da sledeće mlekare imaju povišen ili izrazito povišen nivo prisustva bakterija u sirovom mleku, u odnosu na dozvoljeni nivo, iako je mleko u kesi vec obrađen proizvod. To pokazuje da je situacija mnogo gora i moraju se hitno preduzeti zaštitne mere i kontrola kvaliteta mleka malih mlekara koje proizvode mleko u kesama.
Veće prisustvo Enterobakterija i E.coli od granične vrednosti ustanovljeno je u proizvodima sledećih mlekara:
Preostali rezultati dobijenih analiza će biti naknadno objavljeni.
Postavlja se pitanje, ako je Pravilnikom propisano da proizvođač odgovara za higijensku ispravnost proizvoda samo u procesu proizvodnje i pakovanja, da li je moguće da se bakterije pojave u hermetički zatvorenim proizvodima na rafovima ili u frižiderima? Ko se poziva na odgovornost u takvim slučajevima i da li se na takav način neopravdano isključuje odgovornost proizvođača?
Odgovor koji smo dobili od nadležnih inspekcijskih organa je da se bakterije u samom proizvodu tokom transporta i skladištenja mogu pojaviti isključivo ukoliko je ambalaža oštećena, a takav proizvod se ne bi smeo naći u prodaji. U suprotnom, ukoliko je proizvod neoštećen, a sadrži bakterije, propust je došao prilikom proizvodnje i/ili pakovanja istog.
Kako tvrde u resornom Ministarstvu, Pravilnici su usklađeni sa evropskim standardima. Međutim, nakon dobijenih rezultata sprovedenih analiza, dovodi se u pitanje da li i na koji način nadležni organi vrše kontrolu primene tih propisa od strane proizvođača mleka i mlečnih prerađevina?
Kao udruženje, apelujemo na potrošače da ne kupuju mleko u kesama pomenutih malih mlekara jer je ono opasno po zdravlje!
Apelujemo i na trgovinske lance da ne prodaju ova mleka bar iz moralnih razloga kako bi sprečili dalje trovanje dece i ljudi u Srbiji.
Apelujemo i na državu i relevantne ispekcije da pooštre kontrole i da se pozabave mlekom jer je upravo to najzastupljenija namirnica u ishrani dece!
Komentara: 0