Povučeno hiljadu tona nebezbedne hrane!

OVO JE MOGLO DA ZAVRŠI I NA NAŠEM STOLU
Inspekcije povukle sa tržišta skoro 1.000 TONA HRANE I PIĆA

Skoro 1.000 tona nebezbedne hrane i pića povučeno je sa tržišta odlukom veterinarske, poljoprivredne i fitosanitarne inspekcije u poslednjih godinu dana, a to je nezapamćeni alarm zbog kojeg bi svi odgovorni konačno morali da budu sankcionisani.

Ove tri inspekcije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine obavile su od 1. januara 2016. godine do danas više od 100.000 što redovnih što vanrednih kontrola tokom kojih su uklonile iz prometa čak 721,9 tona hrane i 54 tone pića zbog nepoštovanja procedura ispitivanja kvaliteta, isteka roka trajanja, nepropisnog deklarisanja, neispunjavanja uslova za proizvodnju ili nepoštovanja zakonskih propisa.

Najopasnija je bila hrana životinjskog porekla, pa je veterinarska inspekcija morala da uništi skoro 305 tona mesa i proizvoda od mesa, 1,6 tona mleka i proizvoda od mleka, 6,3 tone ribe i ribljih proizvoda, odnosno 11,6 tona jaja i proizvoda od jaja.

S druge strane, i poljoprivredna inspekcija je imala pune ruke posla pošto je van prometa stavila čak 86,7 tona prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54 tona pića.

Gotovo podjednako rizične po zdravlje bile su namirnice iz uvoza, pa je tako fitosanitarna inspekcija u poslednjih godinu dana sa tržišta povukla čak 310 tona hrane i hrane za životinje.

U Udruženju za zaštitu potrošača ističu da su sve ove brojke uznemirujuće.

- Na osnovu indirektnih saznanja iz razgovora sa potrošačima i laboratorijskih istraživanja, znao sam da je došlo do pada kvaliteta i bezbednosti hrane, ali ovde se radi o drastičnom pogoršanju. Pohvalno je što su preduzete mere povlačenja hrane i pića iz prometa, ali to nije dovoljno. To samo treba da bude uzbuna za sve nadležne, od onih koji uređuju regulativu preko brojnih ministarstava do inspekcija da uđu u suštinu problema i kazne kako firme tako i odgovorna lica - naglašava Petar Bogosavljević iz tog udruženja.

Kako kaže, sada se s pravom postavlja pitanje koliko je nebezbedne hrana i dalje u prometu jer zbog "sistemskih anomalija inspekcija ne može u potpunosti da pokrije tržište".

- Recimo, kod nas sanitarna inspekcija i dalje nema istu nadležnost kao veterinarska ili poljoprivredna inspekcija. Zato potrošači od čijih se para finansira rad svih inspekcija i nadležnih službi treba da nametnu dijalog sa ministarstvima poljoprivrede, trgovine, privrede, finansija i zdravlja, i zahtevaju informacije o merama koje su preduzete protiv odgovornih - objašnjava Bogosavljević.

Alarmantni rezultati nisu posledica tankog novčanika potrošača.

- Pad kupovne moći dovodi do pada kvaliteta robe, ali ne i do pogoršanja bezbednosti, koja se zasniva na analizi i kontroli potencijalnih bioloških, mikrobioloških, hemijskih i fizičkih opasnosti kojima su izložene sirovine. Ovde se radi o daleko ozbiljnijim sistemskim uzrocima koji se tiču regulative, a najodgovornija su ministarstva, pa tek onda inspekcije - tvrdi Bogosavljević.

Kazna za nebezbednu hranu - do tri miliona

Sudeći po stotinama tona uklonjene hrane iz prometa, trgovci su se prošle godine naplaćali novčanih kazni.

- Kazna za uklonjenu nebezbednu hranu kreće se od 300.000 do tri miliona dinara za pravno, odnosno od 30.000 do 50.000 za odgovorno lice, a uz to, predviđeno je i zatvaranje objekta na određen period. Kolika će kazna biti za svaki konkretan slučaj, zavisi od upravnog postupka - kažu u Udruženju za zaštitu potrošača.

Marko Tašković
Izvor: Blic

PREPORUKA PPNS

U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)

Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.

U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:

77,2% ukupne teritorije Srbije
84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine

^{Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija}

Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.

Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud.

SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA

Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO