Voće i povrće poskupljuje, ponuda slabi

Na većini pijaca u Srbiji cene ovih proizvoda već sada povećane i do 40 odsto, a ponuda je slaba. – Zbog mraza korigovani cenovnici i u evropskim državama

Jaka zima i loši vremenski uslovi širom Evrope već sada su značajno uticali na rast cena voća i povrća, a tako će ostati i u narednim mesecima, jer su proizvođači pretrpeli velike štete.

Iz svih krajeva Evrope, koja je veliki potrošač ranih poljoprivrednih proizvoda, stižu upozorenja da su cenovnici već nekoliko puta korigovani, a da su pojedine vrste povrća već sada dvostruko poskupele. Kako tvrde dobavljači, cene tikvice i zelene salate će još rasti, jer su loši uslovi za sadnju.

– Poplave u jugoistočnoj regiji Španije u kombinaciji s hladnim vremenom u Italiji mnogo će značiti za ratarske kulture, kao što su zelena salata i brokoli – izjavio je za BBC izvršni direktor jedne marketinške kompanije za proizvodnju hrane.

I paprike i patlidžan će takođe biti pogođeni vremenskim neprilikama. Navedeno područje Španije susreće se sa teškim periodom i velikim padavinama u poslednjih 30 godina, a procenjuje se da se upravo sa ovog područja oko 80 odsto Evrope snabdeva svežim proizvodima tokom zimskih meseci.

– Situacija je toliko loša da su neki dobavljači povrća primorani da uvoze salatu iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), što je do sad bilo nezabeleženo – objašnjavaju dobavljači.

Zanimljivo je da je Italija, koja je ranije u ovo doba godine izvozila povrće, primorana da ga uvozi, a zabrinjavajuće je stanje i u severnoj Evropi, poput Velike Britanije, koja je čak i pre nestašice uvozila 50 odsto povrća i 90 odsto voća.

Stručnjaci ocenjuju da su cene povrća već porasle između 25 i 40 odsto.

Jabuke uvezene iz Poljske u Srbiji već dostigle cenu od 200 dinara, a domaće sa 60 u Beogradu poskupele na 100 dinara. Evropa počela da uvozi salatu iz SAD, što je do sada nezabeleženo.

Rano povrće i voće stiže u Evropu, ali i kod nas sa juga: iz Makedonije, Grčke, Turske, gde je takođe bilo mrazeva. Procene su da je oko 25 odsto te proizvodnje oštećeno i ti će usevi ove godine kasniti, što će dovesti do vrtoglavog rasta cene. Posebno su oštećeni citrusi zbog uslova promrzavanja u skladištima, kaže Vojislav Stanković, agrarni analitičar.

– Već sada se i u našim radnjama vidi da je ponuda smanjena i redukovana. Cene su već skočile, posebno jabuka. Jabuke ajdare koštaju i 100 dinara, a njihova uobičajena cena u ovo doba godine je oko 60 dinara. Imamo i povećan uvoz ovog voća iz Poljske koje se prodaje za 200 dinara po kilogramu – ističe Stanković.

On očekuje i slabiji rod domaćeg ranog voća i povrća. Procenjuje da će proizvodnja u plastenicima i staklenicima biti umanjena za četvrtinu. Ako se uzme u obzir da je Srbija u prošloj godini imala veliki izvoz voća i povrća, možemo očekivati da će ponuda biti manja, a cene paprene.

– Rano je za procene, ali mnogi upozoravaju da ove godine možemo očekivati za 30 odsto više cene – upozorava naš sagovornik.

Prema podacima sa STIPS-a (Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije), prošle nedelje nije bilo značajnih promena u obimu ponude i tražnje na Kvantaškoj pijaci u Beogradu. Što se cena tiče, zabeležen je rast ananasa, mandarina i kivija. Stručnjaci upozoravaju na izuzetno slabu ponudu brokolija, spanaća, karfiola, patlidžana i tikvica, što je uticalo na značajan rast cena ovih proizvoda u odnosu na prethodni period.

Gotovo da nema proizvoda koji prošle nedelje nije osetno poskupeo (crni luk, zelen, pasulj...). Na jako lošu ponudu voća i povrća ukazuju i u Čačku i Vranju.

Dobavljači kažu da nam sleduju i 50 odsto više cene južnog voća. Problem je, kažu, što će izgubiti kupce, jer mnogi su i do sada zbog niske kupovne moći slabo kupovali.

Prema prognozama evropskih stručnjaka, cena limuna, krompira, blitve, kajsije i drugih kultura mogla bi da se vine u nebesa, odnosno da te namirnice poskupe od 24 do 40 odsto na pijacama i u hipermarketima.

Autor: J. Antelj, I. Albunović
Izvor: Politika

PREPORUKA PPNS

U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)

Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.

U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:

77,2% ukupne teritorije Srbije
84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine

^{Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija}

Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.

Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud.

SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA

Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO