Nije lako razvijati sopstveni biznis u zemlji gde postoji izreka : "Školovati ćerku je kao zalivati tuđu baštu".
Biljana Pudar, Marijana Gabro i Blaženka Beronja, obrazovane mlade žene, u Bezdanu se bave poljoprivredom, osnovale su udruženje, a planiraju i žensku zadrugu. Radeći na edukaciji i emancipaciji žena tog kraja, bore se i protiv jakih predrasuda, a jedan od velikih problema je i nepovoljna zakonska regulativa kada je u pitanju žensko preduzetništvo u poljoprivredi.
Znate kada se kaže da nešto teče kao muzika...ali verujem da ne biste u isti kontekst stavili muziku i upravljanje otpadom. Otpad je đubre...i smrdi...asocira na prepune kontejnere, muve, pse i mačke lutalice koji razvlače usmrdelu hranu. Ne mora da bude tako, može da bude i umetnost - kao u Beču. Najveći deo otpada se disciplinovano razvrstava i reciklira, a ostatak se spaljuje. Jedna od spalionica u samom centru grada je, ne samo umetničko delo koje posećuju turisti, već je i hram umetnosti sa brojnim koncertima i izložbama.
Postoje zakonske procedure upravljanja otpadom životinjskog porekla u Srbiji - vrlo jasne, sa lancem odgovornosti, nadgledanja i praćenja. Isto tako, postoje leševi životinja u kanalima pored puta, na njivama i u rekama. Postoji i problem lokalnih službi koje imaju dobru volju da poštuju proceduru uklanjanja uginule krave ili ovaca koje je zaklao vuk. Uglavnom nemaju adekvatno vozilo, kafilerija je daleko, a u njihovom kraju ne postoje među-objekti koji služe za privremeno odlaganje životinjskog otpada. Zato je i procenat njegove prerade samo dvadeset odsto. Zato uvek postoji opasnost od zoonoza, kao i od mogućnosti da na kraju jedemo ono što nije za ljudsku upotrebu. Ekološki centar Stanište iz Vršca predstavio je rezultate projekta Sistem za sakupljanje sporednih životinjskih proizvoda u tri regiona u Srbiji.
Čekajući vetar- ekološki magazin Radio Beograda 2 koji se bavi odnosom čoveka i životne sredine, čoveka i prirode. Emituje se nedeljom od 8 do 10 sati.
Nekoliko puta godišnje izlazi u javnost sa osmišljenim akcijama (npr. dodeljivanje nagrade „Zeleni radio" i diploma „Zeleni list" i „Crni list"), koje doprinose popularnosti emisije i širenju ekološke svesti kod nas. Pored informativnog, magazin Čekajući vetar ima i edukativni karakter. U protekle tri decenije učvrstio je saradnju sa brojnim institucijama i društvenim organizacijama.
Komentara: 0