Iskupljenje Kragujevac: Narodna biblioteka "Vuk Karadžić", 2016
Filigranski osećaj za detalj
Roman „Nezavršen portret“ Bratislava Milanovića suvereno zadržava sve kvalitete njegove ranije proze : nenametljivost, nepretencioznost, bogat, katkad arhaičan, jezik kontrapunktiran modernim manirom da se izbegne prejako poentiranje, didaktičnost i naravoučenije čime se književna istina drži podalje od onoga što taj pojam podrazumeva u realnom svetu.
Kratka rečenica, gotovo lapidaran izveštaj o događajima, prekidan je takođe kratkim, preciznim i nadahnutim opisima, raskošnim jezikom i atmosferom nečega žala vrednog što nam svakodnevno, definitivno i nepovratno ispred očiju izmiče.
U ovom nevelikom romanu, koji je zapravo vešto ukomponovana zbirka kratkih priča, junaci se kreću u neverovatnom vremenskom rasponu od mitoloških, preko srednjovekovnih, ustaničkih, novovekovnih-ratnih do savremenih vremena.
Zoran Petrović
Pitko i uzbudljivo
Roman „Krv i mleko“ Bratislava Milanovića, zahvaljujući originalnom pristupu i izuzetnoj unutrašnjoj dramatici, zaslužuje da se preseli na filmsko platno.
To je neobično komponovana priča o jednoj porodici čija je povest započela u doba Karađorđevih ustaničkih vojevanja a završava se ovih dana, kada se dva zavađena krila te porodice, od kojih je ona centralna nastanjena u nekom selu u okolini Kragujevca a druga negde kod Aranđelovca, konačno nalaze i mire. Mire u nemiru krvi i vremena, u sukobima koji su nas potresali potkraj veka.
Ova povest u knjizi ima izuzetno dramatičan razvoj, autentičnu dinamičnu struktutru i filmogeničnu, gotovo kadriranu, kompoziciju, pa se zato čini da ova slika našeg sveta i ova drama jedne porodiceu ratnim obrtima, na mnogo načina izražava duh doba i neosetno postaje izraz svega onoga što nam se dogodilo. Milanović zna da priča i uzbudljivo i slikovito a, što je najvažnije, veoma efikasno.
Dragoljub Stojadinović
Roman „Krv i mleko“ objavio sam 2003. godine. Posle dvanaest godina, nastavio sam priču, započetu u tom romanu. Tako je nastao novi roman, koji sam naslovio „Nezavršen portret“.
Sada ih objavljujem kao prvu i drugu knjigu, pod zajedničkim naslovom „Iskupljenje“.
Da bih smanjio obim, oba romana sam prekomponovao. Utoliko se oni razlikuju – prvi od prethodnog izdanja, drugi od rukopisa, koji sam nameravao da objavim kao posebnu knjigu.
Mislim da se ovako, zajedno, ovi romanibolje poimaju kao celina.
Bratislav Milanović
BIOGRAFIJA
Bratislav Milanović je rođen 1947. godine u Cvetojevcu kod Kragujevca. Piše poeziju i prozu.
Objavio je sledeće naslove: „Prošlost satova“, „Daleko dom tvoj“, „Raskol“, „Nekršteni dani“, „Zavetni soneti“, „Pozni kalem“, „Kuća bez duvara“, „Crkva Svetog proroka Ilije u Cvetojevcu“, „Sin svetlosti“, „Krv i mleko“, „Prepevane priče“, „Priče iz stare fascikle“, „Zapisi iz Srpske“, „Naše selo“.
Povodom šezdesete godišnjice crkve u Cvetojevcu (1999), na otvorenoj sceni u crkvenoj porti, izvedena mu je dokumentarna drama „Zadužbina grešnog hadžije“.
Na Badnji dan (2007. i 2008) u Knjaževsko-srpskom teatru izveden mu je igrokaz o Hristovom rođenju „Nebesni hleb“, a na Maloj sceni Centra za negovanje tradicionalne kulture „Abrašević“ (2011,2012. i 2013), u Klubu „Vidosav“ u Botunju i u Udruženju Kragujevčana u Beogradu izvedena mu je monodrama „Prazna omča“.
Za Veliki školski čas (2013) napravio je izbor poezije Slobodana Pavićevića i uradio dramatizaciju pod nazivom „Čovečanstvo neka pogleda na sat“.
Zastupljen je u više antologija i zbornika.
Bavio se novinarstvom i bio urenik lista „Putar“.
Prevođen je na engleski, francuski, mađarski, poljski i slovački jezik.
Za knjigu priča „Raskol“ dobio je Književnu nagradu „Isak Samokovlija“ (1983), a za knjigu „Priče iz stare fascikle“ Đurđevdansku nagradu Grada Kragujevca (2015).
Živi u Cvetojevcu.
Pripremile: Gordana Vučković i Jasmina Marković Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" - Zavičajno odeljenje Obrada: Portal PPNS
Komentara: 0