Preminuo Miodrag Živković, autor spomenika u Šumaricama, Sutjesci, Kadinjači
Vajar Miodrag Živković, tvorac spomenika na Tjentištu, preminuo je u petak u 93. godini. Živković je u kamenu ovekovečio stihove "Krvave bajke" Desanke Maksimović.
Među Živkovićevim najznačajnijim delima su spomenik V/3 u Šumaricama kod Kragujevca, Hrabrima u Ostri kod Čačka, spomenik bitke na Sutjesci na Tjentištu, spomen-kosturnica u Gonarsu u Italiji i Spomen-kompleksa na Kadinjači.
Istoričar Dejan Ristić napisao je na svom Fejsbuk profilu da je Živković svojim umećem i neobičnim darom iz samo naizgled hladnog materijala otelotvorio neka od remek-dela srpske, jugoslovenske i evropske skulpture u javnom prostoru i stvorio opus za divljenje, poštovanje, zahvalnost i nezaborav.
Danas su Srbija, ali i čitavi nekadašnji jugoslovenski prostori, ostali bez vajara snažne, uzbudljive i potpuno autentične poetike.
Svojim umećem i neobičnim darom da iz samo naizgled hladnog materijala otelotvori neka od remek-dela srpske, jugoslovenske i evropske skulpture u javnom prostoru, Miodrag Živković je stvorio opus za divljenje, poštovanje, zahvalnost i nezaborav.
Taj umetnik krhke građe stvarao je po svemu moćne javne spomenike među kojima se posebno izdvajaju oni u Šumaricama, na Kadinjači, Sutjesci, u Prištini, Prijepolju i brojni drugi.
Otišao je veliki Miodrag Živković - skulptor koji je u kamenu ovekovečio stihove svevremene ,,Krvave bajke" divne Desanke Maksimović.
Imao sam priliku da upoznam tog velikog umetnika i da se iz njegovih reči naupijam istinske mudrosti čoveka koji je svojim životom i stvaralaštvom obeležio čitavu jednu epohu, a nas zadužio da ga se sećamo sa poštovanjem i zahvalnoću.
Taj umetnik krhke građe stvarao je, kako se navodi, po svemu moćne javne spomenike među kojima se posebno izdvajaju oni u Šumaricama, na Kadinjači, Sutjesci, u Prištini, Prijepolju i brojni drugi.
Miodrag Živković, rođen je 1928. godine u selu Leskovac kod Lazarevca. Bio je redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Arhiva medija
TV METROPOLIS, 2015: MIODRAG ŽIVKOVIĆ
"...Spomenik se nalazi iznad same grobnice gde je streljano negde oko 300 učenika i 18 profesora - to nigde ne piše, ne znam zašto nisu dali da se napiše, ni u ono vreme nisu dali...
Taj spomenik sam nazvao ’Presečeni let’. To je kamena gromada, raspukla na dvoje, koja je težila da se uzdigne iznad prostora, ali je njen let presečen, kao što je presečen život velikog broja te dece, tih đaka..."
URBANE STRANE, 2018: NEĆU DA ME POLITIČARI GURKAJU OD ZDANJA KOJE SAM NAPRAVIO
“Bilo je to u nekoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu…” potresni stihovi “Krvave bajke” Desanke Maksimović podsećaju da su na današnji dan pre 77. godina, fašisti ubili 2.778 građana u Kragujevcu.
U istoriji ovaj bezdušni čin je poznat i kao “Masakr u Kragujevcu” ili kao “ Kragujevački oktobar”. Dve decnije od kragujevačke tragedije, tadašnje jugoslovenske komunističke vlasti su odlučile da podignu spomenik u čast streljanim nevinim građanima, a posao su poverile tada mladom i darovitom umetniku Miodragu Živkoviću (90).
On, danas na godišnjicu, nije bio na pomenu stradalim građanima i đacima, jer kako kaže, ne želi da se gura sa političarima. Jednom prilikom je imao neprijatnost, kada je na pomenu kragujevačkim mučenicima stajao pored tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, a onda zbog protokola je morao da se pomeri i ustupi mesto u prvom redu mladom ministru sporta Srbije. Odveli su ga negde sa strane. Pored njega, sklonjeni su i preživeli borci NOB-a.
Ni ove godine, kao i prethodnih godina nisam otišao. Neću da se guram i da me političari gurkaju od spomenika koji sam napravio… Tačno, poslali su mi pozivnicu, ali kako ja da odem u Kragujevac. Pa, ipak sam prevalio 90 godina iza sebe – za “Urbane strane” priča čuveni vajar.
„Spomenik streljanim đacima“ izgradio je 1963. godine. Nalazi se na mestu gde je streljana najveća grupa učenika, zajedno sa 18 profesora. To je grandiozna skulptura u kojoj se razgranati blok od belog betona preobražava u nežnu pticu slomljenih krila, prekinutu u letu. Simbolizuje polet i snagu mladosti presečene u trenutku kada se spremala da se otisne u život. Ovaj spomenik postao je simbol stradanja đaka, spomen-parka i grada Kragujevca.
Radio sam u Kragujevcu celu godinu. Spomenik je visok osam, a širok 15 metara. Radio sam sa radnikom Fekete Laslom. Spomenik sam podizao na licu mesta. Imao sam statiku I konstrukciju, koju je radio Đorđe Zloković – za “Urbane strane” priseća se Miodrag Živković dalekih šesdesedih godina i rada na spomeniku. Prema njegovim rečima, morao je sve da radi na skelama. Izvođački, to mu je bio najkomplikovaniji spomenik, urađen u gipsu. Spomenik je armiran. Pozitiv se razbijao, a u negative se ulivao beton. Kako kaže, jedan vrlo komplikovan spomenik.
Kragujevcani u početku nisu dolazili da gledaju šta radimo, ali kada sam počeo na spomeniku da pravim lica, onda su masovno dolazili da vide, da li mogu neko dete, ili nekog svog dragog, da prepoznaju. Kada se završila konfiguracija, svi su bili zapanjeni. Često su dolazili visoki funkcioneri Komunisticke partije da gledaju kako teku radovi – priseća se Živković, naglašavajući da nije hteo da dira grobnicu, već je na njenom mestu postavio veliki kamen. Ali na njemu mu nisu dozvolili da napiše koliko je đaka bilo streljano.
Priznati srpski vajar za “Urbane strane” priča, da nije bilo jednostavno da on dobije taj posao. Bio je mlad, neafirmisan, seljačko dete bez “leđa”. Na konkursu, nije prošlo nijedno od ponuđenih rešenja, ali su se na kraju odlučili za njegov rad.
Nisam ispunio uslove, rekli su mi da nije bio dostavljen i neki crtež. Ali pošto je bilo najorginalnije rešenje, onda su me pozvali. Nisam znao ni koliko je koštao. A ni meni tada nije bilo do nekog novca. Mnogo mi je značilo što me tada podržao Dobrica Ćosić – za “Urbane strane” priseća se Živković.
Prema njegovim rečima, to mu je najdraži sopmenik koji je osmislio i napravio. Nije, kako danas priča, hteo da pravi klasični spomenik, već je osmislio i napravio stenu koja hoće da se uzdigne, ali je presečena, kao što su presečeni mladi životi streljanih kragujevackih đaka.
Bogata karijera
Miodrag Živković je autor spomenika na Kadinjači, Sutjesci, Šumaricama… Autor je Spomenika revolucije u Prištini koji nije porušen, kralja Nikole u Nikšicu, skulptura Milovanu Glišiću, Vuku Karadžiću… Radio je i spomen kosturnicu u Italiji, spomenike u Čileu, Gabonu…
Imao je samostalne izložbe u Santijago de Čileu (1970), Punta Arenasu (1971.) i na Bijenalu u Veneciji (1980.), te učestvovao na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Bio je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. I danas vredno radi u svom beogradskom ateljeu.
- Svaka stvar urađena u Kragujevcu ima svoju istoriju. U Šumaricama, u muzeju koji je građen, ostalo je samo da se urade reljefi na vratima. Setili su ih se tek kada je sve bilo gotovo. Neki su se nudili da urade te reljefe, ali Miodrag Živković je rekao, pa imate Koku, zovite njega. I oni mene pozovu u poslednjem momentu.
Komentara: 0