Ostaje samo telo Vršac : Književna opština Vršac, 2014
Nenad Glišić, taj gordi prognanik, čiji je jezik jedini opstanak života, poseduje osobine buntovnika. Uostalom protest je njegov lirski steg. Kao što je Antonio Serena, sa dunavske delte na Pontu bežao bez straha, spoznavši da mu i vršnjak ispoljava kapilare nalik na rečne rukavce kraj Konstance, tako i Glišić sve čini, odlazeći zauvek, kako bi poništio dosadu, zavičaj, navike.
Agenda koju ostavlja uvek je nalik na ostrvo. A ono u našoj uobrazilji postoji samo zato da otplovimo sa njegovih obala. Daleko izvan kruga dvojke, rituala, običaja. Poput pesnika još uvek uticajne generacije hladnog rata, Glišića u teskobi sveta zatiču samo loše vesti. Materijalne senke su mu izazov ulaska u zonu nemogućeg.
Izričitost ovih pesama je pamtljiva, a glagol „zanimati (veoma nas zanima...)“ obnavlja melodiju kultne pesnikinje Gordane Todorović (ako to koga zanima...). Način je originalan i nepredvidljivo paradoksalan. Jedna od ključnih imenica ove knjige jeste „vreme“. Ono nas ne mari. Pesnik je apatrid.
„Još je teže uočiti sreću u nesrećnoj zemlji“. Tako isto veli ovaj jedinstveni pesnik nelagodnosti samohoda, neisceljene samoće.
Draško Ređep
Biografija
Nenad Glišić je rođen 1972. godine u Kragujevcu. Objavljuje poeziju i prozu. Bio je član redakcija časopisa „Lipar“ i „Koraci“. Rukovodi Književnom radionicom Studentskog kulturnog centra. Godine 2014. izvedena je predstava po njegovom tekstu „Ljudi iz struke“.
Samostalne knjige:
„Domovino, ti si kao ciroza jetre“ (pesme, 1992)
„Himne kamikaza“ (pesme, 1998)
„Cvetovi hirošime“ (haiku, 2001)
„Pesmice o prirodi i društvu“ (za decu, 2004)
„Sve o psovaču“ (roman, 2004)
„Lica i situacije“ (pesme, 1992)
„Anahronike“ (poema, 2009)
„U hladu drveta saznanja“ (pesme, 2010)
„Doba. Ciklusi“ (pesme, 2013)
„Nella pancia della bestia“ (izbor iz poezije na italijanskom, 2014)
Komentara: 0