Ne tako davno, čuo sam jednu studentkinju etnologije kako se žali da uzalud studira ovu disciplinu, jer nikada "u ovoj zemlji" neće dobiti dovoljno sredstava da obavi svoja istraživanja u dalekim zemljama. Osmehnuo sam se u sebi jer mi je poznato koliko tema ima u našoj, ne tako davnoj prošlosti, koje etnologija, istorija i neke druge discipline, sistemski zanemaruju. Navodno, to su stvari koje svako zna i poznaje, pa tu nema šta da se istražuje, beleži i izučava. Ako se taj trend nastavi, za najviše tridesetak godina, neki važni fenomeni i pojave će biti potpuno zaboravljeni, kao da se nikada nisu ni dogodili. Ko će na primer, kroz trideset godina, znati kako se pripremala kafa, kako se građanstvo snabdevalo vodom, šta je spadalo u javni moral i koji su tabui postojali u drugoj, posleratnoj polovini XX veka, kakvi su sve propisi važili za učenike srednjih škola, kako je izgledao društveni i ljubavni život mladih. A za mnoge od njih, odnosno za njihovo izučavanje, beleženje i dokumentovanje, potrebna su veoma skromna sredstva.
Slobodan Lazić se prihvatio važnog poduhvata da od zaborava spasi instituciju nekadašnjeg kragujevačkog korzoa, bitnog fenomena, možda posle obrazovanja i vaspitanja, najbitnijeg u životu i razvoju mladih ljudi. Taj poduhvat je autor ove monografije sproveo na zavidno uspešan način. Slobodan Lazić nema formalno obrazovanje za obradu ove vrste tematike, ali ga za taj posao kvalifikuje iskustvo i znanje koje je stekao kao član redakcije Leksikona o Kragujevcu i Monografije o kragujevačkom naselju Abisinija. Najzad, valjda ga kvalifikuje i to što je bar jednu deceniju bio i sam učesnik događanja na kragujevačkom korzou u njegovoj najmasovnijoj, najslobodnijoj i najkreativnijoj fazi. Za drugu polovinu šezdesetih i sedamdesete godine kragujevačkog korzoa, moglo bi se reći da su bile "Perikleovo doba" ovog fenomena.
Osim što prati i opisuje razvoj grupnog šetanja određenom trasom po glavnim ulicama grada, autor nam uspešno predstavlja genezu funkcije koju u život mladih obavlja šetnja na korzou. Tako možemo uočiti da početkom XX veka korzo služi za društvenu promociju mladih devojaka uz prisustvo i nadzor njihovih roditelja, dok sredinom i krajem XX veka, korzo je mesto gde se događa društveni i ljubavni život mladih generacija, mladića i devojaka (srednjoškolsko i studentsko doba), oslobođen zastarelih svetonazora i dogmi kojih se još uvek pridržavaju njihovi roditelji. Slobodan Lazić nas takođe upućuje i u prateći rekvizitarijum, koji ide uz korzo – upoznaje nas sa fenomenom igranki, kafana i kafića, te disko klubova, na kojima se odvija život mladih po odlasku sa korzoa. Lazić nas paralelno, sa razvojem korzoa, upoznaje preko mnoštva dokumenata sa konkretnim događajima na korzou, kao i sa javnim mišljenjem, preciznije, javnim moralom čiji je nosilac starija generacija, koje se kreće od krutog posleratnog komunističkog neslaganja sa aktivnostima mladih na korzou, pa sve do tolerantnog i saradničkog stava gradskih vlasti da u vreme održavanja korzoa blokiranju saobraćaj u delu glavne ulice, odnosno da je pretvore u pešačku zonu. Ova monografija, osim autorskog teksta, donosi i obilje dokumentarne građe - fotografija i isečaka iz štampe. Ta ponuđena građa veoma uspešno današnjoj mladoj generaciji prenosi duh i dah jedne epohe, a njihove roditelje podseća i rekonstruiše im zlatne dane mladosti, koji su svakom mislećem biću lepi i dragoceni.
Jovan Gligorijević
BIOGRAFIJA
Slobodan Lazić, rođen 1948. u Kragujevcu. Aktivan učesnik korzoa, od sredine šezdesetih do kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Po struci je diplomirani ekonomista. Nakon učešća u pisanju Kragujevačkog leksikona, oblast privrede, uradio je fotomonografiju Abisinija – kragujevačka Atlantida.
Izdavač: Narodna biblioteka "Vuk Karadžić", 2016
Pripremile: Gordana Vučković i Jasmina Marković Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" - Zavičajno odeljenje
Komentara: 0