Ako je otac zaista napravio naciju, mora biti da je mene usvojio ili me je sklepao od nekog restla, jer od kako znam za sebe, uvek mi je nešto falilo.
Mene je samo majka mogla da voli, ali nije. Setila me se je pri mobilizaciji, u najgorem trenutku kada je trebala da me zauvek zaboravi, i kada su braća počela složno da me mlate sa svih strana. Ništa ne boli tako kao kada te tvoj bije i primorava ta da mu uzvraćaš iz sve snage, dakle, prekomerno u svakom slučaju.
U sred tog porodičnog obračuna stigli neki iz belog sveta da me odbrane. Hvatali me za gušu, davili, šamarali, zatvarali me da me sačuvaju. To su sve bile psihičke pripreme da se ne šoknem kad me puste da idem kud god hoću. Pre toga su me lepo posavetovali - rekli mi da ću gde god da krenem stići u Evropu, a da se samo kući ne vraćam jer ja tu nemam više šta da tražim.
Tako krenem da lutam po vukojebinama, pa naiđam na jednog bosonogog zemljaka sa nekakvim sendvičem u rukama i sa gotovo istom pričom, pa nastavismo zajedno. Nakon izvesnog vremena naletesmo na još jednog našeg sa veknom suvog narodnog hleba, koji je bio samo u gaćama. I taj nam se pridružio. Nije mnogo vremena proteklo kad susretosmo jednog pravog pravcatog gologuzana.
- Je l’ vi to u Evropu? - pita nas.
- Nego šta! – odgovorismo s ponosom.
I krenusmosvi zajedno dalje. Ja ćutim i nešto razmišljam da je moj imidž daleko najlošiji. No, prekide me jedna grupa građana koji su bili kao od majke rođeni, a naleteli smo na njih baš kada su brali šumske plodove. Za njih je Evropa bila tu negde, nadomak ruke, i glavu bi dao da im je pridruživanje bilo u toku. Jasno mi je da su i ovi ostali u značajnoj prednosti jer ovde što si veći golać to si bliži zacrtanom cilju. Ja sam tek u prvoj fazi i moraću još da popričekam. Ovde najpre ide ogoljavanje pa pridruživanje!
Komentara: 0