Crne priče srpske svakodnevice

Posmatrano u svetlu srpske satire, Raša Papeš gotovo da nema pandana u dosadašnjoj produkciji. Nov, prepoznatljiv stil, koji je već godinama uzor mnogim autorima, nezabeležena veština sa rečima i asocijacijama, maestralne igre sa smislom, povremeno gotovo poetska rešenja, a sve u granicama žanra, angažovanost sa merom i širim kontekstom, zaista najraskošniji talenat koji je srpska satirična književnost imala zadnjih dvadeset godina.

2007; F·17xI4; 144 str; tvrd povez; ćirilica

Izdavač: Agora

OPIS

Knjiga priča Kineska kreda nastala je i ispisivana dvadeset dugih godina, i zahvaljujući i tome da poseduju retku osobinu da ujedno može da bude Antologija savremene srpske satirične priče, u ovom momentu je "Kineska kreda" zaista bolja od svake zbirne Antologije pomenutih kategorija u obe konkurencije.

Slobodan Simić

KINESKA KREDA 

Mravi su redovno ustajali pre mene. U šećeru, u prvoj jutarnjoj kafi, u prvom zalogaju hleba bili su obavezno pre mene. Vredni, mali, slatki mravi. Mnogo sam ih mrzeo.
Onda sam kupio kineku kredu i ižvrljao njome plakare, uokvirio sam linijama zidove i nervoznim pokretima iscrtao viseće elemente u kuhinji.
Sutradan sam počistio popadale mrave.
Gledao sve to moj deda, jedan lenjinista, boljševik, staljinitsa, marksista, golootočanin, komunista i socijalista, pa kaže:
„Silna je ta kineska kreda i prava je sreća što su je izmislili na Istoku. Da su je kojim slučajem pronašli na Zapadu, mene bi jutros odneli grobari!“

*

ISKUSTVO

Gospodin Simat prilazi saksiji i sipa vodu iz bokala. Potom stavlja naočare i vrlo znatiželjno posmatra tu prilično bujnu biljku. Naginje se, gotovo je dodirujući nosom, pa obilazi sud i osmatra ga sa svih strana. Zatim nešto zapisuje u svesku, pa uzima lupu, približava je i udaljuje od oka i opet nešto beleži te nastavlja pomno da prati. Tu negde u blizini sedi gospođa Simat u fotelji i posmatra neku političku aktuelnu emisiju, pa u jednom momentu ushićeno veli: - Čuješ li ti čoveče kako ovi mlate? A gospodin Simat na tu njenu konstataciju odgovara nimalo potrešen: - Pusti me, svi su oni isti! Bolje je meni da gledam od čega se živi. Tada njegova supruga odvoji pogled od televizora jer to beše pitanje kome zaista treba posvetiti malo više pažnje. - A šta ti to baš toliko značajno radiš? – upita ga pomalo provokativno. - Šta radim? Skupljam nova i značajna iskustva koja bi mogla da nam budu od koristi da bismo preživeli ovo ludilo – odgovori joj gospodin Simat mirno i ne pomišljajući da odvoji oko od lupe. A onda očigledno fasciniran otkrivenim prirodnim fenomenom: - Živi samo od vode...samo od vode...od vode...

*

DNEVNIK

Ponedeljak: Danas mi je loše, ali verujem u bolje sutra.
Utorak: Danas mi je lošije, ali valjda će sutra biti bolje.
Sreda: Danas mi je nešto gore nego juče. O, kada bi bolje sutra bilo bar onako kao prekjuče, to bi bilo sasvim podnošljivo!
Četvrtak: Danas mi je još gore! Ako bi mi bolje sutra bilo kao juče, to bi bila čista premija.
Petak: Danas mi je najgore! O, bože da li će mi bolje sutra biti bar kao danas?

*

DAĆE OSTAVKU

Ako je čovek daće ostavku. Ja nešto ne verujem.
Junak našeg doba ubija vreme.
Ja sam oduvek bio za demokratske promene. A komunista sam bio da bih preživeo.
A trebalo je pobedu proslaviti na vreme. Dok još nije sve bilo izgubljeno.
U interesu je građana da se osećaju bolje, a ne da kritikuju rad vlade.
Između dva zla odabrali smo ovo bolje, mada je i ono drugo dobro.

*

KROMPIR

Krenuo građanin Dburčer na pijacu. Skupo mu ovo, skupo mu ono plus što je totalno finansijski indisponiran, što će reći ništa od toga što se tu po tezgama izležava ne može da pazari ni pod razno.
Ali kada čovek ima sreće! Pred nosom mu pade jedan krompir sa tezge i počne da se kotrlja niz padinu pijačnog prostora. Možda bi građaninu Dburčeru svašta moglo da promakne ali kada je hrana u pitanju to se apsolutno graniči s neverovatnim.
Ne gubeći vreme sjurio se za tim krompirom pobeguljom koji je najverovatnije bio loptastog oblika, zbog čega se kotrljao zavidnom brzinom. Eto kako male stvari postižu dominantne role u životima ljudi i končno odlučuju o njihovoj sudbini!
Dakle, građanin Dburčer juri za pomenutom krtolom, dahće, stenje, srce hoće da mu iskoči, ali se ne predaje, što sve pomno prate kupci pijačnih đakonija. Oni su se lično mogli uveriti kako se dotični gubi i konačno nestaje sa vidika. I niko više dugo nije čuo ništa o njemu.
Prošlo je od tada dosta vremena, kada je stigla neverovatna vest da je građanin Dburčer jureći za krtolom stigao u beli svet i tamo uspeo. Pričaju ljudi da je pun kao brod. Pretpostavljaju da će se jednog dana vratiti i kupiti tu pijacu na nizbrdici, to mesto odakle mu se posrećilo.
Ali narod kao narod! Poznati su stanovništvu slučajevi sa nošenjem gajbica i poizvodnjom ašova i pijuka ali ovoga puta sve je u domenu prirodnoga. Uz to, vole ljudi da ogovaraju pa još uvek prepričavaju kako je građanin Dburčer u prethodnoj fazi ulazio namrgođen i zabrinut u bakalnicu da kupi kilo hleba. Pričaju još neke gluposti ali se u potaji spremaju za njegov povratak. U svojim stanovima i porodičnim kućama oni istrajno dižu tegove i uporno rade laku gimnastiku.
U okviru treninga oni obavezno odlaze na pijacu i motre kada će nešto od oblog voća i povrća krenuti da se kotrlja. I odmah se bacaju u trk, jer kada se gospodin Dburčer vrati, sve će ovo dobiti smisao i imaće samo jedan cilj, da se stigne u taj beli svet i tamo uspe.

Izbor: milantodorov.blogspot.com