Na nekom skupu mudrih glava profesor Zbrlj je po ko zna koji put, kako samo on to zna, vrlo nadahnuto govorio o državnoj politici.
Tu se, kao i uvek, odmah stvorila policija i njeni pripadnici su počeli da se probijaju kroz masu.
Profesor Zbrlj je mnogo puta ranije bio u sličnim situacijama, dakle, imao je slična iskustva u tome. Obično bi brzo izdeklamovao to što je imao i onda bi pokušao da napusti zgradu koristeći neki od sporednih izlaza. Organi reda bi ga, kao i uvek, sustigli, uhvatili ispod pazuha i praktično doneli do patrolnih kola.
Nejaki profesor je bio tipično intelektualne građe. On je, kao i obično, pokušao da pruži otpor u granicama svojih mogućnosti, ali to je bilo apsolutno nedovoljno i bez ikakvog efekta.
Da je organima reda prekipelo bilo je jasno kada su povadili vaspitne palice, što su redovno činili u ovakvim situacijama, a to je bilo sasvim dovoljno da se intervencija okonča.
No, ovoga puta dogodilo se nešto neobično što se nije dešavalo nikada ranije. Profesor je tvrdoglavo nastavio da filozofira, pa su policajci morali par puta da ga tresnu po potiljku i temenu.
Kada su ga mlatnuli prvi put profesor je procenio da su u pitanju mladići koji su tek završili akademiju gde su ih odučili od tolerantnog, demokratskog i pristojnog ponašanja. A drugi put - profesor je bio, kao toliko puta ranije, apsolutno siguran da se svaka glava nalazi na loše mestu, gde sve počinje a ponekad se i završava. E, treći put - izgledalo je to sasvim nepotrebno +, jer pogled je već počeo da mu se muti i kolena klecaju, ali ipak se pokazalo da je bilo neophodno. Naime, desila se jedna bitna stvar koju je profesor Zbrlj redovno podržavao i isticao. Uvek je tvrdio da je oplaveloj glavi mesto među žutim zvezdama.
Komentara: 0