Obiđe Ana vinariju, italijansku. Zaslepljeni (sveprisutni „zaštitnici svesrpstva“) vide da je u crkvi, valjda nekoj našoj. Krene hajka.

Naknadno neko i otvori oči, pa vidi bolje. Ali tamo gde je pisao kritiku, ne seti se da napiše i samokritiku. A tek izvinjenje.

E, zato nam je kolektivno tako kako nam je – loše. U svemu i svakome, najpre i jedino, tražimo nešto loše. U sebi ne pronalazimo. Jer ga i ne tražimo.

Ostalima, u samoodbrani, ostaje da i kad je loše pronalaze nešto lepo ili dobro oko sebe, i u sebi. Još je bitnije da to dele sa drugima. Jedino tako mogu da se neutrališu ovi zaslepljeni, ne samo ove vrste, a ima ih i-haaa...