Ako si potomak žrtve zločina, ne gledaš ravodušno na ubistva. TEŠKO PRAŠTAŠ ILI NIKAKO NE PRAŠTAŠ, ALI DRUGOME NE ŽELIŠ SMRT.

Iz tog ugla, sa senima pretka-jasenovačkog stradalnika u svesti, osvrćem se na mučno ubistvo karikaturista u Francuskoj.

Da su se autori krstili dok su radili - nisu, i bukvalno. Da su i nas opleli - jesu. Zli momci smo ispali tog 5. maja 1999. godine, kada je nastao samo jedan od radova u kojima smo mi Srbi "junaci". Kako pamtimo 78 dana "Milosrdnog anđela" ne treba da opisujem rečima, ima dovoljno i ovdašnjih foto-radova da se ne zaboravi/oprosti.

Ali, kao što ni neke radove francuskih karikaturista ne mogu da prihvatam, ne mogu da razumem da im je neko želeo smrt, samo zato što su autori članaka, fotografija, karikatura, ili da jednako poguban kraj želi preživelima u redakciji. Ne shvatam ni da neko odavde može da "pravda" ovaj bezuman zločin.

Tek mi je neshvatljivo i neprihvatljivo ponašanje nekih sunarodnika, ovih dana naročito među medijskim radnicima i stranačkim aktivistima, koji selektivno tretiraju zlodela u svetu. Eksponirajući se onim "Ja sam Šarli", preuzimaju ulogu Francuza većih od samih Francuza, ali ni reč nisu izustili protiv, na primer, terorista koji su izmasakrirali celo selo na granici Nigerija-Čad (zločin je još masovniji, izveštava se o preko dve hiljade izmasakriranih) ili onih koji su pobili desetine jemenskih studenata i civila, takođe u ovim krvavim danima na početku 2015. godine. Ima ih čak razdražljivih na predočavanje podudarnosti, posebno bolne za srpske i francuske porodice: Šarli Ebdo 2015-RTS 1999, ili navođenje stradanja Kragujevca te godine.

Mi Kragujevčani ne smemo da previđamo svoje stradanje jer su posledice bombardovanja kragujevačke ’Zastave’, nešto što nas i dan-danas prati. Na žalost, pratiće i naše potomstvo. Ne smemo utoliko pre što se tragovi zločina zatiru, baš kao što je "nestala" doktorska deklaracija "Pravci kretanja poliholorivanih bifenila (piralena) u vodama nakon NATO bombardovanja". Moj naklon svakome ko je ovih dana bar jednom izustio da je zločin - zločin, a najdublje poštovanje malobrojnim kolegama iz medija, pa i političkim aktivistima, koji su predočili javnosti ovaj naučni rad pok. dr Miljane Stojanović-Milosavljević (nalazi se na našem portalu, a još uvek nismo primetili da ga ima u bilo kojem mediju).

Mnogo je pouka koje nosi ovaj kobni događaj zbog kojeg je danas milion ljudi marširalo u Francuskoj, a jedna bi sigurno mogla da bude - reč izvinjenja, kao početno rešenje za prevazilaženje sukoba. Nisam dovoljno pretraživao, ali bilo bi zanimljivo saznati da li se list "Šarli Ebdo" ikada i koliko puta javno izvinio zbog nekog svog rada, kao što su to učinile kolege iz Danske, na primer, kada je jednom prilikom Muhamed bio predmet poruge. I da li su ljudi povređenih verskih, nacionalnih osećanja "regularno" tražili izvinjenje medija.

Ima jedan primer odgovornog medija i sasvim drugačijeg konzumenta medijskog sadržaja od ovih ekstremista u Parizu - aktivnog, ali ne i destruktivnog, "iako" je - Srbin. Iz priloga "Ispravka i izvinjenje Španske nacionalne televizije RTVE srpskim žrtvama", nakon peticije i animiranja zaštitnice gledalaca, evo reagovanja autora emisije "Nedeljni izveštaj" i urednika programa na prozivku koju je predstavio Prokopija Postolovića iz Madrida: 

Iskreno žalimo što smo povredili osećanja mnogih Srba ne pomenuvši izričito tu grupu žrtava među pobijenima u koncentracionom logoru Jasenovac. Razumemo da im uopšteno pominjanje "partizana, opozicionara, Jevreja i Cigana", može delovati nedovljno. Ipak, dužnost mi je da istaknem da nismo imali nikakve zle namere u izostavljanju reči "srpski" i da reportaža nije bila posvećena Jasenovcu, već Luburiću, ekstremnom sadisti koji je pod lažnim identitetom dugo godina živeo u Španiji. On je bio predmet naše reportaže. Bilo kako bilo, izvinjavamo se.

Uz odgovorne autore, posebno je uzoran i stav urednika RTVE. Osim ovog izvinjenja, uredništvo je smatralo da bi u predstavljanju reportaže na internet stranici "Nedeljnog izveštaja" trebalo izričito pomenuti srpske žrtve Jasenovca. Tako je i urađeno.

Smatram da je, kada se radi o istorijskim temama velikog emocionalnog naboja o skorijim događajima čiji su učesnici direktni i indirektni, još uvek živi, kada postoji takozvano kolektivno sećanje, neophodno pokazati mnogo uviđavnosti i razumevanja. Sem toga, i iznad svega, prikupljene činjenice se moraju prokazati sa tačnošću.

Ovo je prvo izvinjenje svetskog medija srpskom narodu u poslednjih dvadeset godina, naveli su samostalno okupljeni pojedinci u Španiji. 

KO, ŠTA, KADA, GDE, ZAŠTO - odgledajte u ovom poučnom prilogu, preveden je, uz upozorenje da slike mogu biti potresne.