Selo u kome sam se rodio sve je više pusto. Tamo sam proveo prvih nekoliko godina života. Po polasku u školu, preselio sam se u grad. Kad sam završio školovanje, počeo sam da se bavim biznisom, a i dalje mi dobro ide. Imam ženu, decu kuću i priključne uređaje koji idu uz kuću, dakle, priključne nekretnine i pokretnine. Nemam na šta da se žalim. Mnogi mi zavide. Ipak, meni se srce cepa svaki put kad pomislim na svoje rodno mesto, a kamoli kad u njega odem. Vidim mahom dotrajale starce i starice i nikog više. Deca su im se odselila kud koji po gradovima. Kao, uostalom, i ja.

Rešio sam da nešto promenim iz korena. Selo je lepo. Ima prostrane nepregledne travnjake. Ima potok sa i dalje bistrom vodom. Čist vazduh... U stvari, to je prava vazdušna banja. Rečju - dušu dalo za odmor, ali se prvo mora urediti.

Svako ko o biznisu zna bar osnovne stvari, shvatiće da je u ovom poslu najvažnija ideja. Nisam hteo da od sela napravim nešto što je ovde već viđeno. Zamislio sam da uradim nešto originalno. Nešto što će u selu izazvati pravi bum i dovesti ga do preporoda.

Odlučio sam da iskoristim te nepregledne travnjake i tu netaknutu prirodu i da napravim teren za golf! Hoću pravi profesionalni golf teren, ali nešto manji i prilogođen našim uslovima.

Raspitao sam se šta mi sve treba. Prvo trava. To imam! Ali trava ne sme biti iždžikljala i zapuštena kao što je sad. Zato sam odlučio da sve te livade i pašnjake dovedem u red. Trebalo je to pokositi. Odlučio sam da to ne radim mašinski, premda bi mi tako bilo najlakše i najbrže. Palo mi je na um da travu uređuje stoka koja se već nalazila na selu. Angažovao sam seljake da vode stoku na pašu. Time bih zarađivao od vune, mesa i mleka, a i teren bi mi bio sređen. Avaj, šta zna stoka šta je golf. Pasla je sve do zemlje. Zbog toga sam morao da održim seminar za svoje seljake-čobane. Trava na najvećem delu terena treba da bude nešto viša, kao čupavi tepih. Zato su seljaci morali strogo da paze da se stoka ne zaukće i ne popase svu travu. S druge strane, trava na onom finom travnatom itisonu oko same rupe mora biti znatno niža. I o tome seljaci moraju voditi računa. Isprva su se bunili. Mislili su da je posao suviše komplikovan. Međutim, kad sam im obećao duplo veću platu od prosečne poljoprivredne penzije koju ne primaju, prihvatili su bez pogovora. Čak su mi seljaci predložili da taj najosetljiviji deo gaze samo jaganjci tek odvojeni od sise da slučajno teža stoka ne bi naružila teren svojom težinom. Odmah su i seljaci, dakle, počeli da shvataju suštinu biznisa. Znao sam da će sve ispásti kako treba. Stoka je tuda išla na vrh papaka, da ne kažem prstiju.

Kada je trava bila sređena, trebalo je napraviti prepreke koje golf čine interesantnijim. Zauzdao sam onaj bistri potok i od njega napravio jezerce. Zatim je trebalo da na terenu napravim i nekoliko polja s peskom koja bi otežavala kretanje loptice. Uzeo sam nekoliko kubika peska od svog prijatelja tajkuna. Teren je očas posla bio gotov.

Kada je teren već bio gotov, trebalo je odrediti odakle će se izvoditi početni udarac buduće partije i gde će biti krajnja rupa. Rešio sam da se početni udarac izvodi s mesta gde je nekada bila moja kuća, što je i logično. Za izbor krajnje rupe bili smo na slatkim mukama, jer u našem selu – sve rupa do rupe. Ipak, za krajnju rupu sam predložio da bude gde je i zapis u selu. To bi bilo simbolično i nekako svečano. Neki seljaci i crkva su se tome protivili. Odlučili smo da mesto gde je seoski dom bude mesto za rupu. Naravno, dom se morao srušiti zbog pomenutog brisanog prostora fino pokošene trave koji je tu neophodan.

Teren je bio završen brže nego što je iko očekivao. Sada je trebalo napraviti reklamu za nov objekat u turističkoj ponudi našeg sela. Konsultovao sam stručnjake za marketing i odlučili smo da budućim korisnicima ponudimo tri paketa usluga.

Prvi je bio golf-klasik. Ovaj paket je omogućavao klasične usluge. Gosti bi nosili svoje palice, svoje odelo i celokupnu opremu i njihov bi bio i prevoz tokom partije. Fakultativno, uz doplatu, seljaci bi mogli prevoziti goste frezama i traktorima tokom partije. Moram vam reći da je ovaj komplet bio slabo zapažen. Verovatno zato što igrači nisu hteli da slušaju buku poljoprivrednih mašina tokom prevoza.

Drugi paket je bio golf-slim. Ovaj paket je bio namenjen biznismenima koji su već pustili stomake. U toku partije nije bilo prevoza. Teren je bio nešto veći da bi igrači što brže skinuli suvišne kilograme pešačenjem. Zbog nešto većeg terena i cena je bila viša.

Međutim, treći komplet je bio pun pogodak. U paketu golf-egzotik igračima je nuđena kompletna usluga na bazi punog pansiona. Babe bi im prvo isplele one šarene pulovere za igru. Prevoz tokom partije bio bi organizovan paradnim konjima koji su prezani u čeze. Najviše ih je ipak oduševila hrana koju smo kreirali baš za ovu priliku. Dovitljive domaćice iz mog sela napravile su pecivo koje svi obožavaju. Pecivo se pravi od belog kukuruznog brašna i oblika je golf loptice. Punjeno je mladim kajmakom i suvim mesom. Naravno, za sve goste je obezbeđeno prenoćište u skromnim, ali tradicionalno uređenim sobama.

I tako... Selo je živnulo, stoka već sama zna do koje visine sme da pase, a od velike zarade sve veći broj mojih starkelja odlučuje da se preseli u grad. Okreni-obrni na selu će ostati samo stoka.

Marko Miljković